Bizarna iskustva za vreme Vijetnamskog rata

[markocheda]

Ratno vreme se uvek pokazivalo kao izvor neverovatnih priča i čudnih iskustava. Istorija obiluje takvim izveštajima i čini se da magla borbe može stvoriti neke zaista bizarne priče. Ovi izveštaji i izveštaji često odlaze u svet čudnog, jer ratovi daju popriličan deo priča o neobičnim i neobjašnjivim. Vijetnamski rat nije bio ništa drugačiji i među svim borbama, vođenim duboko u zabačenim, opasnim džunglama prožetim dimom puške, krvlju, komarcima i kakofonijom rata, čudni su susreti sa stvarima koje ne bi trebalo da postoje. Čini se da su se vojnici raspoređeni u ove pustinje morali bojati više nego samo ljudskog neprijatelja, jer je Vijetnamski rat prepun navodnih susreta i viđenja bezbroj čudnih zveri i entiteta, u rasponu od misterioznih neotkrivenih zveri do bića iz drugih svetova, do stvari koje sasvim iskreno prkose klasifikaciji. Ovde ćemo pogledati vrlo neobičan podremenik vijetnamskog sukoba koji pokazuje da ponekad rat može biti zastrašujući na više načina.

Daleko najviše prijavljenih o susretima sa čudnim stvorenjima tokom rata u Vijetnamu su ona koja se suočavaju sa očiglednom rasom dlakavih humanoida u šumama koje su lokalno bile poznate kao Nguoi Rung ili „šumski ljudi“, kao i Batutut i Ujit. To su bila dlakava bića nalik majmunima prekrivena crvenkastom kosom i obično su prijavljena kao vrlo mišićava i visoka oko 5 stopa, sa izrazito majmunskim osobinama. Problem je što Vijetnam nema divlje majmune. O tim stvorenjima su široko izveštavale obe američke snage u vijetnamskim džunglama, nazivajući ih „stenastim majmunima“ zbog njihove navodne navike da bacaju kamenje, kao i Vijetkong. Izveštaja o susretu sa ovim stvorenjima tokom rata u Vijetnamu, pa čak i suočavanju sa njima, ima mnogo.

Ipak, Rock Apes sigurno nisu jedina čudna stvorenja koja progone trupe tokom Vijetnamskog rata, a takvi susreti kreću se u rasponu od čudnih do sasvim onostranih. Mnogi izveštaji su, slično kao u slučaju stena majmuna, izrazito kriptozoološke prirode. Jedan takav izveštaj objavljen je u knjizi Veri Crazi, G.I .: Strange But True Stories of the Vietnam War (2001), u kojoj borbeni veteran i autor Kregg P.J opisuje svoj... Jedan od ovih izveštaja tiče se onoga što se može opisati samo kao neka vrsta morske zmije.
Izveštaj potiče od vijetnamskog veterana po imenu Craig Thompson, iz Coeur d’Alene, Ajdaho, koji je služio u četi B, 2d bataljona 503d padobranskog pešadijskog puka, 173d vazduhoplovne brigade kao narednik. Tompson je izvestio da su se jednog dana on i njegov vod kupali u reci Bong Son kada su neki zaprepašćeni vojnici istakli da je ogromno, zmijsko stvorenje plivalo kroz vodu na valovit način u njihovom pravcu. Opisalo se da je to biće dugačko oko 30 stopa, široko 2 metra, sa ogromnom kvadratnom glavom i prekriveno zlatnim ljuskama koje su blistale i blistale na sunčevoj svetlosti. Uz telo se govorilo da postoji i neka vrsta leđnog perjanika koja je virila iz vode dok je plivala i koja je bila tamno crvenkaste boje. S obzirom na bizarno, vrlo veliko stvorenje krenulo je pravo prema njima, uspaničeni ljudi su užurbano izašli iz vode, a neki od njih su krenuli po oružje u pokušaju da pucaju na njega, ali čudna zver je potonula ispod mutne vode i nestala pre nego što su dobili šansu da pucaju.

 

[markocheda]

Tompson bi proveo mnoge godine zbunjujući se oko ovog viđenja, a kasnije bi došao do zaključka da je ono što su videli možda bila džinovska vesla koja je zalutala u reku, pri čemu je vesla bila duga, zmijolika riba koja može narasti i do Dužine 11 m (36 stopa) i često se zamenjuje sa morskim zmijama. Vesla takođe ima leđni pramen u obliku leđnog grebena i čini se da se u nekim aspektima podudara sa opisom koji je dao Tompson. Međutim, zlatna boja u izveštaju nije u skladu sa veslom, a osim toga vesla su dubokomorske ribe za koje nije poznato da ulaze u slatku vodu i vrlo su retke uopšte u blizini površine. Kriptozoolog Karl Shuker izrazio je sumnju da je ono što je Tompson video vesla, delimično zbog dramatične razlike u staništu i obojenosti, a takođe i zbog toga što nije poznato da vesla plivaju na površini sa svojim grebenima ispruženim iznad vode. Shuker je sugerisao da je to stvorenje moglo biti vrsta jegulje, koja očigledno povremeno izlazi na reke i od kojih neke vrste imaju boju koja bi se mogla opisati kao zlatna, ali takođe ističe da su ove jegulje mnogo manje od one koja je bila opisani i nemaju nikakvu visoku leđnu grebenu. Ostaje misterija onoga što su Tompson i njegov vod videli.

Tokom vijetnamskog rata takođe je bilo izveštaja o paucima daleko većim od bilo kog poznatog u regionu. Jedan takav izveštaj dolazi iz komentara na veb lokaciji Criptomundo iz 2013. godine, kao odgovor na objavu kriptozoologa Loren Coleman pod naslovom Camel Spiders and Other navodni divovski pauci. Komentator, koji se zove "mrmakima", tvrdio je da je njegov tast tokom rata bio u izviđačkoj jedinici od pet ljudi i da je dok je bio u džungli video ogromne pauke za koje je opisano da imaju tela veličine tanjira, sa rasponima nogu od 20 do 30 inča. Izvešteno je da su ovi misteriozni pauci uvek pronađeni u blizini izvora vode kao što su potoci ili reke, i da su izuzetno neobični. U nekoliko navrata se tvrdilo da su zatečeni muškarci otvorili vatru na masivne paukove sa svojim M16, ali da bi se, čak i kada su protkani mecima, i dalje kretali i švrljali okolo. Naravno, ovo je potpuno neproveren izveštaj, ali svakako navodi na razmišljanje o tome kakve bi nepoznate vrste mogle lutati tamo u ovoj džungli, za koju je već poznato da naseljavaju brojni smrtonosni pauci i zmije.
Kad smo već kod zmija, dodatak džinovskim paucima su jednako jezive džinovske zmije. Jedan fotograf koji se vozio helikopterom u Vijetnamskom ratu tvrdio je da su leteli nad delom džungle kada je primetio nešto neobično dole. U početku se činilo da je reč o izuzetno velikoj, zelenkastoj cevi, koja se prostire preko vijugavog zemljanog puta usred ničega. Fotograf je tada rekao pilotu da se spusti niže kako bi mogao dobro da ga pogleda kako bi utvrdio šta je to bilo, i tada je mogao da vidi da se nešto kreće na valovit način. Neko su vreme kružili oko neobičnog bića pre nego što je objavljeno da se odjednom ta stvar digla iznad drveća i mogli su da vide da je to u stvari bila neka velika zmija. Rečeno je da zmija ima veliku glavu nalik konju sa očima prečnika 3 stopa i činilo se da se namotava kao da je u pripremi da zaista napadne helikopter. Procenjeno je da je čitava dužina džinovske zmije dugačka preko 100 stopa.

 

[markocheda]

Očigledno je fotograf napravio nekoliko slika ovog čudnog prizora, mada se ne zna šta je od njih ostalo. Helikopter je navodno neko vreme napustio to područje, a zatim se vratio kasnije da vidi da li je ta stvar još uvek tamo. U to vreme, kolosalne zmije navodno nigde nije bilo, jer je odlutala nazad u neprohodnu divljinu. Očigledno je da će fotograf kasnije razgovarati sa starosedeocima tog područja o iskustvu i saznati da su tamošnjom divljinom lutale navodno drevne zmije koje su zvane „Bikožderi“ zbog njihove sposobnosti da ubiju i progutaju odraslu stoku.

Drugi susreti sa čudnim zverima očigledno se sele na još bizarniju teritoriju, predstavljajući bića koja izgledaju više nego samo neotkrivena vrsta, već nešto misterioznije. Jedan takav izveštaj navodno se dogodio 17. decembra 1974, kada je vod vojnika bio u misiji potrage i uništenja duž reke severno od DMZ-a u ranim jutarnjim satima. Vod je prodro kroz vrlo šumovitu obalu reke da bi stigao do čistine i tada su primetili da je to područje bilo neobično tiho i lišeno tipičnih zvukova džungle i neprestanog bruja insekata, životinja i ptica. Osetivši da su ovo loše vesti, poslat je izviđač da vidi da li su neprijatelji u blizini, ali ništa nije pronađeno, čak ni tragovi. U međuvremenu, dok je jeziva, gotovo opresivna tišina nastavila, neke gomile balege neke velike, neidentifikovane životinje pronađene su rasute po čistini i dok su ih vojnici pregledavali, iz guste šume začuli su se zvuci rušenja. Vod je navodno podigao pogled i video kako nekoliko velikih humanoidnih stvorenja izlazi iza drveća i granja i koja nisu slične nijednom od njih. Procenjeno je da su bića visoka oko 8 stopa, jarko žute boje i ruku s tri prsta koja su se završavala pandžama opakog izgleda. Lica ovih čudnih zveri bila su ravna i nosila su velike oči, sa samo nekoliko proreza za nos.

Izvešteno je da su ova džinovska bića žute kože prolazila pravo pored voda, izgleda da uopšte nisu obraćala pažnju na njih, ali kad su prestrašeni vojnici počeli da se izvlače odatle, iza njih su se začuli glasni zvuci lomljenja granja i shvatili su da ih stvorenja prate. Kako su sve nesretniji ljudi ubrzavali i trčali, povlačenje je postajalo mahnitije i zloslutnije, kao da su se džinovi spremali za ubistvo. Nekoliko muškaraca je navodno pucalo iz oružja na svoje progonitelje bez očiglednog efekta, pri čemu su se stvorenja jedva trzala čak i kada su ih pogodili oklopnim metkom. Muškarci su sada trčali što su brže mogli prema svom čamcu privezanom uz obalu reke, sporadično pucajući bez efekta iza njih dok su zveri zatvarale obruč. Napokon su stigli do svog čamca i prenagljeno se povukli, a pri odlasku su navodno ugledali strašni prizor desetina ogromnih humanoida okupljenih na obali gledajući ih kako odlaze. Šta su, uopšte, ovi ljudi videli? Možda nikad nećemo saznati.

 

[markocheda]

Jednako bizaran izveštaj dao je anonimni kaplar američke vojske u Vijetnamskom ratu, koji tvrdi da je imao vrlo čudan susret 1970. godine u regionu Južnog Vijetnama, oko 30 kilometara južno od DMZ-a. Prema tom čoveku, on je bio drugi zapovednik voda vojnika i oni su upravo postavili mali logor u gusto pošumljenom delu obeleženom strmim brdima. Nakon postavljanja logora, te večeri vod je pošao u patrolu duž male doline u blizini logora i iznenada otkrio kretanje napred. Misleći da bi to mogla biti neprijateljska patrola, vojnici su se sakrili i čekali oko 15 minuta, a za to vreme nastavili su da svedoče sporadičnoj, prikrivenoj aktivnosti kroz drveće, iako je vidljivost bila slaba i nije bilo dovoljno svetla da se razabere ko je i šta je to moglo da izazove. Kretanje je na kraju prestalo i odred je oprezno nastavio sa svojom misijom, samo ih je vodilo svetlo punog meseca.

U jednom trenutku vod je navodno naišao na zid od stabala koja su bile naslagana jedno na drugo, usred prolaza između dva strma brda. Sa bočne strane ovog prozirnog zida nalazio se tamni otvor koji je izgledao kao da se može ulaziti u pećinu, visoku oko 5 stopa i široku 3 metra, a kada su se muškarci približili mogli su videti da je površina otvora glatka , kao da je pažljivo isklesan ručno ili pomno od neke vrste mašine. Iako je bilo dobro poznato da su neprijatelji iz Vijetkonga koristili tunele i pećine, niko od muškaraca nikada nije video otvor pećine poput ove. Stvari su postale još čudnije kad su se približili i otkrili užegli smrad koji je dolazio iz mutne tame iznutra, što je opisano kao toliko žestoko truljenje da su neki vojnici osetili jaku muku u stomaku i povlačili se unazad. Svetla koja su sijala u šupljini pećine činila su vrlo malo za osvjetljavanje onoga što je ležalo unutar tog vlažnog mesta ili onoga što je proizvodilo napadni smrad. Konačno, odlučeno je da će se upasti na oko 150 metara od ulaza i obezbediti mu prilaz.

Dok je vod tamo čekao posmatrajući otvor pećine, primećeno je da je noć bila neobično tiha i sablasno mirna, uz primetno odsustvo uobičajenih zvukova džungle koji su, trebalo je, biti svuda oko njih. Jedino što su mogli da čuju su neidentifikovani duboko tutnjavi zvukovi koji su se činili da dopiru negde iz daljine, a cela atmosfera je opisana kao zaista uznemirujuća. Tu su čekali čitavu noć bez incidenata, a kako se bližila zora, u 05:00 sati i kako se prva svetlost stidljivo pojavila, konačno je izviđeno neko kretanje na zamračenom ulazu u pećinu. Vojnici su se napeto pripremili i tada je ono što se isprva pretpostavljalo da je čovek izronilo iz pećine kako bi čučnulo na čistini ispred pećinske šupljine. Međutim, ubrzo je primećeno dok je ustajao da - šta god ili ko god to bio - da je bio visok oko 7 stopa i kretao se na vrlo čudan način. Vod je postao čvrsto svestan da ta stvar nije ljudska kad je još jedan izašao iz pećine, i u to vreme se tvrdilo da su obojica počeli da proizvode „pakleno šištanje“.

 

[markocheda]

Dok su ih posmatrali, moglo se razabrati da bića izgledaju poput dvonožnih, humanoidnih guštera, sa ljuskavom, sjajnom kožom koja je opisana kao toliko tamna da je praktično karbonadno crne boje. Ruke i noge bile su nalik čoveku, ali ljuskaste i napunjene kandžama. Imala su vrlo velika lica, oči su im bile postavljene napred i govorilo se da izgledaju kao kod zmije. Nisu se videli nikakvi repovi i oba bića su očigledno nosila neku odeću u obliku tamnozelenih odora. Sledeći događaj je bio iznenadni i uz nagli haos koji svedok opisuje ovako:

Niko nije izdao naređenje - činilo se kao da je ceo odred odjednom otvorio vatru. Svaki komad vegetacije između nas i njih brzo je ošišan. Uzvikao sam naređenje o prekidu vatre - istovremeno sam gledao u pravcu pećine. Tamo nije bilo ničega. Odmah smo proverili bok u slučaju da su te stvari kružile oko nas - ali nije bilo ništa. Kad smo se približili pećini, spremni da nastavimo akciju ako je potrebno, postalo je očigledno da su bića pobegla - najverovatnije nazad u pećinu. Ubrzo je odlučeno da se zatvori ulaz u pećinu. Kada smo se vratili u kamp, činilo se da smo svi zabezeknuti. O incidentu se malo razgovaralo i nikada nismo saslušani - tako da znam da narednik nikada nije podneo izveštaj. A opet, ako je to učinio, drugi su prećutali.
Teško je znati kako klasifikovati ovaj izveštaj. Da li je to bila neka vrsta podzemne izgubljene civilizacije? Da li su to bili vanzemaljci? Ko zna? Jedan izveštaj koji izgleda da sugeriše vanzemaljce je još jedan slučaj iz 1967. 12. oktobra te godine, izviđačka patrola od 6 ljudi dugog dometa delovala je u jakoj džungli u blizini granice sa severnim Vijetnamom i oni su postavili kamp za noćnu odbranu te večeri, dok su naizmenično jedni muškarci spavali, a ostali pazili na neprijatelja. Oko 1:45 ujutru vođa patrole bio je na straži i tvrdio da je u blizini video kretanje, nakon čega je probudio ostale muškarce i oni su pripremili oružje za potencijalnu vatru.
Kad su se patrole pokrenule ka tamo i skrenule pogled prema mračnoj džungli, iz mraka je izašlo vrlo čudno stvorenje. Opisano je kao da liči na malog, sivog humanoida sa ogromnim crnim očima, dugačkim licem i vitkim rukama, koji su odavali blagi sjaj koji je odgurnuo tamu oko sebe. Jedan od muškaraca navodno se nije ustručavao da puca na to stvorenje, ciljajući direktno u glavu, koja je zatim ispustila "briljantno plavu sirupastu tečnost" koja je poprskala lišće. U tom trenutku na nebu su se pojavila tri svetla koja su formirala savršeni trougao pre nego što su poletela na noćno nebo. Kasnije će se saznati da su još dve izviđačke ekipe koje su delovale u tom području te večeri imale slične čudne susrete i da je štab tvrdio da je bilo teško održati radio kontakt zbog neke vrste poremećaja u komunikaciji. Vanzemaljci ili samo neverovatna priča?

 

[Black_star]

Primetno je da sva neobicna bica kriju sebe na neobicnim mestima, a cesto su u pitanju nepristupacni tereni i tzv. geografske sirine i duzine "bogu iza nogu"...
Izgleda da je za takva stvorenja sam covek i njegova civilizacija - kategorija trajne opasnosti... Ili je to samo mudrost posebnoga ranga?
Premda ne vidim da je ista mudro u tome da se zabijes u nekakvu tesku guduru u sred mocvarustine , ali to izgleda americkoj mudrosti nije smetalo.

 

[markocheda]

Neke neobične izveštaje iz rata je malo teže klasifikovati, a jedan od njih je sigurno slučaj onoga što je uglavnom poznato kao „Žena ptica Da Nanga“, a najpoznatiji i najsličniji slučajevima koje je ispričao John Keel u svojim "Mothmanovim Proročanstvima", gde ga izvor navodi kao istoriju slučaja FSR, br. 10, juni 1972. U leto 1969. godine, vojnik prve klase morskog korpusa po imenu Earl Morrison, sedeo je na vrhu bunkera u blizini Da Nang sa još dvojicom na straži kada su tvrdili da su videli nešto.

U početku je započelo kao čudan sjaj na nebu, izvor se nije mogao razaznati, ali kako se približavao, mogli su razabrati da je reč o nekoj vrsti letećeg humanoida sa krilima poput slepog miša. Kako se polako približavao, mogle su se utvrditi određene osobine. Činilo se da je stvorenje bilo u obliku nage žene, duge kose koja vijori i potpuno crne kože koja je oko nje bacala jezovit zelenkasti sjaj. Entitet je opisan kao potpuno tiho stvorenje. Morrison bi za neobičan prizor rekao:

"Bilo je sjaja na njoj i oko nje. Sve je blistalo. Izgledalo je kao da je blistala i bacala sjaj. Videli smo njene ruke naspram krila i izgledale su kao pravilno oblikovane ruke, svaka sa šakom i prstima i svime, ali preko njih je imala kožu od krila. A kad je zalepršala krilima, isprva nije bilo buke. Izgledalo je da u njenim rukama nema kostiju, jer su bile vitke poput slepog miša."

 

[Schrodinger]

Premda ne vidim da je ista mudro u tome da se zabijes u nekakvu tesku guduru u sred mocvarustine

Mislis da Zagor-te-nej nije mudar?

 

[markocheda]

nastavak
---------------------
Čudni entitet se neumoljivo približio dok su šokirani muškarci gledali, nesigurni šta da rade, sve dok im nije lebdeo na samo 6 ili 7 stopa iznad njihovih glava, toliko blizu da je zaklonila mesec. Niko od njih nije znao šta da radi, a sve što su mogli je da bulje raširenih usta, pokušavajući da shvate šta vide. Sve vreme nisu mogli da čuju zvuk od stvorenja i tek kad je nastavila put, mogli su da razaznaju tihi zvuk njenih lepršavih krila. Izvešteno je da je čitav susret trajao između 3 i 4 minuta. Zanimljivo je da vijetnamski folklor govori o onome što se naziva „noćnim letačima“, a to su krilati humanoidi koji se obično opisuju kao žene.

Vijetnamski rat je sigurno bio vreme velikih previranja i užasa za ljude koji su tamo služili. Ovde je među svim ratnim iskustvima zaista zastupljen čitav spektar ljudskog emocionalnog doživljaja. Neke priče izgledaju kao da nadilaze uobičajena ratna dešavanja i nalaze se u carstvu zaista bizarnog. Pored ljudskih čudovišta iz rata, čini se da postoje i ovi slučajevi koji ukazuju na zaista doslovna čudovišta. Znamo da oružani sukob može biti turbulentno vreme prepuno neobičnosti, ali slučajevi poput ovih pokazuju da može biti još čudniji nego što to isprva možemo pomisliti, i koja prkose objašnjenju pa ostaju zagonetke na krvavom ratnom pejzažu.

 

[Schrodinger]

Ja sam citao o nekom B-52 koji se prizemljio na misteriozan nacin, neostecen, a tela posade su bila deformisana. Kao u filmu.

Zanimljivo je da vijetnamski folklor govori o onome što se naziva „noćnim letačima“, a to su krilati humanoidi koji se obično opisuju kao žene.

Ako se javljaju samo nocu onda su mozda fantomske pojave, prividjenja ili duhovi.

U drevnoj kineskoj tradiciji se isto pominju leteci ljudi, ali ne nepoznati nego vrsta nindzi koja je bila obucena da leti iznad drveca pomocu krila

 

[Black_star]

Mislis da Zagor-te-nej nije mudar?

Zagor je vec rezident, domacin-covek, gospodin.

 

[markocheda]

 

[Schrodinger]

Daleko najviše prijavljenih o susretima sa čudnim stvorenjima tokom rata u Vijetnamu su ona koja se suočavaju sa očiglednom rasom dlakavih humanoida u šumama koje su lokalno bile poznate kao Nguoi Rung ili „šumski ljudi“, kao i Batutut i Ujit.

Da li je to zapravo bigfut?

 

[Black_star]

To jesu zanimljive price, ali nema dovoljno podataka za tu tvrdnju. Prvo sto mi pada na pamet je takticko prerusavanje od strane vijetkongovca kako bi
se zastrasio i odvratio neprijatelj, onda kada su u daleko nepovoljnijoj situaciji (nedostatak hrane, odmora, oruzja) -> prerusimo se u majmune, napravimo
buku i diverziju, prosto ih iskamenujemo i ostavimo ih da zive u legendi i strahu, zazoru od "kamenih majmuna"... ?

 

[Schrodinger]

Prvo sto mi pada na pamet je takticko prerusavanje od strane vijetkongovca kako bi se zastrasio i odvratio neprijatelj,

Zanimljivo je da se slican scenario desio na Antarktiku, samo sto su se u jetije prerusili nacisti
Da li je to bizarna slucajnost... Ili ta vrsta primata zivi na oba mesta i, mozda su se navikli na Vijetnamce i Nemce a ove doziveli kao uljeze?

Bigfut na Antarktiku | Forum Krstarice​

 

[Schrodinger]

Овај инцидент се догодио почетком 1972. током Вијетнамског рата. Група америчких специјалних снага тајно је испоручена ноћу и падобраном је пала у област на граници Камбоџе и Северног Вијетнама.
СВАТ тим је поставио камп за ноћ, припремајући се за напад на тим Северног Вијетнама у зору. У рано јутро командоси су се тихо ушуњали до вијетнамске базе, али оно што су тамо видели шокирало их је и уплашило.
https://ordonews.com/us-special-forces-engaged-in-combat-with-aliens-during-the-vietnam-war/
Како се тим приближавао локацији северновијетнамске јединице, изненада су открили да постоји велики сферни брод који је стајао на три јака метална ослонца.
Брод је изненада почео да зуји, изазивајући тренутну мучнину, вртоглавицу и дезоријентацију у америчкој војсци.
Вођа групе се спремао да изда наређење за повлачење када се појавила група чудних хуманоидних створења.
Не верујући шта су видели, група специјалаца је била још више уплашена оним што су ова створења радила (према опису војника, узимајући у обзир савремене податке на основу бројних контаката, може се претпоставити да су „сиви“) : ванземаљци су из велике гомиле извукли разне делове људских тела и сместили их у велике контејнере – руке, ноге, труп, главе; овај страшни списак се настављао и даље.
Неки су били остаци белаца, други су били црнци (војници америчке војске), а трећи су изгледали као Вијетнамци (вијетнамски војници из базе)
Оно што су видели је отрезнило и разбеснело специјалце и командант је издао наређење да се отворе ватра – меци су погодили тела створења, али ништа нису наудили, осим једног, који је убијен поготком у главу.
Неколико командоса је погинуло, а други су тешко повређени од дејства непознатог оружја. Тада су се ванземаљци брзо повукли у брод и он је брзо јурнуо у небо,
Убрзо се на лицу места појавио још један тим ЦИА-е, пошто им је један преживели рекао да су сви добили неку врсту лекова који мењају ум како би покушали да их натерају да забораве на ову невероватну борбу. И функционисало је, бар неко време.
Међутим, крајем 1980-их, двојица припадника специјалаца који су учествовали у тој бици почела су да имају кошмарна сећања на догађаје из априла 1972. године, што је једног од њих навело да контактира многе друге специјалце који су пронађени и који су још увек живи.
Двојица су већ умрла, троје уопште нису пронађени, али су остали могли да се сретну у августу 1988. и одлучили да ову причу треба испричати.
Обратили су се истраживачу и уфологу Леонарду Стрингфилду и он је објавио њихову причу у својој књизи из 1991. године.

 

[paketije]

S obzirom koliko su amfetamina, benzedrina, marihuane upotrebljavali nije cudo da su imali tripove te vrste

According to a 1971 report by the Department of Defense, 51 percent of the armed forces had smoked marijuana, 31 percent had used psychedelics, such as LSD, mescaline and psilocybin mushrooms, and an additional 28 percent had taken hard drugs, such as cocaine and heroin. But drug usage wasn’t just limited by what enlistees could illicitly buy on the black market. Their military command also heavily prescribed pills to the troops under the auspices of improving performance.

According to a report by the House Select Committee on Crime, the armed forces used 225 million tablets of stimulants between 1966 and 1969. In addition to those amphetamines, which were used to boost endurance on long missions, sedatives were prescribed to help relieve anxiety and prevent mental breakdowns. It seemingly worked. In Vietnam, the rate of mental breakdowns in soldiers was 1 percent, a massive reduction from the Second World War (10 percent).

https://www.history.com/news/drug-u...s did soldiers use,such as cocaine and heroin.