Boj na Kosovu

[Poli46]

Za ime kneza Lazara Hrebeljanovića, kosovske junake i bitku zna ceo srpski narod, bez preterivanja,
sve generacije. Boj na Kosovu je bio jedan od prelomnih trenutaka u istoriji Srbije, posle kojeg je
srpska država pala u vazalni položaj prema Otomanskom carstvu, ali koja je do danas ostala simbol
viteške borbe za očuvanje države.
Tog 28. juna 1389. godine, na Vidovdan, knez Lazar i veliki deo njegove vojske poginuli su na
Gazimestanu kod Prištine braneći svoju zemlju od turskog osvjanja. Srpski narod i Srpska
pravoslavna crkva vekovima obeležavaju ovaj dan koji je posvećen knezu Lazaru, kasnije
proglašenom za sveca kao i svim kosovskim junacima.

Knez Lazar, slika Đure Jakšića
Srpska država, koja je u vreme Lazarevih prethodnika, Nemanjića, bila veoma ojačana je nakon iznenadne
smrti Dušana Nemanjića, a potom i Cara Uroša, postala veoma ranjiva. Dušanovo carstvo se usled
unutrašnjih borbi raspalo, a pretile su i spoljne opasnosti od Turske i Ugarske. Lazar Hrebeljanović koji
je do tada gospodario oblašću oko Novog Brda, vojno i ekonomski je prilično ojačao, pa se u takvoj
situaciji izdvojio među srpskim oblasnim gospodarima i počeo smatrati “Knezom Srbije”. Osim toga,
Lazar je bio oženjen Milicom, koja je poticala iz dinastije Nemanjić.

 

[Poli46]

Kneževa večera -Adam Stefanović
Porazi kod Pločnika i Bileće naterali su sultana Murata na ozbiljne pripreme za borbu sa Srbima.
O ozbiljnosti borbe govori činjenica da su oba vladara došla lično na Kosovo polje na kome je
bila zakazana odlučujuća bitka. Murat je na Kosovo došao sa oba sina, Bajazitom i Jakupom.
U prvoj fazi bitke srpska vojska je bila uspešnija, a prema pisanju Konstantina Filozofa u
“Žitiju despota Stefana Lazarevića”, sultan je bio ubijen rukom junaka Miloša Obilića koji je
na kneževoj večeri, noć uoči bitke, bio optužen da će izneveriti Lazara. Da bi dokazao vernost
srpskom knezu, on je još u prvom delu bitke ubio turskog sultana.

 

[gost 433281]

I Predićeva Kosovka devojka je isto dobra slika tog perioda. Uživo još fascinantnije deluje.

 

[Poli46]

Nakon Muratove smrti, još za vreme bitke, njegov sin Bajazit ubija brata Jakupa kako bi
osigurao sebi presto, upada sa janjičarima u centar Lazarevih snaga, slama njihov otpor,
a Lazaru odrubljuje glavu kao osvetu za ubistvo njegovog oca. Smatra se da je Bajazit iz
straha zbog prestola i još većih gubitaka u vojsci koja mu je bila potrebna za druga bojišta,
prekinuo bitku i vratio se u Tursku.

Iako se o ishodu bitke ne može govoriti sa sigurnošću jer prvi izvori (15.vek) govore o srpskoj
pobedi, a tek kasnije se javljaju navodi o srpskom porazu i nerešenom ishodu jer su oba vladara poginula u bici, po svojim dalekosežnim posledicama bitka ipak predstavlja otomansku pobedu,
jer je Srbija bez Lazareve vojske, znatno oslabila i postala turski vazal.

 

[Poli46]

I Predićeva Kosovka devojka je isto dobra slika tog perioda. Uživo još fascinantnije deluje.

Možeš postaviti sliku slobodno,tema je tek otvorena.

 

[Poli46]

Uroš Predić-Kosovka devojka
Za samu bitku i njene aktere vezane su mnogobrojne legende opevane i u kosovskom ciklusu
srpske epske poezije. Međutim, do danas je Kosovski boj ostao inspirativan svim vidovima
umetnosti, jer Lazareva pogibija se oduvek shvatala kao velika žrtva da se očuva narodna
i državna sloboda koja bi trebalo da posluži kao primer za buduće generacije.

 

[gost 433281]

Možeš postaviti sliku slobodno,tema je tek otvorena.

Taman sam hteo tebi da predložim da ti okačiš, jer propratni tekst u vezi slike kod mene bi bio veoma siromašan. bravo.

 

[Poli46]

Taman sam hteo tebi da predložim da ti okačiš, jer propratni tekst u vezi slike kod mene bi bio veoma siromašan. bravo.

Eto vidiš kako smo jedno drugom pročitali misli..al ja cenim svaki komentar i svaki tekst.
Nema tako lošeg teksta da se ne može popraviti..

 

[gost 433281]

Obretenje glave Cara Lazara


ĐORĐE KRSTIĆ (Stara Kanjiža, 1851 — Beograd, 1907) je, školujući se na Akademiji likovnih umetnosti u Minhenu, prihvatio tehniku realističkog slikarstva na tamnoj bitumenskoj osnovi kao i teme iz svakodnevnog života. Po povratku u Srbiju započinje stvaralaštvo vezano za rad na terenu i narudžbine Srpske pravoslavne crkve. Svojim predanim stvaralaštvom, a naročito borbom za nacionalni stil, dao je jedinstven pečat srpskoj umetnosti poslednjih decenija XIX i prve decenije XX veka.

 

[vučji čopor]

Косовски бој и све у вези Косова је вековима једна од окосница српског идентитета.
Уметницима различитих области је оно било и стало инспирација.
То показује и данашње ликовно ствараштво.које је овде предмет нашег интересовања.
Лазар и Милош су непресушни извор и инспирација.
Ево неких савремениих примера ликовног виђења.

 

[vučji čopor]

 

[Poli46]

Krunisanje cara Dušana..nema veze sa temom ali značajna je slika.
The coronation of the Tsar Stefen Dušan in Skopje (1926), part of The Slav Epic series by Alphonse Mucha.
Moćni Turci prve napade na Lazarevu državuizveli su 1381. godine, tada su došli do Paraćina,
ali su ih tu Srbi suzbili i vratili nazad. Pošto je sultan Murat I bio prezauzet u Maloj Aziji, ostavio je
na miru Srbe na nekoliko godina. Knez Lazar je dobio dojavu da Turci vrše velike pripreme da u proleće 1386. godine ponovo napadnu Srbiju. Ali i taj pokušaj za Turke je bio poguban, pa su
morali ponovo da beže iz Lazareve države.

 

[Khal Drogo]

Сабор у Призрену пред Косовску битку, Слика Стеве Тодоровића из 1899. године

Crkva Lazarica na Zvezdari, Beograd. Freska Kosovkog boja

 

[Poli46]

Petar Lubarda

Petar Lubarda - Kosovska bitka,1953.kombinovana tehnika

"I kada je došlo do boja i nastala bitka, bila je tolika zveka i jeka da se treslo i mesto gde se ovo događalo. I toliko se krvi izlilo da se kroz izlivenu krv poznavao i trag konjski, i bi mnogo mrtvih
bez broja..."

"Nije to opersko insceniranje rata, ni vihor bitke u stilu baroka. Pre bi se reklo da su smrt i
život sagledani iz perspektive legende i vremena koje sve rastapa. Tajanstveno naivno i
samo izdaleka, po vizirima vitezova i po konjima koji se propinju, podsecajući na Uccellove avetinjskeslike konjice. To je istorija bitke koja se odigrala, jednom, bilo kad, sa one strane
planine stvarnoga. Od toga je postao rat u rđasto-crvenom i kao emajl plavom, u prigušenom
okeru i ljuto zelenom. Konj, vitez i pešadija utkani su u goblen bezdimenzionalnosti snoviđenja".
Bihalji-Merin, Oto

 

[Branko Lori]

" Knez Lazar "

Djura Jakšić

 

[Mrkalj]

Tapiserija flandrijske radionce s kraja 16. veka od 2011. godine visi na zidu dvorca Šenonso.

Дворац Шенонсо (франц. Château de Chenonceau) је дворац на води близу малог села Шенонсо