(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
BOGATI JESMO
Hiljade reči ne mogu ti reći
Šta osećam uvek.....ali baš uvek
Dok umorni pogledi u pučinu gledaju
Pučinu života široku i tamnu
Uz kafu i malo mira
Što lavež ga zeleni samo sme da dira.
Kad ćutiš......kad ćutim
Da ne opteretimo duše jedno drugom
Nepotrebnim stvarima
Jer već nam se duše pogrbiše od tereta
Ali uporno i dalje vuku svoje želje i htenja
Kao ciganski konji........do poslednjeg daha.
Kad pričaš kao navijen jer ideju neku imaš
Kad nosi te želja da ostvariš san
„Maco, hoćeš da mi pomogneš“
A oko ti cakli........oko dečaka
Kad mazno te ubedjujem da napraviš nešto
A ti to uradiš sa osmehom tako vešto
Pretvoriš u javu moju ideju snevačice
A oko mi cakli......oko devojčice.
Kad me nerviraš jer zvocaš zbog gluposti
Kad te nerviram jer zvocam zbog gluposti
I smehom kad pokrijemo sve naše ludosti
Kad pokosiš mi cveće
Kad ne razumem tehničke izraze
Ali znam tvome srcu prilaze.
Kad kažeš „Ostavite majku na miru, umorna je“
Kad kažem „Pustite ga, nije sad vreme“
Baš uvek....baš tako
Reči što štite, obične, tihe
Reči što srce ispiše
Uvek kažu najviše.
Hiljade reči ne mogu ti reći
Šta osećam uvek.....ali baš uvek
Kad pogleda dva slete na trem
Daljinom umornom ogrnuti
Nervozom u smeh presvučenom
Ljubavlju što pliva u šolji kafe
Osmesi mladi dok tutnje pred nama
Sve je to život....život rudara
Što blago vadi celoga veka
Ja tebi blago... ti meni blago
Bogati jesmo...moja snago.
malo običnog života
meni to nikad ne bi palo na pamet
