- Poruka
- 392.660
Robert Džejms “Bobi” Fišer rođen je 1943. u Americi u porodici poprilično neverovatnog porekla.
Fišerova majka Redžine Vender bila je poljska Jevrejka rođena u Švajcarskoj koja se preselila u Čikago. Udavala se dva puta, a to ko je je od njenih muževa Bobijev otac misterija je koja je sve do danas ostala nerešena. Naime, Redžina je prvo bila u braku sa nemačkim biofizičarem Hans-Gerhardom Fišerom sa kojim je imala i ćerku Džoan.
Od njega se razvela 1939. i posle je dovođena u vezu sa sjajnim mađarskim fizičarem Polom Nemenjijem koji je radio u Nevadi na projektu Menhetn tj. na proizvodnji prve atomske bombe.
Redžina nije videla Fišera pune četiri godine, a sina je dobila 1943. pa bi logično bilo da je Nemenji dečakov otac, a on je i plaćao izdržavanje za Roberta za vreme detinjstva i dečaštva. Ipak, kako je od Fišera zvanično razvela tek 1945. dečak je verovatno zbog toga nosio prezime Fišer.
Kako bilo, Redžina je i sina i ćerku podizala kao samohrana majka, a Fišer je do kraja života negirao da ima jevrejske korene (iako mu je bar jedan roditelj bio Jevrejin).
Mladi Bobi je naučio da igra šah kao dečak, a onda je u ovom sportu jednostavno “eksplodirao” i ubrzo stigao do vrha. Sa 15 godina bio je prvak SAD, pobeđivao je neverovatnim rezultatima i sa Jugoslovenom Svetozarom Gligorićem Gligom počeo je da bude smatran za najboljeg šahistu van SSSR-a.
Bilo je to vreme kada su Sovjeti dominirali igrom na 64 polja - Botvinik, Smislov, Talj, Petrosjan, Spaski, Korcnoj, Keres... Fišer se žestoko odupirao njihovim izazovima i počeo da pobeđuje jednog po jednog. Igrao je fantastično i 1971. stigao do bitke za prvaka sveta. U četvrtfinalu je pobedio Tajmanova sa neverovatnih 6-0, u polufinalu snažnog Larsena sa istim rezultatom. Svet je bio zaprepašćen!
Amerika je odmah politizovala Fišerove blistave pobede. Iako on sam nikada nije iskazivao preterani patriotizam niti da se bori za naciju, u toku je bio Hladni rat i to je bio adut koji se nije smeo ispustiti. Bobi Fišer je proglašen najboljim sportistom sveta.
Na Islandu ga je čekao meč za prvaka sveta sa Borisom Spaskim, naravno, igračem iz Rusije. Na hiljade novinara se sjatilo u Rejkjavik, a kuriozitet ovog meča je i to što je vodeći komentator bio upravo naš igrač Svetozar Gligorić Gliga, kao najomiljeniji šahista sveta i čovek kome su svi, pa i nepoverljivi Fišer, verovali.
Umesto za nekoliko hiljada dolara, Fišer se izborio da iznos za pobednika bude 250.000 zelenih novčanica (što bi danas bio iznos od oko 1,4 miliona dolara). Bila je to najveća suma do tada ponuđena za šampiona u šahu.
Bobi Fišer je dobio Borisa Spaskog sa 12,5- 8,5 i postao prvak sveta!
Zahvaljujući njemu šah je dobio kultni status i u Zapadnom svetu, a Bobi Fišer je postao planetarna zvezda. Uglavnom su ga progonili mediji, ali on je intervjue davao retko i isključivo ako su prenošeni uživo.
Interesantno je da je od svih zemalja sveta, Bobi Fišer najviše voleo Jugoslaviju i često je Beogradu ukazivao čast svojim dolaskom. Bio je blizak prijatelj sa šampionom Svetozar Gligorićem i uglavnom je prilikom poseta i boravio kod njega.
