Bogovi i mitovi drevne Skandinavije

[Nina]

Stari Nordijci verovali su da su u početku, pre svitanja vremena i kada nije postojalo ni nebo ni zemlja, postojala dva prvobitna sveta leda i vatre – Niflheim i Muspelheim. Između njih se nalazio bezdan Ginnungagap u koji se iz Niflheima slivala reka otrovne vode koja se ledila i tako stvarala slojeve leda i mraza. Na nju je duvao topli vetar iz Muspelheima i topio led iz kojeg je nikao prvorodni mrazni div Ymir, istovremeno otac i majka svih Jotuna (divova). Uz Ymira je nastala i velika krava Audhumla, iz čijeg vimena teku četiri reke mleka kojima se hranio. Audhumla je ližući prvotni led oslobodila Burija, pretka bogova. Burijev sin Bor je sa ženskim divom Bestlom začeo bogove Odina, Vilija i Vea. Oni su se u jednom trenutku udružili i ubili Ymira i iz njegovog tela stvorili svet u kojem živimo. Iz Ymirovih kostiju napravili su planine i kamenje, iz njegove lobanje nebo, iz mozga oblake, iz kose drveće i travu, a iz krvi more. Iz Ymirovih obrva napravili su veliki zid kojim su opasali Midgard, svet ljudi, zaštitivši ga tako od Jotuna. U nebo su bacili žeravice iz Muspelheima i tako su nastali Sunce, Mesec i zvezde.

Bogovi su zatim angažovali Nott (noć), kćer jednog Jotuna i njenog sina Daga (dan) da u kolima putuju kroz nebesa. Prva ide Nott, a kapljice sa žvala njenog konja Hrim-faxija stvaraju jutarnju rosu. Nju sledi Dag kog vuče konj Skin-faxi, čija bleštava griva osvetljava svet. Kako ne bi bili usamljeni, stvorili su im Sunce i Mesec da im prave društvo. Njih progone dva Jotuna u obliku velikih vukova. Svakog meseca jedan od njih stigne Mesec i odgrize deo njega, ali mu ovaj pobegne i regeneriše se.

Jedna od posledica čina Odina i njegove braće bio je veliki potop u kojem su poginuli svi divovi osim Bergelmira i njegove supruge, koji su se spasili sklonivši se u jedno šuplje plutajuće deblo. Otuda potiče drevno neprijateljstvo između bogova i Jotuna, jedan od osnovnih sukoba koji obeležavaju nordijsku mitologiju.

Priča o nastanku sveta, posebno onaj deo o izgradnji zida oko ljudskoga sveta, simbolizuje čovekovo kroćenje prirode. Pritom Odin i njegova braća simbolizuju snagu civilizacije, dok su Jotuni personifikacija prirodnih sila opasnih za čoveka.

 

[Nina]

Postanak ljudi

Nakon što su stvorili svet, trojica bogova uzeli su dva stabla, brest i jasen, iz kojih su napravili prve ljude Aska i Emblu i odveli ih u Midgard, koji je postao dom svih ljudi. Odin im je podario duh života. Vili im je dao svest, pamet i osećaje. Ve im je dao fizički oblik i osećanja. Prema nekim interpretacijama, glavni povod za stvaranje ljudi bila je Odinova svest o tome da će mu u konačnoj bitci protiv Jotuna (Ragnaroku) biti potrebno mnogo hrabrih ratnika. Time se ujedno objašnjavalo zašto najviše mesto u ljudskome društvu pripada upravo ratnicima.

Bogovi su osim ljudi tada stvorili i rasu patuljaka, napravivši je iz crva koji su nekada bili u Ymirovu telu. Na svaki od četiri kraja sveta postavili su po jednog patuljka zaduženog za držanje nebeskoga svoda. Patuljci su se zvali Nordi (Sever), Vestri (Zapad), Sundri (Jug) i Austri (Istok), a iz njih su izvedeni nazivi strana sveta na germanskim jezicima.

 

[Nina]

Prvi rat bogova

U svetu nordijske mitologije postoje dve porodice bogova. Prvi su Asi, nebeski bogovi ratnika, a drugi su Vani, zemaljski bogovi ratara. Prema nekim tumačenjima, bogovske su porodice u početku živele u miru. Sukob je navodno započeo nakon što je boginja Gullveig posetila Odina u njegovoj velikoj dvorani u Asgardu. Govorila je isključivo o zlatu, što Asi nisu mogli trpeti. Odlučivši da bi svet bio bolje mesto bez nje, odlučili su je baciti u vatru usred dvorane. Gullveig je, međutim, bila moćna čarobnica koju vatra nije mogla ubiti. Kada su čuli što se dogodilo, Vani su krenuli u rat. Odin je započeo sukob tako da je simbolički bacio koplje prema Vanima. Sukob je bio strašan i tokom njega je nanesena velika šteta Asgardu i Vanaheimu. Međutim, nijedna strana nije ostvarila premoć pa su se odlučili na pregovore.

Rat je završio razmenom taoca i organiziranjem venčanja između dve porodice. Zbog toga se u nekim izvorima Vani navode kao podskupina Asa. Jedna od važnih posledica rata bila je da je Freyja, jedna od Vana, Odina podučila vrsti magije zvanoj seid, kojom je mogao gledati u budućnost, bacati uroke ili prebaciti intelekt i snagu s jednog čoveka na drugog. Ta je magija obično vezana uz čarobnice i bilo je sramota da se njom koristi muškarac. Kao i sam Odin, neki su muškarci usprkos tome koristili tu vrstu magije, smatrajući da vredi žrtvovati društveni ugled za takvu moć. Odinov čin bacanja koplja postao je simbolički način najavljivanja početka bitke kod drevnih Nordijaca – smatralo se da će ako koplje preleti preko neprijatelja njih k sebi uzeti Odin, tj. da će poginuti.

Simboličko značenje sukoba može se različito tumačiti. Prema jednoj interpretaciji, sukob božanskih porodica odraz je drevnog sukoba između dva suprotstavljena kulta koji su se borili za prevlast u Skandinaviji. Iako je jedan od njih poražen, nije uništen već je inkorporiran u pobednički kult. Tako su ratničke sposobnosti Asa (Odina) spojene s regenerativnom moći Vana (Freyje), što se može protumačiti kao odraz simbioze društvenog sloja ratnika i ratara, muškaraca i žena i sl.

 

[Nina]

Divovi – neprijatelji bogova?

U nordijskoj mitologiji istaknuto mesto pripada Jotunima (staronordijski jötnar), rasi divova koja živi u Jotunheimu (isl. Jötunheimr), gdje su ih prognali Asi. Oni nisu samo čudovišta, već vrsta božanskog bića. Jotuni su obično prikazani kao protivnici Asa, iako njihove interakcije nisu uvek neprijateljske. Između ostalog, brojna nordijska božanstva, čak i sam Odin, imaju Jotune među svojim precima. Etimologija reči Jotun verojatno je izvedena iz protogermanske reči *etunaz, što znači jesti ili žderati.

Obično su prikazivani kao ljudi divovskog rasta, ali zapravo je postojala razlika u izgledu pojedinih Jotuna. Neki su opisani kao monstruozno deformirani ljudi, a neki nisu imali ljudski oblik – npr. Fenrir je izgledao poput ogromnog vuka. Drugi su, međutim, opisani kao vrlo lepi (posebno Skadi, boginja lova i zime), a mnogi su mogli menjati svoj izgled i veličinu. Jotuni su povezani s prirodom i prirodnim silama, kao i s konceptima promene i nereda (haosa). Mnogi Jotuni prikazani su kako upravljaju magijom i tako stvaraju jake vetrove, podižu planine, pomiču ostrva, stvaraju jezera i sl. Zato su nepredvidivi i obično prikazani u negativnom svetlu, ali nisu inherentno zli jer je i haos deo sveta. Interakcija Asa i Jotuna stoga simbolizira sukob i supostojanje civilizacije i prirode, kulturnog i divljeg, reda i haosa.

Jedno posebno pleme divova su Vatreni Jotuni koji žive na svetu iskonske vatre, Muspelheimu, pod vodstvom Surta. Oni su usko povezani s pričom o Ragnaroku, ali ih se inače gotovo uopšte ne spominje u nordijskoj mitologiji. Njihova je uloga zapaliti devet svetova i uništiti gotovo sve njegove stanovnike, uključujući divove iz Jotunheima i bogove. Tada će stvoriti uvete za rođenje novog, boljeg sveta, što je u skladu s nordijskim cikličnim shvatanjem istorije.

 

[Nina]

Izgradnja asgardskih zidina

Jedna od priča koja pruža dobar uvid u odnos bogova i divova, kao i o karakteru određenih božanstava jeste ona o izgradnji zidina Asgarda. Počinje dolaskom diva Hrimthursa koji se prerušio u običnog čoveka, u Asgard. Tvrdio je da može tokom samo jedne zime izgraditi zidine koje bi opasale čitav Asgard. Zauzvrat je tražio vrlo visoku cenu – Sunce, Mjesec te Freyju za suprugu. Bog Loki je smatrao tako nešto nemogućim pa je nagovorio bogove da pristanu na opkladu. Hrimthurs je, međutim, posedovao ogromnog čarobnog konja zvanog Svadilfari koji je s lakoćom mogao nositi velike kamene blokove za zid. Nekoliko dana pre kraja zime postalo je jasno da će Hrimthurs dovršiti posao na vreme. Uvidevši to, naterali su Lokija da interveniše u njihovu korist.

Kako bi odvratio Svadilfarijevu pažnju, Loki se prerušio u predivnu kobilu. Kada ju je Svadilfari ugledao, izgubio je kontrolu nad sobom i dao se u poteru za prerušenim Lokijem. Bez svoga konja Hrimthurs nije mogao na vreme dovršiti zidine. Bio je izvan sebe od besa pa je zapretio da će uništiti Asgard i bogove. Pritom je izgubio i svoju čaroliju pa su bogovi videli da se radi o divu. Thor ga je ubio udarcem svog malja.

Nekoliko meseci nakon toga Loki se vratio u Asgard sa osmonogim ždrebetom koje je nazvao Sleipnir i poklonio ga Odinu. Sleipnir je kasnije postao otac mnogih poznatih konja, među kojima je i Grani, konj nordijskoga junaka Sigurda.

 

[Nina]

Devet svetova Nordijske mitologije

Nordijci su verovali da se svemir sastoji od devet svetova koje međusobno povezuje sveti jasen Yggdrasil. Izuzev Midgarda, ostali su svetovi ljudima nevidljivi, iako postoje mesta gde se preklapaju s vidljivim svetom – tako se divljina preklapa s Jotunheimom, nebo s Asgardom, podzemlje s Helom itd.

Prvi od svetova je Asgard, dom ratoborne bogovske porodice Asa. Izgradili su ga Odin i njegova braća, a uz njih su tamo živeli Odinova supruga Frigg (zaštitnica braka i porodice), njihovi sinovi Thor, Baldur i Heimdall, zagonetni Loki, bog rata i pravde Tyr, bog pesništva Bragi, Thorova supruga i boginja žita Sif, boginja mladosti i proleća Idun itd. Sastoji se od dvanaest veličanstvenih palata i zelenih livada na kojima bogovi igraju igre sa zlatnim figurama. Na njemu se nalazi i poznata Valhala. Spojen je s Midgardom pomoću Bifrösta, mosta u obliku duge (a katkad poistovećen i s Mlečnom stazom), koji čuva Odinov sin Heimdall.

Drugi svet je Vanaheim, dom mirnije i prizemnije bogovske porodicei Vana, čiji su najpoznatiji predstavnici boginja plodnosti i ljubavi Freyja i njen brat Frey. Uz njih tu žive bog mora Njord (prema nekim tvrdnjama vrhovni bog Vana, iako drugi smatraju da je to zapravo bila Freyja) i njegova supruga Nertheus, zatim boginja zime i lova Skadi (divovskoga rasta) i druga manja božanstva.

Svet Alfheim je dom vilenjaka. O samom je svetu sačuvano vrlo malo podataka, ali o njegovim žiteljima znamo znatno više. Vilenjaci (staronordijski Alfr) su u nordijskoj mitologiji bila nadprirodna, polubožanstvena bića koja su se vezala uz svetlost, katkad opisana kao lepša od Sunca. Povezana su s bogovima Asima i Vanima, a neki izvori spominju da je Van Frey njihov vladar. Odnos između vilenjaka i ljudi je ambivalentan – katkad se spominje da vilenjaci uzrokuju bolesti među ljudima, ali isto tako imaju i nadnaravnu moć liječenja. Ljudi mogu steći njihovu naklonost tako da im prinesu žrtvu. Zabeleženi su i slučajevi da ljudi i vilenjaci imaju decu koja obično poseduju nadprirodne moći. Čovek nakon smrti može postati vilenjak.

Svartalfheim je dom patuljaka (staronordijski dvergr), odnosno crnih vilenjaka, kako su ih još nazivali zbog toga što su imali kožu boje uglja.. Bez obzira na ime, nisu nužno niskog rasta. Njihov svet prikazan je kao ogroman kompleks rudnika i kovačnica u koji nikada ne dopire Sunčevo svetlo. Izuzetno su snažni i vešti u više zanata pomocu kojih su izradili neke od najdragocenijih predmeta nordijske mitologije, uključujući Thorov malj, Odinovo koplje i Freyjinu ogrlicu. Međutim, platili su skupu cenu za svoje moći – Sunčevi zraci mogu ih pretvoriti u kamen, a opisani su kao vrlo ružni, prema nekim pričama nalikuju ljudskim leševima.

Niflheim je svet iskonskoga leda, ogromno prostranstvo leda, snega, magle i ledenih mora. Kroz njega stalno duva ledeni vetar i nosi hladne padavine celim svemirom. U njemu se nalazi Hvergelmir, izvor 11 velikih reka. Mora i reke Niflheima bile su opasne.U njima je vrebala opasnost u obliku ledenih bregova, virova, stenaa i otrovnih izvora.

Muspelheim predstavlja suprotni pol Niflheimu.Radi se o svetu iskonske vatre, čiji se pejzaž sastoji isključivo od crnog i užarenog kamenja, eruptirajućih vulkana i mora lave, a vazduh je ispunjen zagušljivim crnim pepelom. Na njemu žive Vatreni Jotuni. Njihov je vladar Surt koji će ih predvoditi u posljednjoj bitci protiv bogova za vreme Ragnaroka.

Helheim je svet mrtvih u koji odlaze duše onih ljudi koji nisu smatrani dovoljno vrednima za Valhallu. Nalazi se u podzemlju u kojem je vrlo hladno. Tamo vlada ženski div Hel, kći Lokija i ženskog diva Angerbode. Njezino je telo bilo podeljeno na dva dela, jedan veoma lep , a drugi poput kostura ili lešine. Iz njenog je imena proizašla poznata engleska reč Hell – pakao. No, vredi napomenuti da je identifikacija Helheima s paklom, odnosno nekom vrstom kazne nastala tek kasnije, pod uticajem hrišćanstva.

Midgard je dom ljudi, odnosno materijalni svet. Njegov je zaštitnik bog Thor koji vodi stalnu borbu protiv Jotuna koji ga žele vratiti u stanje prvotnog haosa. Ta je borba stvorena u olujama u kojima udarci Thorova malja proizvode munje i gromove.

Jotunheim je svet divova. Tamo su se nakon velikog potopa koji je usledio nakon smrti Ymira doselili Bergelmir i njegova supruga. Nalazi se u divljini u koju ne doseže ljudska civilizacija, a najčešće je prikazan kao svet kamenja i gustih šuma bez obradivih površina.Među Jotunima ne postoje ratari. On okružuje Midgard, od kojega ga dele planine, veliki zid ili more. Prema nekim izvorima, vođa Jotuna je Utgardloki.

Vredi skrenuti pažnju na nastavke imena svetova. Nazivi koji završavaju na -heim impliciraju otvoreni prostor, dok oni koji završavaju na -gard impliciraju utvrdjenje ili ogradu. Stoga su Asgard i Midgard svetovi koji teže civilizaciji i redu, dok su ostali svetovi neukroćeni, divlji. Odnos civilizovanog i divljeg odražava se i u prikazu sveta prema kojem su Midgard i Asgard okruženi morem u kojem živi divovska zmija Midgardsorm (poznata i kao Jörmungand).

 

[Nina]

Yggdrasil

Sveti jasen Yggdrasil središte je staronordijskog kosmičke celine čiji se delovi protežu kroz sve navedene svetove. On ujedno služi i kao potpora neba. U drvu žive različite životinje poput petla Veorfölnira koji će najaviti Ragnarok ili neimenovanog orla, čuvara velike mudrosti. Pod njegovim se korenjem nalaze dva vrela. Prvo je Mimirovo vrelo, odnosno vrelo mudrosti nazvano prema bogu mudrosti Mimiru, a drugo je Urdino vrelo (Vrelo sudbine), kraj kojeg žive Norne Urd, Verdandi i Skuld, tri boginje sudbine (Suđenice). Norne su na neki način najmoćnija bića u nordijskoj mitologiji jer upravo one odlučuju o sudbini svih bića, čak i bogova. One, međutim, nisu bile svemoćne jer je uvek postojala mogućnost da pojedinac na neki način, koliko god malen bio utiče na svoju sudbinu. Nordijci su verovali da je sve podložno zubu vremena, pa tako i sam Yggdrasil, kojeg malo pomalo jedu razna bića koja žive u njemu (npr. zmije i zmaj Nidhogg koji grize korijenje drveta). Zato su Norne zalivale korenje stabala vodom iz Urdinog vrela i time usporavale taj proces.

Prema verovanju starih Nordijaca, šamani i bogovi mogli su ući u trans i svoju svest poslati na druge svetove putem Yggdrasila. Najbolji od njih, među njima i Odin, mogli su zaći u prvotan bezdan Ginnungagap i tako u sebi pobuditi veliku moć. Odin je tako otkrio pisanu reč (rune) i time stekao moć nad stvarnošću.

Važnost Yggdrasila u životu drevnih Nordijaca potvrđuju nam svedočanstva o postojanju svetog drveća blizu nekih starih germanskih naselja, od kojih je najpoznatije bilo ono kod Uppsale. Ta su stabla služila kao svojevrsna svetišta.

 

[Nina]

Valhala

Valhala (hrv. Dvorana poginulih), poznata i kao Dvorana heroja, nalazi se u Asgardu ili, prema drugim izvorima, u Helheimu. Njeno je ime izvedeno iz jedne od Odinovih titula – Valfodr (Otac poginulih). U njoj Odin okuplja najhrabrije ratnike, na čiju pomoć računa onoga dana kada će doći Ragnarok, popularno poznat kao Sumrak bogova. Poginuli ratnici koji u Valhalli čekaju poslednju veliku bitku zovu se einherjar, što se može približno prevesti kao oni koji su jednom bili borci. Odin ponekad i izazove rat, smatrajući da jedino tako može okupiti dovoljno hrabrih ratnika za taj poslednji veliki sukob. U međuvremenu einherjari dane provode u svojevrsnim vojnim vežbama, a svaku noć imaju gozbu. Na tim gozbama einherjari jedu meso vepra Sehrimnira, koje im pripremi kuvar Andhrimnir. Sehrimnir se svakog jutra regeneriše, tako da niko nije mogao biti gladan. Ratnike vredne da budu primljeni u Valhallu biraju valkire (doslovno one koje biraju pale u borbi), nadprirodna bića koja su imala oblik ratnica-konjanika s odećom od labudovog perja koja im je omogućavala da lete. U samoj Valhalli valkire su bile zaduženje za serviranje medovine Odinu i einherjarima.

Valhala je opisana kao ogromna i veličanstvena dvorana sa krovom od štitova, a umesto greda nalaze se koplja. Ukupno ima 540 vrata, od kojih su svaka dovoljno široka da kroz njih prođe 800 ratnika. Umesto bakljama, dvorana je osvetljena svetlećim oštricama mača. Na klupama su se nalazili oklopi. Valhallu su branili vukovi, iznad nje je letio orao, a ispred njenih se vrata nalazilo drvo Glasir sa crveno-zlatnim lišćem.

Vredi napomenuti da je samo polovina einherjara pripadala Odinu. Druga polovina pripadala je Freyji, sa kojom su živeli u Folkvangu (Polje naroda ili Polje vojske), dvorani u njenoj palati Folkvangar.

 

[Nina]

Ragnarok – sudbina bogova

Najpoznatija priča vezana uz nordijsku mitologiju upravo je ona o Ragnaroku, velikom sukobu koji će završiti smakom sveta. Iako se Ragnarok često prevodi kao sumrak bogova, taj izraz zapravo znači sudbina bogova ili uništenje bogova.

Počeće Fimbulvetrom, zimom koja će trajati pune tri godine i tokom koje će se odviti mnogi krvavi sukobi u Midgardu. Petlovi će probuditi mrtve u Helheimu i divove iz Jotunheima. Zmija Midgardsorm izaći će na kopno, a divovski vuk Fenrir pokidaće lance kojima je zarobljen. Loki će se osloboditi i priključiti Jotunima. Surt će okupiti veliku vojsku Vatrenih Jotuna. Svi će krenuti na Ase, sa ciljem da ih unište i vrate svet u prvobitno ništavilo. Heimdall će dunuti u svoj rog kojim će pozvati sve bogove i njihove sledbenike na sukob. Baldur će se vratiti iz sveta mrtvih i pridružiti Asima.

Poslednji sukob odigrće se na polju Vigrid, širokom i dugačkom 100 milja. Prvi će poginuti Frey kojeg će ubiti sam Surt. Odina će tokom sukoba progutati vuk Fenrir, ali će ga osvetiti njegov sin Vidar koji će golim rukama ubiti čudovišnog vuka. Thor će zatim ubiti Midgardsorm, ali će ga ona pre toga ugristi i ubrizgati mu smrtonosni otrov. Loki i Heimdall će također ubiti jedan drugoga, dok će Tyr ubiti Garma, ogromnog psa koji je čuvao ulaz u Helheim, ali će mu ovaj pritom zadati smrtne rane.

Tekom bitke će nebeski vuk Skoll progutati Sunce i obasuti Asgard krvlju, a vuk Hati ulovit će Mesec i unakaziti ga. Sve će zvezde pasti s neba, Bifröst će biti uništen, a zemlja će potonuti u more. Na kraju će svi svetovi izgoreti u vatri Muspelheima. Svemir će time prestati postojati, a sva bića će umreti, izuzev boga Baldura, Odinovih sinova Vidara i Valija, Thorovih sinova i nekolicine nižih božanstava. Oni će stvoriti novi, bolji svet i tako započeti još jedan veliki kosmički ciklus rađanja i umiranja. Uz njih će preživeti ljudi Lif i Lifthrasir koji će se skloniti u granje Yggdrasila i hraniti se rosom koja se skuplja na njegovu lišću. Iako će i to veliko drvo biti potreseno sukobom, izgleda da će i ono preživeti.

Sumrak bogova, dakle, ne znači da će doći kraj sveta, već implicira da će iza noći svanuti nova zora, novi svet, koji će jednog dana biti ponovno uništen, i tako u večnost.

link

 

[Antilochus]

Ancient Origins UNLEASHED​

Were Vikings in South America Over 400 Years Before Columbus?​

Here is presented the widely dismissed account that probably sometime in the mid-11th century, Danish Vikings from Schleswig and the Danelaw (as ascertained from runic rock inscriptions) arrived at Santos in Brazil and proceeded inland to Paraguay. From a fortified hill near the Brazilian border, they occupied a defensive position for some part of two centuries, keeping watch on a nearby small mountain. It has been reported that in the 20th century, beneath the mountain under observation, was discovered a large area whose walls and roof are built of concrete unknown to science and cannot be opened but are believed to conceal a network of tunnels. The following unravels the story presented by just a few advocates, of Vikings in South America. Like so many of these tales, it needs further investigation to enable verification, but nonetheless, it provides food for thought.

The Vikings in South America
​

Academic historians generally do not admit the presence of European visitors to South America until after the arrival of Christopher Columbus. Therefore for them, all talk of Vikings travelling anywhere south of Nova Scotia before 1492 AD is not even hypothetical but pure fiction. In order to maintain this pretense, historians have found it necessary to discard what might be to others common sense and replace it with a preposterous theory. The best example of this is: The Case of the Bundsö Sheepdogs .
https://www.ancientoriginsunleashed...id=101970864&isFreemail=true&utm_medium=email