Black Music

[FataMorgen]

 

[FataMorgen]

 

[FataMorgen]

 

[Гамбино]

 

[FataMorgen]

 

[Пријезда]

 

[Banski]

 

[Banski]

 

[FataMorgen]

 

[Sagittarius1242]

 

[FataMorgen]

 

[zigi939]

 

[mali roker]

Ovo je inace moj omiljeni film,a ovo mi je jedna od najboljih scena

 

[FataMorgen]

 

[mali roker]

 

[mali roker]

 

[mali roker]

 

[mali roker]

 

[Пријезда]

 

[Пријезда]

Роберта Флак
Роберта Флек, бивша наставница, 70-тих је у Америци била певачица број један. Једни њен глас упоређују са гласом Еле Фицџералд, друге подсећа на Махалију Џексон, Ворвик, Дајон Ворвик, Нину Симон.
Лакоћа са којом прелази са блуза на фолк – баладе, џезана боса – новуи рок данас је у музичком свету прилично ретка.

''Једино се још нисам окушала у опери- својевремено је помало иронично изјавила певачица, међутим, кад бих то хтела, умела бих и то да радим''

Глас, Роберте Флек је мек, топао, допадљив. Њене увек одмерене интерпретације никад не посежу за лаким ефектима. Бивша наставница музике из Ешвила, Северна Каролина, у свету музике постојииз друге половине 60-тих. Подстакнута од мужа, белог музичара Стивена Новосела, дебитовала је готово случајно, априла 1967-ме, у ''Херијевом састајалишту'' у Вашингтону, локалу у који су одлазили познати уметници попут пијанисте и композитора Берта Бакарака и писца – редитељаВудија Алена.
Њени музички обожаваоци назвали су је''Црним Сунцем'' Утицај класичне музичке подлоге присутан је у свим њеним песмама. Најпознатије међу њима су: "The First Time Ever I Saw Your Face" и "Killing Me Softly with His Song"
Роберта је одлична пијанисткиња па је и као инструменталиста забележила значајне успехе.

''Једини ми је цељ да постанем комплетна певачица, говорила је Роберта Флек, никако не бих желала да постанем типична ''црна певачица''. Црнкиња сам, то је тачно, и поносим се тиме. Али, прави уметници не познају ни боје ни границе.''

 

[Гамбино]

''Једини ми је цељ да постанем комплетна певачица, говорила је Роберта Флек, никако не бих желала да постанем типична ''црна певачица''. Црнкиња сам, то је тачно, и поносим се тиме. Али, прави уметници не познају ни боје ни границе

Невезано за овај коментар, потсетио ме је да је често немогуће провалити расни идентитет. Рецимо ја се сећам када сам на пресниманој аудио касети слушао house of pain мислећи да су то неке чамуге, а не Ирци, када сам касније провалио у спотовима.
Скоро сам чуо лика који пева рефрен у Рик Росовој песми play your part и вокал звучи као да је у питању неки дебели црња, кад оно извесни Chester French.