I mene bol podseća na kavez ... zato što je tu onemogućeno svako dalje emotivno "involviranje"
... o Džanovu - zato što mi ta teorija zaista deluje fascinantno - da bi se razbio taj "kavez jednog bola" ,čovek priziva neki novi bol-koji će prvo da ga ubaci u stanje potpunog osećanja tog prvog bola (ono u svoj punoći),čime će i mozak početi da se donekle seća i da dekodira značenja uzročnika tog prvog bola ...time on donekle objašnjava i zašto neki mladi ljudi traže drogu i alkohol u baš tim količinama... ..inače niz osrednje teških bolova u zbiru tendiraju da imaju snagu jednog traumatičnog iskustva po poremećaju koji izazivaju , tako da bude ono "zašto neko pati ,kad mu se kao ništa mnogo loše nije desilo" ...
(Inače ,depresija može biti način da se izbegne loš uticaj okoline ,i onaj u smislu identifikacije sa agresorom- začauri se čovek ,dok ne prođe "opasnost",tj dok ne promeni sredinu-Džanov kaže da u tom slučaju taj psih.poremećaj zvani depresija ima jednu dublju pozitivnu ulogu - "religioznim" jezikom rečeno -" sve je čoveku dato na korist"
)
Dakle ima smisla da se posle nekog bola oseća tako lepa katarza ,i da se desi emotivna promena .Sad je bitna ta reč "emotivna" - to je ono što se kaže da neke stvari možeš "mozgom da znaš" ,al da nisi u stanju da ih "živiš" ,i da zato nema prave svrhe da neki(iz nekih ili mnogih pravaca u psihoterapiji) psihoterapeut pacijentu objašnjava pacijentovu kliničku sliku ,nego da ga navodi da ovaj sam istražuje "puteve" unutar sebe(a i da ga provocira) koji ga posle mogu dovesti do prave emotivne promene...
Još neki psihići pričaju nešto slično ,kažu - Čovek odlučije kako će dešifrovati nečije ponašanje . To je ono sa traumama , kratko rečeno-neko te je povredio ,i ti si taj koji treba da postigne da to uopšte ne doživi lično ...e sad ovo potpuno "obezvređuje " i pozitivan stav nekoga prema nama ,u smislu izraza "ljubavi" ..zato su valjda ljudi vremenom sve ravnodušniji prema drugima ...
