Mika
dream catcher
- Poruka
- 24.291
У великом човеку није било ништа случајно, све је било планирано; чак и то да умре у самочи ...
|
Блаже Конески (19. децембра 1921. - 7. децембра 1993.) најважнија је личност македонског 20. века. Филолог, песник, прозни писац, есејиста, историчар књижевности, преводилац, професор на Филозофском факултету у Скопљу, академик - први председник Македонске академије наука и уметности (МАНУ).
Један је од кодификатора савременог македонског књижевног језика.
Сваки покушај да се направи макар кратка ретроспектива његових дела и заслуга за македонски језик, књижевност и културу је немогућ.
Блаже Конески је македонска најграндиознија фигура у времену слободног живота. Он је особа која је најдубље заронила у македонску прошлост и која се највише попела у македонској будућности.
Конески је изванредни лингвиста, међународно признати слависта, један од најважнијих протагониста у процесу кодификације македонског стандардног језика, оснивач македонских студија на Филолошком факултету у Скопљу (који данас носи његово име), цењени професор, један од оснивача и први председник МАН-а, члан академија наука и уметности у Загребу, Београду, Сарајеву, Чикагу, Лођу. Конески је прави полиграф. Суптилни је текстописац, аутор 13 песничких књига, лауреат значајног броја македонских и међународних награда и признања (Хердерова награда, Његошева награда, Златни венац на струшким вечерима поезије итд.).
Такође је истакнути прозни писац, есејиста, публициста, историчар књижевности, полиглот, преводилац са многих језика дела низа песника (Његош, Прешерн, Хајне, Блок, Микијевич, Неруда, Волкер, Мајаковски). Његова дела су преведена на многе језике. И данас се његово име прилично често помиње у научним и културним круговима.
Као човек са тако звучном биографијом, чак и из данашње перспективе, задивљујућа је његова трајна скромност у настојањима да открије механизме сопствене поезије. Конески је један од ретких песника који се не само толико труди да разуме сам стваралачки процес већ има и храбрости и капацитета да знање пренесе будућим читаоцима. Заправо, најтипичнији пример је есеј „Један експеримент“ у којем Конески као искусан песник уочава тајне песничког заната. Полазећи од сопственог стваралачког искуства, посебно истиче значај усмене народне традиције као основне платформе на којој артикулише своју индивидуалност.
Блаже Конески (19. децембра 1921. - 7. децембра 1993.)
родна кућа
Основно образовање започео је у Небрегову, али је након пресељења наставио и завршио у Прилепу, где је завршио нижу средњу школу, а као најбољи ученик у школи као стипендиста отишао је у Крагујевац, Србија да студира у вишој средњој школи где је завршио. По завршетку средње школе у Крагујевцу, уписао је Медицински факултет у Београду, али је након једног семестра студирао филологију, а након капитулације Краљевине Југославије на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски “наставља да студира филологију. Наравно, с обзиром на тешку ситуацију Македонаца у Краљевини Југославији и Краљевини Бугарској, Конески је на Универзитет у Београду уписан под именом Благој Коњеви ,, а на Универзитет у Софији као Благој Конев.
Коневски је имао поверења у своје знање и у своје предиспозиције. Знао је да се и у малом народу може родити велики човек.
Легенде, које ће касније бити обрађене у неким мојим текстовима, нисам их сретао из књига, али сам их чуо од старих у својој сеоској кући, у првом детињству, - подсећа Конески истичући: подземне воде. Чак и овим реченицама Конески одлучно истиче да своју поезију не ствара ни из чега, већ, напротив, успоставља живахан, интиман дијалог са претходном усменом или писаном песничком традицијом. Дакле, предлагање модела тријаде:
традиција-колектив-аутор, Конески верује да он сам нужно ствара у складу са постојећом културном традицијом, као и са језиком, сензибилитетом, кодом и духом колектива, као и са својом епохом: иновирао сам, уграђујући старе поруке у савремени израз и варирали су их на начин који одговара интересима савременог човека.
Poslednja izmena od moderatora:
