- Poruka
- 392.530
Bogdan Diklić, ovih dana proslavio je 72. rođendan. Iza njega je gotovo pola veka posvećenosti glumi, više od 150 uloga i na desetine filmova
koji su obeležili domaću kinematografiju — ali i jedna bordo hemijska olovka, koju je kao mladić čuvao kao amajliju.
„Negde u trećem razredu gimnazije odlučio sam da ću pokušati da se bavim glumom. Nisam se prevario“, priseća se Diklić trenutka kada je u sebi prepoznao poziv koji će mu obeležiti život. Sudbinski susret sa Fabijanom Šovagovićem, ispred knjižare u Bjelovaru, samo je dodatno učvrstio tu odluku. Iako je tada bio tek dečak koji je trčao po olovku kako bi dobio autogram, desetak godina kasnije sreo se sa Šovagovićem kao kolega — na Pulskom festivalu.
Legendarni glumac danas se priseća tog trenutka s toplinom: „Rekao mi je: ‘Doviđenja, nadam se budući kolega.’
Kad sam mu to kasnije pomenuo u avionu, odgovorio je: ‘Znam, ispred knjižare…’“
koji su obeležili domaću kinematografiju — ali i jedna bordo hemijska olovka, koju je kao mladić čuvao kao amajliju.
„Negde u trećem razredu gimnazije odlučio sam da ću pokušati da se bavim glumom. Nisam se prevario“, priseća se Diklić trenutka kada je u sebi prepoznao poziv koji će mu obeležiti život. Sudbinski susret sa Fabijanom Šovagovićem, ispred knjižare u Bjelovaru, samo je dodatno učvrstio tu odluku. Iako je tada bio tek dečak koji je trčao po olovku kako bi dobio autogram, desetak godina kasnije sreo se sa Šovagovićem kao kolega — na Pulskom festivalu.
Legendarni glumac danas se priseća tog trenutka s toplinom: „Rekao mi je: ‘Doviđenja, nadam se budući kolega.’
Kad sam mu to kasnije pomenuo u avionu, odgovorio je: ‘Znam, ispred knjižare…’“
