Bili smo dobri drugari. Ma šta dobri - jedno biće.Jarani !
Život nas u zrelom dobu rastavi , kao što to biva. ( Ženidba, karijera , egzistencija -- potomstvo ) .
Ja sam ostao tu ; baš tu gde sam sreo prve drugare i prve ljubavi.
On je sa velikim jedrima otišao u taj veliki svet.Povremeno smo se sretali ; svi mi - kao u onoj Bajaginoj .Bajagisali smo uvek do zore - kako je i red!
No sve biva onako kako govoriše mnogi pre nas.
Da sve ima svoj smiraj i starost !
Pa ako nas je mladost rastavila , ta starost i njen smiraj nas ponovo sastavi .
Valjda je to vreme počinka !?Ko to zna!?Tek evo nas zajedno; kao da ničeg i nije bilo !
Opet idemo istim ulicama; ali sad kao šetači a ne kao pustolovi i trkači.
Uglavnov ja ćutim a on priča. Priča kako je ludo tamo živeo, mlateći pare ; dok sam ja sastavljao kraj skrajem. Kako je lako školovao decu ; dok sam ja grcao u kreditima i dugovima.Kako mu deca rade i primaju debele plate.Veli: postali smo brate mnogo zahtevni i zavisni od zapadnog luksuza .Lako je kaže nama ; srasli smo sa nemaštinom.Ostali smo isti kao naši roditelji , bez igde ičega.
Štaću !? Gotovo je istina. Srasli smo sa nesrećom i to ti je.
Ponekad tako šetamo ,šetamo - danima . Ćutke ! A ono , ćutanje prerasta u nekakvu bol , setu, tugu - štali ?
Kaže on meni jednog dana : ćutiš ?
Velim:ćutim , šta da kažem ? Sirotinja je i bogu mrska ; niko s nikim lepo ne živi - pa ko velim da te ne zamaram ; imaš ti prečih problem sa tolikim luksuzom i prestižom !?
A on : ma pričaj ; pričaj bilo šta!
Kažem : znaš onog Srećka ; zadnja klupa do prozora. Magareća!
Onaj ponavljač ?
E taj , što propade od alkohola ; što gotovo ubi rakojom sebe i uništi ženu i decu .
E, veliš ona nesreća od čoveka ; lečeni alkoholičar.
Da , baš taj.
Pa šta snjim ? Zar nije otišo !?Ono mislim, zadnji put se trovao sa sodom zozovačom ; tako nekako?
Ma taj !
Pa šta s njim?
E njega sretnem pre neki dan na keju ! Digao nos do neba , bre! Ni govora o onoj protuvi , čoveče ; kažem ti!?
Šta , da nije dobio na lutriji - lovu !?
Ma jok ! Nosi propalica u ruke tri unučeta i digao nos do neba ! Ne poznaje me sad baraba . A tolike pare mu dadoh za rakiju , u nepovrat!
On veliš !? On toliko unučića !?
Jes on! Ma dođe mi na ma , da ga gurnem u reku ; da ne beše one zlatne dečice ja ga oladi ! A lepi, lepi , ko anđelčići - bogami ti kažem.Veliko bogastvo !
Jest upravu si ; preveliko je to bogastvo ! Zaista preveliko, za tu protuvu ! Trebalo ga je na vreme gurnuti tog ponavljača u reku! Ono , još kad smo deca bili ! Sad je kasno - vajka se !
Ćutimo i šetamo tako.Opet danima ćutimo i šetamo , po našoj mali.
Nepoznat svet ćutke promiče.
Tužna je starost bez imetka , a još je mnogo nesrećnija bez dece.
Znam ja to.!
Imam jedno unuče ; a eto imam veliko srce kao i svaka druga sirotinja. Bar da ih je četiri , pet. Može i tri . I tri je veliko bogastvo - kao Srećkovo !
Jednog dana će on:Eto, odoh u beli svet.
Čudo sam stvorio ! Decu na strane studije iškolovao ! Od tice mleko imamo ! A ono opet ništa. Pustinjak ! Kakva je to pravda! Mogu puk dece da hranim !? A vidi vas.Ti kraj skrajem natežeš, vasceo svoj život. Mučiš se kako se ono kaže - ko crv u rani , od rođenja! Nemaš pošten bicikl ! A već si poodavno "dekica" . Pa još taj lečeni alkoholičar ! Ej bre , gdeje tu pravda i bog ! Baš ste bezobrazno , drsko bogati ; onako bezobrazno - kako samo ume ciganska sirotinja da bude bezobrazna !
Ćutimo ! Dani prolaze kroz nemu šetnju ! Nepoznat svet nam promiče !
Ponekad sretnemo i onog. Znate onog - lečenog !? Onog bogatuna !
Život nas u zrelom dobu rastavi , kao što to biva. ( Ženidba, karijera , egzistencija -- potomstvo ) .
Ja sam ostao tu ; baš tu gde sam sreo prve drugare i prve ljubavi.
On je sa velikim jedrima otišao u taj veliki svet.Povremeno smo se sretali ; svi mi - kao u onoj Bajaginoj .Bajagisali smo uvek do zore - kako je i red!
No sve biva onako kako govoriše mnogi pre nas.
Da sve ima svoj smiraj i starost !
Pa ako nas je mladost rastavila , ta starost i njen smiraj nas ponovo sastavi .
Valjda je to vreme počinka !?Ko to zna!?Tek evo nas zajedno; kao da ničeg i nije bilo !
Opet idemo istim ulicama; ali sad kao šetači a ne kao pustolovi i trkači.
Uglavnov ja ćutim a on priča. Priča kako je ludo tamo živeo, mlateći pare ; dok sam ja sastavljao kraj skrajem. Kako je lako školovao decu ; dok sam ja grcao u kreditima i dugovima.Kako mu deca rade i primaju debele plate.Veli: postali smo brate mnogo zahtevni i zavisni od zapadnog luksuza .Lako je kaže nama ; srasli smo sa nemaštinom.Ostali smo isti kao naši roditelji , bez igde ičega.
Štaću !? Gotovo je istina. Srasli smo sa nesrećom i to ti je.
Ponekad tako šetamo ,šetamo - danima . Ćutke ! A ono , ćutanje prerasta u nekakvu bol , setu, tugu - štali ?
Kaže on meni jednog dana : ćutiš ?
Velim:ćutim , šta da kažem ? Sirotinja je i bogu mrska ; niko s nikim lepo ne živi - pa ko velim da te ne zamaram ; imaš ti prečih problem sa tolikim luksuzom i prestižom !?
A on : ma pričaj ; pričaj bilo šta!
Kažem : znaš onog Srećka ; zadnja klupa do prozora. Magareća!
Onaj ponavljač ?
E taj , što propade od alkohola ; što gotovo ubi rakojom sebe i uništi ženu i decu .
E, veliš ona nesreća od čoveka ; lečeni alkoholičar.
Da , baš taj.
Pa šta snjim ? Zar nije otišo !?Ono mislim, zadnji put se trovao sa sodom zozovačom ; tako nekako?
Ma taj !
Pa šta s njim?
E njega sretnem pre neki dan na keju ! Digao nos do neba , bre! Ni govora o onoj protuvi , čoveče ; kažem ti!?
Šta , da nije dobio na lutriji - lovu !?
Ma jok ! Nosi propalica u ruke tri unučeta i digao nos do neba ! Ne poznaje me sad baraba . A tolike pare mu dadoh za rakiju , u nepovrat!
On veliš !? On toliko unučića !?
Jes on! Ma dođe mi na ma , da ga gurnem u reku ; da ne beše one zlatne dečice ja ga oladi ! A lepi, lepi , ko anđelčići - bogami ti kažem.Veliko bogastvo !
Jest upravu si ; preveliko je to bogastvo ! Zaista preveliko, za tu protuvu ! Trebalo ga je na vreme gurnuti tog ponavljača u reku! Ono , još kad smo deca bili ! Sad je kasno - vajka se !
Ćutimo i šetamo tako.Opet danima ćutimo i šetamo , po našoj mali.
Nepoznat svet ćutke promiče.
Tužna je starost bez imetka , a još je mnogo nesrećnija bez dece.
Znam ja to.!
Imam jedno unuče ; a eto imam veliko srce kao i svaka druga sirotinja. Bar da ih je četiri , pet. Može i tri . I tri je veliko bogastvo - kao Srećkovo !
Jednog dana će on:Eto, odoh u beli svet.
Čudo sam stvorio ! Decu na strane studije iškolovao ! Od tice mleko imamo ! A ono opet ništa. Pustinjak ! Kakva je to pravda! Mogu puk dece da hranim !? A vidi vas.Ti kraj skrajem natežeš, vasceo svoj život. Mučiš se kako se ono kaže - ko crv u rani , od rođenja! Nemaš pošten bicikl ! A već si poodavno "dekica" . Pa još taj lečeni alkoholičar ! Ej bre , gdeje tu pravda i bog ! Baš ste bezobrazno , drsko bogati ; onako bezobrazno - kako samo ume ciganska sirotinja da bude bezobrazna !
Ćutimo ! Dani prolaze kroz nemu šetnju ! Nepoznat svet nam promiče !
Ponekad sretnemo i onog. Znate onog - lečenog !? Onog bogatuna !
