Bludnica sa Hipodroma koja je obrnula tok istorije: Carica Teodora

[Nina]

13. januar, u istoriji će ostati zabeležen kao dan kada je odvažnost jedne žene obrnula tok istorije. Ne samo da je carica Teodora je na ovaj dan podigla vojsku i sprečila dolazak novog rimskog cara, već je i spasila karijeru, a verovatno i život njenog posrnulog muža - cara Justinijana.

A ko je bila velika carica Teodora? Kako je totalna genetska autsajderka, sa spornim počecima karijere i još spornijom reputacijom uspela da postane ključna figura Rimskog carstva.

Istorija kaže da je lepa Teodora bila ćerka čuvara medveda koji je radio u areni u Konstantinopolju (današnji Istanbul) gde su se održavale zabave uključujući i spektakularne trke kočija.Ne zna se kada i gde je tačno rođena, a većina onoga što je zabeleženo o njoj potiče iz "Tajne istorije" – vrlo malicioznog dela vizantijskog istoričara iz 6. veka Prokopija iz Cezareje.Prema njegovim rečima, Teodorina majka je bila plesačica i glumica. Neki od njegovih spisa se smatraju preteranim tračevima, a njegove priče o Teodori napisane su tek nakon njene smrti, tako da njihovu verodostojnost ipak treba uzimati sa dozom skepse i opreza.

Ipak, čini se da je, pod majčinim uticajem, Teodora postala takođe glumica i plesačica i u petnaestoj godini je već bila zvezda Hipodroma. U to vreme "glumica" je bio izraz koji se koristio za prostitutke i prema Prokopiju, Teodora je opsluživala mušterije u javnoj kući pre nastupa na sceni Hipodroma.
Taj nastup je uključivao seksualne ili nepristojne performanse, a Teodora je postala poznata, pisao je Prokopije, po jezivom portretu Lede i labuda u kojem je ležala gola na sceni, sa butinama prekrivenim ječmom koje je postepeno kljucala živa guska.
Ali Teodora nije bila samo lepa, bila je izuzetno inteligentna, odlučna, ambiciozna i proračunata. Sa 16 godina napustila je Hipodrom da bi postala ljubavnica Hecebolusa, guvernera današnje Libije. Kada je njihova veza prekinuta Teodora se vratila u Carigrad gde je upoznala Justinijana, bratanca rimskog cara Justina I.

Postala je njegova ljubavnica i uprkos tome što je bio 20 godina stariji od nje, a ona sa vrlo lošom reputacijom, venčali su se 525. godine. Kada je car Justin umro dve godine kasnije, Teodora je krunisana za caricu Rima u istoj ceremoniji kao i njen muž - i odmah je počela da uspostavlja vlast. Prva stvar na kojoj je pomno radila su bila ženska prava za koja se svesrdno borila.

Zatvorila je javne kuće u svim većim gradovima imperije, donela zakone protiv silovanja, uspostavila sigurne kuće u kojima su prostitutke mogle da žive bez straha, pomagala je mladim devojkama koje su prodate u seksualno ropstvo, zabranila je prinudnu prostituciju i proglasila nova prava za žene posle razvoda braka, te im omogućila starateljstvo nad decom i vlasništvo nad imovinom.

Loša konstrukcija ili znak sa neba?

Ipak, najblistaviji Teodorin trenutak nastupio je posle pet godina Justinijanove vladavine kada su izbili neredi na carigradskom Hipodromu. Sedmoro izgrednika osuđeno je na smrt vešanjem, ali su se skele srušile u trenutku njihovog pogubljenja, a dvojica osuđenih muškaraca pobegla su u svetilište jedne crkve. Videvši to kao Božji čin, narod je molio Justinijana da pomiluje i oslobodi osuđenike. Ali je on odbio.

Kao rezultat toga, nemiri su ponovo izbili širom grada 13. januara 532. i potrajali nekoliko dana. Pobunjenika je bilo sve više i bili su nemilosrdni. Justinijan je bio primoran da se zabarikadira u svoju palatu, a izgrednici su imenovali novog cara da zauzme njegovo mesto. Justinijanovi savetnici su ga nagovarali da beži, ali nisu računali na Teodoru.Podstičući svog prestravljenog muža na akciju, ona je, sudeći po istorijskim dokumentima, izjavila: "Da je let jedino sredstvo sigurnosti, ja bih ipak prezirala letenje. Neka me nikada, ni jednog dana, ne vide bez moje dijademe i purpura. Verujem u antičku maksimu da je kraljevstvo veličanstveni pokrov..." Inspirisan njenim rečima,Justinijan je naredio svojim vojnicima da krenu u odlučujuću bitku koja je dovela do toga da je ubijeno 30.000 pobunjenika. I zahvaljujući Teodori, umesto sramnog bekstva, on je vladao još 33 godine.

Tokom tih godina on i Teodora su obnovili carigradske akvadukte, mostove i crkve i transformisali metropolu u najlepši grad koji je svet video. Tamo su podigli više od 25 crkava i manastira. Najveći trijumf je bila izgradnja Aja Sofije, koja se još uvek smatra oličenjem vizantijske arhitekture i jednim od najvećih svetskih arhitektonskih čuda. Teodora je umrla 548. godine, u 48. godini. Istoričari veruju da je uzrok smrti bio rak dojke.

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2022&mm=01&dd=13&nav_id=2087638

Još jedna žena koja je menjala tok istorije ili bar jedan njen deo

 

[Mrkalj]

Е, мислио сам да се ради о Ани Михајловској.

 

[Statler and Waldorf]

Прокопије је био невиђен подлац. тако незахвалан, злобан и лажљив покварењак ретко се среће чак и у данашњем новинарском смећу. са великим уживањем сам читао његову књигу клевета, и смејао се до суза, али не жртвама његових оговарања, него писцу из кога је злоба толико куљала да је то постало чак симпатично и сатирично.

 

[Khal Drogo]

Када је Прокопије у питању, имамо занимљиву и незабиљежену у историографији ситуацију, исти аутор је у два рукописа описао исте личности и догађаје на потпуно супротан начин.
И док у рукопису De bellis (О ратовима) у 8 књига (на енглеском књиге 1-2 књиге 3-4 књиге 5-6. књиге 7-8 су за нас значајне јер је оставио изванредно вриједне извјештаје о Склавенима) као и у рукопису De aedificiis (О градњама) велича и глорификује цара Јустинијана, највећег римског генерала тог времена Велизара, благонаклон бјеше и према царици Теодори, нешто мање благонаклон према Антоини, Велизаровој жени, не и оштар, у рукопису "Тајна историја" (на енглеском овдје) све најгрђе о поменутим личностима, црње није могло, толико да је износио доказе да цар Јустинијан и царица Теодора нису од људске врсте већ демони лично. Изгледа да је мало Прокопија понио доживљај.

Што се тиче пренесеног текста са антисрпског портала Б92 којим је отворена тема има подоста и произвољних тврдњи и нетачних навода, но то је у чланцима тог портала који обрађују историјске теме уобичајено.

Сама побуна је избила у лошем моменту и по цара и по Византију, у времену када је један рат окончао, са Персијом и то баш у моменту мировних преговора, а други са моћним Вандалским краљевством био у припреми. Што се тиче Теодорине улоге око наведеног догађаја, она је пренаглашена,
истина је да су тројица способних војсковођа, евнух Нарзес, Велизар и Мунд, одрадили посао, брижљиво и детаљно испланирали акцију (што ће рећи да то није ни близу неког драматичног преокрета узрокованог неким моментом како је описано у тексту) након чега је услиједио масакр побуњене руље.
Ево и једног краћег документарца који обрађује тај догађај;