Bili u mom rodnom gradu za vikend. Mama imala majstore, radili nešto oko krova.
Kaže, ništa ćevapi i druga suha hrana, hoće majstorima da ugodi kao ono birvaktile,
sve na "kašiku", mada je bilo i na viljušku, al eto tako se kaže, no žena u godinama,
pa sve pade na mene.
Nisam baš neki pretjerani stručnjak u kuhiji, al uglavnom ono što pripremim je jestivo,
a za divno čudo nekad se traže i repete.
I tako, trči dva dana oko majstora, doručaka, ručaka, kahvi, pa gomila prljavog sudja,
hladi sokove, kisele, a još vrućina, padoh s nogu.
Jutros opet dok nismo krenuli, generalka kod mame kući da se ona ne mora
mučiti, a onda u autu do kuće pokvari se klima, helem, što od vrućine, što od umora,
dodjoh kući jedva živa.
U donjoj avliji veselo me dočekuje moj mačak Hans, penjem se uz stepenice,
jedva čekam da vidim svoje nedavno usvojeno i voljeno mače Lenčicu, kad imam
šta vidjeti. Prvo sam mislila da od umora i vrućine haluciniram, a onda se na terasi pojavio
i sin i vidio isto što i ja. Na terasi stoje dvije identične Lenčice, isti uzrast, boja, dva
vesela zelena oka, a uz sve to oba mačeta su umiljata i nimalo se ne plaše.
Nema druge, nego da je onaj ko je prije dvije sedmice ostavio u našu avliju Lenčicu,
ovaj put donio i njenog jednojajčanog blizanca, brata ili sestru, a meni je najgore od
svega palo što nisam znala koje mače milovati, a koje otjerati u komšijinu avliju, po
principu "šalji dalje".
RiadaT.
Kaže, ništa ćevapi i druga suha hrana, hoće majstorima da ugodi kao ono birvaktile,
sve na "kašiku", mada je bilo i na viljušku, al eto tako se kaže, no žena u godinama,
pa sve pade na mene.
Nisam baš neki pretjerani stručnjak u kuhiji, al uglavnom ono što pripremim je jestivo,
a za divno čudo nekad se traže i repete.
I tako, trči dva dana oko majstora, doručaka, ručaka, kahvi, pa gomila prljavog sudja,
hladi sokove, kisele, a još vrućina, padoh s nogu.
Jutros opet dok nismo krenuli, generalka kod mame kući da se ona ne mora
mučiti, a onda u autu do kuće pokvari se klima, helem, što od vrućine, što od umora,
dodjoh kući jedva živa.
U donjoj avliji veselo me dočekuje moj mačak Hans, penjem se uz stepenice,
jedva čekam da vidim svoje nedavno usvojeno i voljeno mače Lenčicu, kad imam
šta vidjeti. Prvo sam mislila da od umora i vrućine haluciniram, a onda se na terasi pojavio
i sin i vidio isto što i ja. Na terasi stoje dvije identične Lenčice, isti uzrast, boja, dva
vesela zelena oka, a uz sve to oba mačeta su umiljata i nimalo se ne plaše.
Nema druge, nego da je onaj ko je prije dvije sedmice ostavio u našu avliju Lenčicu,
ovaj put donio i njenog jednojajčanog blizanca, brata ili sestru, a meni je najgore od
svega palo što nisam znala koje mače milovati, a koje otjerati u komšijinu avliju, po
principu "šalji dalje".
RiadaT.