lavicazar
Veoma poznat
- Poruka
- 13.612
Poznata i kao Sveta birmanska macka
Sveta birmanska spada u grupa poludugodlakih mačaka zajedno sa kod nas već poznatim ragdolom i mejnkunom. Birma je po karakteru, kao i po izgledu, idealan spoj svojih predaka - persijske i sijamske mačke.Voli da se igra ali nije uvek spremna na igru i akciju kao sijamska, a voli i da dremka iako nije mirna i krotka kao persijska.Veoma je stabilnog i delikatnog karaktera, potpuno navikunta na život u stanu.Skoro bez izuzetka se čvrsto vezuje za jednu osobu koju prati u stopu kao pas. Odlično podnose druge mačke u kući kao i pse i generalno nisu sklone konfliktima. Održavaju se lako i obožavaju dnevno češljanje što je sasvim dovoljno za održavanje njihovog krzna u dobrom stanju.U ishrani su dosta probirljive ali, uz dobru hranu, nisu sklone ozbiljnijim zdravstvenim problemima.
Sveta birmanka je jako druželjibiva i apsolutno ne podnosi samoću. Svi ozbiljni odgajivači preporučuju da se birme drže najmanje u paru, a sasvim je prihvatljivo da druga mačka bude i neke druge rase ili domaća.Kao društvo, kad vlasnik mačke ode od kuće, može da posluži i pas ako se, naravno, prethodno sa sigurnošću utvrdi da je izmedju njih uspostavljeno pravo prijateljstvo.
Fizicki izgled:
Telo: Blago izduženo srednje težine.Noge su kraće i jake,šape zaobljene.Mužjaci moraju biti masivniji (oko 5 kg) od ženki (oko 3.5 kg)
Glava:jaka skeletna struktura sa malo zaobljenim obrazima.Blago ispupčeno čelo.Nos iz profila nije ravan nego blago ulegnut u korenu.Uši su omanje sa zaobljenim vrhovima i položene ne sasvim uspravno nego blago iskošeno u odnosu na glavu.
Oči:što dublje plave kao safir, ne sasvim okrugle nego blago ovalne.
Krzno:duga do poluduga dlaka na telu, kratka na glavi i polako se produžava od obraza ka zadnjem delu tela.Tekstura dlake je svilenkasta i ima malo poddlake.
Boja:lice, uši, potkolenice, genitalije i rep su tamniji od tela.
Sveta birmanska mačka ima istu vrstu tamnih oznaka (pointe) kao sijamska mačka s tim da obavezno ima i bele šape koje moraju biti simetrične. Tamniji pointi moraju biti u skladnom kontrastu sa bojom tela.Boja tela je svetlo bež kao ljuska od jajeta, a na ledjima ide do zlatno bež.Čisto bele površine na grudima i stomaku smatraju se greškom.
Noge:Čarapice (gloves)na šapama, kao prepoznatljiva oznaka birme moraju biti čisto bele boje.Idealno je da se završavaju u korenu prstiju a na zadnjim nogama mogu da budu i malo duže.Na zadnjoj strani zadnjih nogu čarapice treba da se završavaju u obliku obrnutog slova V.Kod čarapica je posebno važna simetrija belina.
Rep: srednje dužine, bogat, formira "perušku".
Legenda o nastanku rase
Postoji više verzija legende koja ide uz svetu birmansku mačku, a u osnovi svake je da rasa potiče iz tajanstvenog hrama negde na Tibetu gde su ove mačke držali i ljubomorno čuvali lokalni monasi.Neki engleski oficir, navodno, izneo je par početkom dvadesetog veka i ukrcao ga u brod za Evropu, ali je usput mužjak uginuo, a preživela samo trudna ženka.Tako su, po legendi, prvi birmanski mačići rodjeni u Evropi.
Iako lepo zvuči, malo je verovatno da je išta od ove priče istinito osim podatka da je rasa nastala početkom dvadesetog vea kad je po prvi put i počela ozbiljnija selekcija za uzgoj i definisanje rasa mačaka u današnjem smislu. Moguće je da su ukrštanjem tada već odomaćene angorske i sijamske mačke kao autohtonih rasa dobijeni prvi preci današnje svete birme, a da je kasnijom selekcijom dobijen izgled koji se danas smatra standardom.
Cena joj je oko 500 e
Sveta birmanska spada u grupa poludugodlakih mačaka zajedno sa kod nas već poznatim ragdolom i mejnkunom. Birma je po karakteru, kao i po izgledu, idealan spoj svojih predaka - persijske i sijamske mačke.Voli da se igra ali nije uvek spremna na igru i akciju kao sijamska, a voli i da dremka iako nije mirna i krotka kao persijska.Veoma je stabilnog i delikatnog karaktera, potpuno navikunta na život u stanu.Skoro bez izuzetka se čvrsto vezuje za jednu osobu koju prati u stopu kao pas. Odlično podnose druge mačke u kući kao i pse i generalno nisu sklone konfliktima. Održavaju se lako i obožavaju dnevno češljanje što je sasvim dovoljno za održavanje njihovog krzna u dobrom stanju.U ishrani su dosta probirljive ali, uz dobru hranu, nisu sklone ozbiljnijim zdravstvenim problemima.
Sveta birmanka je jako druželjibiva i apsolutno ne podnosi samoću. Svi ozbiljni odgajivači preporučuju da se birme drže najmanje u paru, a sasvim je prihvatljivo da druga mačka bude i neke druge rase ili domaća.Kao društvo, kad vlasnik mačke ode od kuće, može da posluži i pas ako se, naravno, prethodno sa sigurnošću utvrdi da je izmedju njih uspostavljeno pravo prijateljstvo.
Fizicki izgled:
Telo: Blago izduženo srednje težine.Noge su kraće i jake,šape zaobljene.Mužjaci moraju biti masivniji (oko 5 kg) od ženki (oko 3.5 kg)
Glava:jaka skeletna struktura sa malo zaobljenim obrazima.Blago ispupčeno čelo.Nos iz profila nije ravan nego blago ulegnut u korenu.Uši su omanje sa zaobljenim vrhovima i položene ne sasvim uspravno nego blago iskošeno u odnosu na glavu.
Oči:što dublje plave kao safir, ne sasvim okrugle nego blago ovalne.
Krzno:duga do poluduga dlaka na telu, kratka na glavi i polako se produžava od obraza ka zadnjem delu tela.Tekstura dlake je svilenkasta i ima malo poddlake.
Boja:lice, uši, potkolenice, genitalije i rep su tamniji od tela.
Sveta birmanska mačka ima istu vrstu tamnih oznaka (pointe) kao sijamska mačka s tim da obavezno ima i bele šape koje moraju biti simetrične. Tamniji pointi moraju biti u skladnom kontrastu sa bojom tela.Boja tela je svetlo bež kao ljuska od jajeta, a na ledjima ide do zlatno bež.Čisto bele površine na grudima i stomaku smatraju se greškom.
Noge:Čarapice (gloves)na šapama, kao prepoznatljiva oznaka birme moraju biti čisto bele boje.Idealno je da se završavaju u korenu prstiju a na zadnjim nogama mogu da budu i malo duže.Na zadnjoj strani zadnjih nogu čarapice treba da se završavaju u obliku obrnutog slova V.Kod čarapica je posebno važna simetrija belina.
Rep: srednje dužine, bogat, formira "perušku".
Legenda o nastanku rase
Postoji više verzija legende koja ide uz svetu birmansku mačku, a u osnovi svake je da rasa potiče iz tajanstvenog hrama negde na Tibetu gde su ove mačke držali i ljubomorno čuvali lokalni monasi.Neki engleski oficir, navodno, izneo je par početkom dvadesetog veka i ukrcao ga u brod za Evropu, ali je usput mužjak uginuo, a preživela samo trudna ženka.Tako su, po legendi, prvi birmanski mačići rodjeni u Evropi.
Iako lepo zvuči, malo je verovatno da je išta od ove priče istinito osim podatka da je rasa nastala početkom dvadesetog vea kad je po prvi put i počela ozbiljnija selekcija za uzgoj i definisanje rasa mačaka u današnjem smislu. Moguće je da su ukrštanjem tada već odomaćene angorske i sijamske mačke kao autohtonih rasa dobijeni prvi preci današnje svete birme, a da je kasnijom selekcijom dobijen izgled koji se danas smatra standardom.
Cena joj je oko 500 e
