Вратићу се.
У мраку својих чежњи и снова,
oдлучила сам.
Крпа подамном,
ужеглог мириса тела,
зна да хоћу.
Рукама грубим,
притискам усхали трбух и знам:
вратићу се.
У пепео седох,
ко древни Јов,
незнана иком -до Теби.
"Будала!",
рећи ће сви,
насмејаног лица,
ведро,
без мисли и греха.
Вратићу се.
Прибраћу шатор своје душе,
упасана само надом у Тебе.
Ослоњена на чворновати штап
сећања,
јер све сам друго
давно подавала…
"Иди,иди и не враћај се!",
викаће они што остају замном,
и газити све што им дадох.
Вратићу се Теби,
јер знам да чекаш,
загледан у срж бића,
да ме питаш:
„Где си до сада…?“
У мраку својих чежњи и снова,
oдлучила сам.
Крпа подамном,
ужеглог мириса тела,
зна да хоћу.
Рукама грубим,
притискам усхали трбух и знам:
вратићу се.
У пепео седох,
ко древни Јов,
незнана иком -до Теби.
"Будала!",
рећи ће сви,
насмејаног лица,
ведро,
без мисли и греха.
Вратићу се.
Прибраћу шатор своје душе,
упасана само надом у Тебе.
Ослоњена на чворновати штап
сећања,
јер све сам друго
давно подавала…
"Иди,иди и не враћај се!",
викаће они што остају замном,
и газити све што им дадох.
Вратићу се Теби,
јер знам да чекаш,
загледан у срж бића,
да ме питаш:
„Где си до сада…?“