Priča je krenula iz trošnog predgrađa
o tome da su se noću čule tihe nerazumne reči
neki govorahu o pesmi neki govorahu o plakanju
sa nekog navodno zaboravljenog i zatrpanog groblja
ustvari ledine obrasle dugogodišnjim korovom
jer ni istorijske knjige ne pisahu o groblju na tom mestu
ali priča se raširi gradom i sa njom pritajen strah
znatiželjnici dolazahu skriveni mrakom i osluškivahu
kasnije prepričavahu neverovatne priče o noći
dobro obavešteni govorahu o predznaku božje kazne
dok jednog jutra iz trošnog predgrađa neko
ne raširi priču o nepoznatom čudaku po drugima ludaku
koji tu negde spavaše i sva krivica pade na njega
ali za strašno ili prokleto čudo i nakon toga
kad nepoznatog kamenjem i motkama prognahu
sada sa nekom novom žestinom i iskonskim strahom
ču se pesma ili plač jer sve se ponavlja i obnavlja
ulicama nasta strah u prozore zakuca nespokojstvo
deca prestahu sa igrom i nesanica zavlada domovima
ljudi se počehu moliti paleći sveće i loj
tako su tekli dani i noći prepuni jeze i drhtaja
kraj ove čudne priče saznajemo sasvim slučajno
iz beležaka nepoznatog hroničara koje ostavi za sobom
jedne noći a ne zna se više ni koje ni kada
pojavio neznanac po mnogima onaj kog prognahu
sa belim divljim psima i dugim sjajnim štapom
zamirisalo je na tamjan i svež bosiljak
zatim se sve stišalo osatala je samo priča
o tome da su se noću čule tihe nerazumne reči
neki govorahu o pesmi neki govorahu o plakanju
sa nekog navodno zaboravljenog i zatrpanog groblja
ustvari ledine obrasle dugogodišnjim korovom
jer ni istorijske knjige ne pisahu o groblju na tom mestu
ali priča se raširi gradom i sa njom pritajen strah
znatiželjnici dolazahu skriveni mrakom i osluškivahu
kasnije prepričavahu neverovatne priče o noći
dobro obavešteni govorahu o predznaku božje kazne
dok jednog jutra iz trošnog predgrađa neko
ne raširi priču o nepoznatom čudaku po drugima ludaku
koji tu negde spavaše i sva krivica pade na njega
ali za strašno ili prokleto čudo i nakon toga
kad nepoznatog kamenjem i motkama prognahu
sada sa nekom novom žestinom i iskonskim strahom
ču se pesma ili plač jer sve se ponavlja i obnavlja
ulicama nasta strah u prozore zakuca nespokojstvo
deca prestahu sa igrom i nesanica zavlada domovima
ljudi se počehu moliti paleći sveće i loj
tako su tekli dani i noći prepuni jeze i drhtaja
kraj ove čudne priče saznajemo sasvim slučajno
iz beležaka nepoznatog hroničara koje ostavi za sobom
jedne noći a ne zna se više ni koje ni kada
pojavio neznanac po mnogima onaj kog prognahu
sa belim divljim psima i dugim sjajnim štapom
zamirisalo je na tamjan i svež bosiljak
zatim se sve stišalo osatala je samo priča
