Блог у сенкама

3df848b50723f176645435ef05cc9c0b.jpg


Посматрао сам шта пишете на блоговима и одлучио сам да отворим један за себе. Ваљда је ово неки интернет простор где појединац каже нешто паметно.
 
Kliknite za proširenje...
social-media-fight-01-900x400.png

​

Често примећујем како људи критикују неку музику на основу тога какав је неко човек (субјективна евалуација). Дакле, не придаје се много значај тексту, музици, већ самом уметнику.
Није само у питању музика, то се односи на било коју познату личност. Долази се до питања, зашто деградирати личност тог уметника ако се говори о музици?

Такође, многи људи реагују бурно на понижавање њиховог идола. Али зашто тако? Нико не вређа вас лично, зашто се поистовећујете са неким ко није ви? Између осталог, свако може да мисли како хоће, али мишљење не може променити реалност, осим у глави тој појединца који формира индивидуалну реалност.

Људи иду тако далеко да се побију, престају комуницирати и то због чега?
 
Disconnected.png


Што сам старији, то више индивидуалности проналазим код животиња, а мање код људи - Chuck Jones
​

Да ли истински разумемо шта је индивидуалност? Човек који стоји самостално, одбијајући да буде део група, одбијајући да се идентификује са ставовима групација због чега би постао униформисан као и сви они. Постоји тренд, а то није проблем модерног доба где ћемо показати прстом ка друштвеним мрежама. Не, то је проблем који постоји од вајкада и захваљујући искључивању индивидуалности код човека, масом се може манипулисати што се показало погубним кроз историју.

Људска потреба да постане део друштва, да се осети прихваћеним, једнаким (у неку руку) ствара раскол између онога што појединац јесте и онога што постаје да би био прихваћен. Временом, сузбија се његово унутрашње ја, узима се маска и напослетку идентификује се са масом. И само тако, у пар корака, индивидуалности више нема.

Колективна свест је ништа више до изманипулисане и унапред формиране догме са циљем да се униформише маса и уништи свака индивидуалност.
 

b043e75758943244be55f0dc1e40edaa.jpg

​

Хемија је једна прелепа и величанствена наука. Проучавајући је сазнајемо много о узроцима нашег понашања, боље разумемо нашу природу, а по вољи можемо је укротити. С обзиром да различити спољни надражаји утичу на то који ће се хормони активирати, можемо довести у питање колико имамо контролу над виталним појавама које сматрамо предивним.

Оно што сматрамо највећом и најважнијом одликом сваког живог бића јесте љубав. Уздижемо је на неки виши ниво, посвећујемо јој празнике, манифестујемо је на различите начине. Главно питање јесте, да ли је она духовна компонента или искључиво хемијске природе. Када питате било кога када се заљубио у некога, просто не може дати прецизан одговор јер тога није ни свестан. То само указује да нема контролу над том појавом коју зовемо љубав. Она се дешава подсвесно под утицајем различитих хормона и неуро-трасмитера који су наведени на слици горе.
​
Ма колико год брутално то звучало, у нашем ДНК имамо записану потребу да се размножавамо јер како би опстали као врста? То не важи само за људе, већ за сва жива бића. Како доспети до чина размножавања? Нисмо животиње да се то дешава без једног вишег степена свести (не желим негирати да животиње немају свест). Како да мушкарац заволи жену ако не поседује неки подстрек? Како мушкарац одраста, он упија из своје околине одређена "својства" шта воли код жена. То се научи од тога како га третирају, понајвише мајка. Ма колико год то звучало чудно, некада мушкарци подсвесно траже жену која највише наликује мајци (не физички). Али све је то на подсвесном нивоу.

Долазимо до питања хормона и неуро-трансмитера. Гледам лепу девојку, мозак добија информације које наравно не обрађујем свесно, анализира их и доноси одлуку како ћу ја реаговати на то. Одлука коју ја ту доносим јесте да ли да прихватим оно што ми је мозак сервирао. Обрађена информација је ту, али да ли ћу ја прићи девојци, то је на мојој свесној одлуци. Е сада, пошто под утицајем прелепе хемије несвесно почињем да се заљубљујем, онда све мане која та особа има, потискујем, не видим их и идеализујем ту особу. Ово није нешто што ја мислим, ово је чињеница.

Као заљубљени постајемо налик дрогираној особи која нема баш најјаснију слику реалности што су говорили и филозофи, али и свако ко је видео заљубљену особу. Чему израз "Он је на седмом небу" ? Али чему све то? Чему то заљубљивање, порицање да особа има мане? Управо зато што је потребно размножавати се. За тако нешто треба бити у таквом стању свести. Али и мимо тога, потребно је нешто да спаја те две особе тако да не крену ка другим људима и тиме се раздвоје. То је све потребно да би се породица одржала, да би се старали о деци. Да се приметити да када неко уђе у брак, та иницијална страст није више ту, сада постоји нешто, али није то онај коктел који смо добили од мозга иницијално. Када је учињено оно што је требало бити, сада се може волети у некој нормалној форми.

Да ли је љубав само ентитет који смо ми осмислили да прикријемо наше животињске нагоне и прикажемо их лепим или је то нешто што има духовну компоненту, а што само по себи индукује процесе у мозгу? Ваља се о томе размислити.
 
Lepo napisano...

Mogu da dodam da se mi, "zapadni svet", zaljubljujemo i da je to neka vrsta duševne (podsvesne) infekcije..."opčinjeni" smo nekim...
Dr.Zoran Milojević, neuropsihijatar, psihoterapeut, u svojoj knjizi piše da se narodi Srednjeg i Dalekog istoka, kao i Afrike - ne zaljubljuju...
Oni zavole nekog bez zaljubljivanja... na drugi način... ne pate od "bolesti" zapadnog sveta... bukvalno - bolest...
kao grip... ako lečiš, traje oko godinu dana... ako ne lečiš, traje opet oko godinu dana... pa se jednog jutra probudiš zdrav, hahahahh

z:gs:

Ipak, volimo da se zaljubljujemo... volimo tu vrstu ludila... Nažalost, ima ljudi koji se nikada nisu zaljubili... a ima i onih koji se zaljubljuju
i u starosti... sve je za ljude... mislim da je divno biti zaljubljen, mada je i bolno...
 
Poslednja izmena:
Soradze:
Lepo napisano...

Mogu da dodam da se mi, "zapadni svet", zaljubljujemo i da je to neka vrsta duševne (podsvesne) infekcije..."opčinjeni" smo nekim...
Dr. neuropsihijatar, psihoterapeut, u svojoj knjizi piše da se narodi Srednjeg i Dalekog istoka, kao i Afrike - ne zaljubljuju...
Oni zavole nekog bez zaljubljivanja... na drugi način... ne pate od "bolesti" zapadnog sveta... bukvalno - bolest...
kao grip... ako lečiš, traje oko godinu dana... ako ne lečiš, traje opet oko godinu dana... pa se jednog jutra probudiš zdrav, hahahahh

z:gs:
Kliknite za proširenje...
Пре свега, захвалан сам ти што читаш мој блог. Такође, захвалан сам ти зато што си издвојила време и саставила мало дужи одговор.

Не бих знао како се исток заљубљује али сам уверен да прате обрасце које поседују сви људи по том питању.

Заборавио сам написати у својој колумни да је граница између љубави и лудила веома танка.
 
Анонимни:
Пре свега, захвалан сам ти што читаш мој блог. Такође, захвалан сам ти зато што си издвојила време и саставила мало дужи одговор.

Не бих знао како се исток заљубљује али сам уверен да прате обрасце које поседују сви људи по том питању.

Заборавио сам написати у својој колумни да је граница између љубави и лудила веома танка.
Kliknite za proširenje...
A ja sam dodala ime našeg doktora neuropsihijatra, koje sam izostavila...

Da.. ta tanka granica jeste opasna... ljuidi i jesu opsednuti... kaže se: devojka ga je očarala... začarala...
magija... maltene ludilo... čovek i nije sav svoj...ali, taj magnetizam očaranosti jeste divan... mada i jesmo
ludi tada...hahahhaha... ipak, to je neko dozvoljeno ludilo koje se ne leči... a i ne može da se izleči, hahahah
 
Soradze:
A ja sam dodala ime našeg doktora neuropsihijatra, koje sam izostavila...

Da.. ta tanka granica jeste opasna... ljuidi i jesu opsednuti... kaže se: devojka ga je očarala... začarala...
magija... maltene ludilo... čovek i nije sav svoj...ali, taj magnetizam očaranosti jeste divan... mada i jesmo
ludi tada...hahahhaha... ipak, to je neko dozvoljeno ludilo koje se ne leči... a i ne može da se izleči, hahahah
Kliknite za proširenje...
Та опсесија, фиксација може бити јако опасна. Људи убијају верујући да је то из љубави. Људи се убијају (самоубиство) у име љубави. Замисли, не миже он/она да живи без љубави.

Јако је битно правити разлику између готовог "продукта" -љубави, и заљубљивања - "процеса".

@-Jelena-
Прочитао сам пост који си обрисала. Не, нисам то чуо из песме. То сам негде прочитао. Исто то имаш у филму матрикс када је тринити спремна да побије све у соби због љубави и због тога програм "Француз" говори о љубави и лудости.
 
Анонимни:
Та опсесија, фиксација може бити јако опасна. Људи убијају верујући да је то из љубави. Људи се убијају (самоубиство) у име љубави. Замисли, не миже он/она да живи без љубави.

Јако је битно правити разлику између готовог "продукта" -љубави, и заљубљивања - "процеса".

@-Jelena-
Прочитао сам пост који си обрисала. Не, нисам то чуо из песме. То сам негде прочитао. Исто то имаш у филму матрикс када је тринити спремна да побије све у соби због љубави и због тога програм "Француз" говори о љубави и лудости.
Kliknite za proširenje...
A jesam al mi bilo kasno da pisem dalje, a i pesma kaze - tanka je linija izmedju ljubavi i mrznje, ne ludila kao sto si ti napisao.
 
Анонимни:
Наштеловао сам ти на тачан моменат када то говори:

Kliknite za proširenje...
Zaista ludilo tesko... ubiti zbog ljubavi. Glupost.
A nije samo posesivnost opasna vec i samoljublje, egocentricnost odakle i dolazi do posesivnosti. A posesivni smo ne iz ljubavi prema toj nekoj osobi vec iz ljubavi prema sebi, ta osoba MENI prija, potpuno odgovara i sebe radi ja ne zelim da je izgubim.
 
social-media-addiction-4.jpg

​

Сведоци смо веома брзог живота, како младих тако и старијих што може бити узрок многих проблема. Можда најпознатији проблем са којим се суочавају млади јесте зависност од друштвених мрежа где су најистакнутије ТикТок и Инстаграм. Како доликује људима, прст кривца уперен је према самим апликацијама и на питање шта квари омладину гласи "Друштвене мреже".

Не бих се сложио да је то тако. Ако тражимо кривца довољно је да се погледамо у огледало (узео сам из филма V for Vendeta). Људи су неспособни да преузму одговорност и да се суоче са својим погрешним одлукама. Нису нас сломиле друштвене мреже већ наши избори. Ово правило не важи само за нашу еру, то је закон за свако време. Сами смо одговорни за наше животе и у томе је лепота. Чућете често да млади говоре "Не радим само ја то, сви то раде, сви то користе". Тачно, али зашто се поистоветити са масом? О овом проблему сам говорио већ у колумни изнад када се говорио како се губи индивидуалност.

Тачно је да на компјутерима можемо наћи много ствари које нас могу ухватити у канџе зависности, али је потребан снажан карактер да оно што нам је дато искористимо. Људи који имају живот, ако се тако може рећи, не проводе много времена на друштвеним мрежама јер су поставили себи реалне циљеве, оформили план за живот који не укључује безначајно трошење времена.
 
concert-2-landscape.jpg


„Govoriti dobro i elokventno je velika umetnost, ali je podjednako dobro znati kada da se zaustaviš.“ - Mozart
​

За мене је истинска уметност, у музичком погледу, када постоји савршена хармонија инструмената. Тај прелепи плес нота, свака у складу једна са другом, то је Божански осећај. Класична музика је изван свих других музичких праваца.

 
feeling-much-lust-someone-4-warning-signs.jpg


Lust feels like love until it's time to make a sacrafice
​

Истинска љубав види се кроз способност да одолимо пожуди. Можемо имати највећа уверења, непоколебљиве ставове, чистину мисли, али све то може пасти у воду када сте у соби, један на један са пожудом.

Прилази вам девојка, савршених облина, одевена провокативно, нежног гласа, заводи вас, опија вас њен парфем. Њене речи вам импонују, убеђује вас да сте најбољи, да само вас жели. Звер у вама почиње да се буди, желите покидати све са ње, желите је узети одмах, бити једно са њом. Њен нежни додир по врату, поглед у очи, враголаст осмех, осећате се хипнотисаним, крв вам кључа. Савест вам може говорити да имате девојку, жену али не, жудња вас је обузела, разум вас напушта пошто вас додирује по телу, откопчава каиш...

Мушкарци се могу сматрати снажним, одважним, достојанственим али једина слабост коју сви ми имамо јесу жене. Пред њима падамо на колена, због њих чинимо све и постајемо потпуно немоћни. Свако ко мисли да је мушкарац на било који начин изнад или бар једнак девојци, веома се вара. Када ће мушкарац рећи "Вечерас нема секс зато што си учинила то"? Никада, наравно. Жена то може, има ту моћ над нама јер зна за чиме жудимо. Признајем, јефтини смо када падамо на тако нешто.

Жени се треба дивити, њеној моћи да баци краљеве на колена. Једно завођење вредније је од 10.000 војника.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top