Јуче сам чачкала по интернету и наишла на неки тинејџерски блогић. Не знам зашто сам то читала, углавном ми је пресимпатично било. Пише дјевојчица о својој симпатији, пише слично као ја некад. Углавном, у једном тренутку је написала да је тај њен несуђени (јер је очигледно нека несрећна љубав у питању) ,,мачо мушкарац којег ће она вољети до краја живота". Пише како он има најсавршеније тијело и тако даље, томе слично. Па се замислим.
Да ли свако од нас сам себи дефинише шта је ,,мачо"? Да ли је ,,мачо" исто што и витез? Лични Супермен?
Не бих да ниподаштавам осјећање ове дјевојчице, али, у мојој глави је изглед на апсолутно последњем мјесту. И ниједан мушкарац није увијек мачо. Мачо је кад зна да ме заштити и од других и од мене саме. Кад му заспим на грудима, а он не мрда иако се укочио. Витез кад је у стању да чува моју сестричну којој су тек три године и шета са њом по ходнику јер ,,Побогу тетка, ово је модна ревија. Теча М. и ја смо макени." (Манекен је тешка ријеч, не замјерите). И мој лични Супермен кад у пола десет увече треба пјешке по вјетру да идем кући, али кад изађем с посла он је ту, испред зграде, наслоњен на ауто, као да то није ништа и као да је цијели дан само тај догађај чекао. И то ми је толико мачо. И толико витешки.
Па помислим. Извини дјевојчице, ниси ти баш најсјајније дефинисала тог твог. Али добро, била сам и ја ту. За кога сам све мислила да је мачо, само кад се сјетим. Углавном, одрашћеш. Неко други ће ти бити мачо. Другачије ћеш да перципираш људе око себе. Друге особине ћеш да цијениш. Онда ће мачо витез да ти буде обичан тип који зна да те насмије.
Да ли свако од нас сам себи дефинише шта је ,,мачо"? Да ли је ,,мачо" исто што и витез? Лични Супермен?
Не бих да ниподаштавам осјећање ове дјевојчице, али, у мојој глави је изглед на апсолутно последњем мјесту. И ниједан мушкарац није увијек мачо. Мачо је кад зна да ме заштити и од других и од мене саме. Кад му заспим на грудима, а он не мрда иако се укочио. Витез кад је у стању да чува моју сестричну којој су тек три године и шета са њом по ходнику јер ,,Побогу тетка, ово је модна ревија. Теча М. и ја смо макени." (Манекен је тешка ријеч, не замјерите). И мој лични Супермен кад у пола десет увече треба пјешке по вјетру да идем кући, али кад изађем с посла он је ту, испред зграде, наслоњен на ауто, као да то није ништа и као да је цијели дан само тај догађај чекао. И то ми је толико мачо. И толико витешки.
Па помислим. Извини дјевојчице, ниси ти баш најсјајније дефинисала тог твог. Али добро, била сам и ја ту. За кога сам све мислила да је мачо, само кад се сјетим. Углавном, одрашћеш. Неко други ће ти бити мачо. Другачије ћеш да перципираш људе око себе. Друге особине ћеш да цијениш. Онда ће мачо витез да ти буде обичан тип који зна да те насмије.
Poslednja izmena:
