BLAGOUMILNI DAŠAK SEĆANJA
----------------------------------------------
Volim kada me nemirni titraj sećanja, kao blagi dašak povetarca, ponese u moje rano detinjstvo, a naročito kada mi pred očima zatitra, istina sve maglovitija, bleđa i nejasnija, slika mojih, davno na Nebesa vaznesenih, roditelja - osetim u ranjenim grudima kako me greja ta njihova pozitivna energija ...Uvek je među njima bilo vragolija, zadirkivanja i začikavanja, ali nikada iz zlih namera - na kraju bi uvek pobeđivao osmeh, ljubav, milina i svakoliko-pozitivna energija koja ih je neizmerno krasila, od drugih ljudi razlikovala i štitila od bezumlja, zala, ala i budala ... Evo i jedne kriške osmeha iz tog mog rano-detinjeg sećanja ...
"Viđu, Petro mila, jado-jadana, uvjek majci svojoj dika, slika i ponos bila" - tako je započinjao to svoje zadirkivanje moj dobrodušni, kršni i hrabri oca - "mi koji smo, podrazumeva se, bre - najvrliji srpski junaci, dičnog crnogorskog roda, samim rođenjem postajemo gospoda "
"Viđu, vala - mašala, moj Đuka " - kroz osmeh bi mu uzvratila moja majka Petra i nastavila - "i to ona, napredno-dukljanska, gospoda i ponos muškog roda, sve sa krstaljušom, brkovima, čibukom i, naravski, guslama ...Mnogo moderna gospoda, moj Đuka, i zato me fata muka, a i zadrhti ruka, jer to je ona najsavršenija ljudska vrsta, Svetog mi Vasilija i Časnog mi Krsta ..."
"A šta ti, jado-jadana, imaš protivu gusala !?" - kao da ljutnu se malkice moj oca.
"Nemam ništa protiv gusala, mislim da bi taj problem mogla da razreši samo macola" - veli mu moja majka - " ali imam protiv gudala - rado bi` ga ovim svojim rukama slomila kako bi` dušu i gušu nebesko-milozvučnom tišinom počastila..."
"Bi ti - bi, Svetog Vasilija mi " - moj oca joj veli - "ali neće moći ove noći ...Gusle i Krst ne da ruka junačka, jer junak bez gusala je isto što i žena bez obraza ..."
Krstan Đ. Kovjenić
----------------------------------------------
Volim kada me nemirni titraj sećanja, kao blagi dašak povetarca, ponese u moje rano detinjstvo, a naročito kada mi pred očima zatitra, istina sve maglovitija, bleđa i nejasnija, slika mojih, davno na Nebesa vaznesenih, roditelja - osetim u ranjenim grudima kako me greja ta njihova pozitivna energija ...Uvek je među njima bilo vragolija, zadirkivanja i začikavanja, ali nikada iz zlih namera - na kraju bi uvek pobeđivao osmeh, ljubav, milina i svakoliko-pozitivna energija koja ih je neizmerno krasila, od drugih ljudi razlikovala i štitila od bezumlja, zala, ala i budala ... Evo i jedne kriške osmeha iz tog mog rano-detinjeg sećanja ...
"Viđu, Petro mila, jado-jadana, uvjek majci svojoj dika, slika i ponos bila" - tako je započinjao to svoje zadirkivanje moj dobrodušni, kršni i hrabri oca - "mi koji smo, podrazumeva se, bre - najvrliji srpski junaci, dičnog crnogorskog roda, samim rođenjem postajemo gospoda "
"Viđu, vala - mašala, moj Đuka " - kroz osmeh bi mu uzvratila moja majka Petra i nastavila - "i to ona, napredno-dukljanska, gospoda i ponos muškog roda, sve sa krstaljušom, brkovima, čibukom i, naravski, guslama ...Mnogo moderna gospoda, moj Đuka, i zato me fata muka, a i zadrhti ruka, jer to je ona najsavršenija ljudska vrsta, Svetog mi Vasilija i Časnog mi Krsta ..."
"A šta ti, jado-jadana, imaš protivu gusala !?" - kao da ljutnu se malkice moj oca.
"Nemam ništa protiv gusala, mislim da bi taj problem mogla da razreši samo macola" - veli mu moja majka - " ali imam protiv gudala - rado bi` ga ovim svojim rukama slomila kako bi` dušu i gušu nebesko-milozvučnom tišinom počastila..."
"Bi ti - bi, Svetog Vasilija mi " - moj oca joj veli - "ali neće moći ove noći ...Gusle i Krst ne da ruka junačka, jer junak bez gusala je isto što i žena bez obraza ..."
Krstan Đ. Kovjenić