Bipolarni poremecaj licnosti

[Dionys]

nema tu definicije nek je nasmejana otvorena dobronamerna osoba..pozitivna..mogu sad nabrajati do sutra sta su za mene prave vrednosti..prosto da se ne folira i ne uklapa u ove bolestine danasnjice..da nema komplexe i da ne bode oci drugima ne bi li skrenuo paznju s njih..to je otprilike opis osobe iz naslova i prosto se iznenadim kad sretnem nekog normalnog ili neke ljude koje znam od malih nogu koji su ostali isti..da se prijatno ispricamo i razumemo..ali oseti se da i mi moramo u korak s vremenom ili nas pojedose

Mozda bipolarno nastaje kad je neko prisiljen da se kezi na silu, pa se onda poslije kaje zbog toga. Imam utisak da je psiholog osudjen na ovo stanje, jer cak iako ne mora imati vlastite probleme, on je prisiljen da saosjeca sa tudjim, tako da, ako bi i imao trenutke srece, u ponedeljak ujutro krece nova nesreca. Znam kcerku jednog psihologa, ima taj poremecaj. A i ko im je kriv kad su progutali Sopenhauerovu teoriju da je melanholija stvaralacka.

 

[Dionys]

pa kazem ja svako ko nesto pametno kaze odmah iskace kao da nije nesto u redu s njim.. jos ako je istina..pfff

Sto bi rekao Forumas Velicanstveni: "Govoriti istinu i uvijek imati nekoliko rezervnih nikova". (kod Perzijanaca je glasilo "govoriti istinu i dobro gadjati iz luka")

 

[brutha]

najbolje objasnjeno od strane jednog genija koji je okusio nezamislivo zivotno dno... svako ko isprati do kraja saznace sta se desava u svesti nekoga ko je umetnicki nadaren

 

[Zgradich Bozho]

ŠTA JE UZROK AFEKTIVNOM BIPOLARNOM POREMEĆAJU?

Niko nije sasvim siguran šta to prouzrokuje bipolarni poremećaj ili maničnu depresiju. Ona nije posledica lošeg vaspitanja ili posedica poremećaja ličnosti, moralne slabosti ili lošeg karaktera. Ima snažnih pokazatelja da, zato što se bipolarni poremećaj javlja i provlači kroz generacije porodica, ima genetsku osnovu. Kod osoba sa maničnom depresijom, otkriveno je da u 60 % slučajeva, u porodici je već postojao ovaj poremećaj. U istraživanjima je izdvojeno nekoliko specifičnih gena koji mogu biti odgovorni za regulaciju neurotransmitera. Ovo će potencijalno unaprediti lečenje i mogućnost oporavka.

Kao kod mnogih drugih bolesti (npr. bolesti srca), jedna teorija kaže da kod osoba koje su genetski 'osetljive' ova bolest se može ispoljiti tokom stresnih perioda. Mozak ljudi sa bipolarnim poremećajem je izgleda osetljiviji na emocionalni ili fizički stres i ima smetnje u prenošenju nervnih impulsa koji normalno vraćaju mir i spokoj. Kroz osetljivu igru neuro-hemijskih supstanci u mozgu, mi regulišemo svoje raspoloženje, spavanje i apetit. Nedostatak sna, raskidanje važnih veza i odnosa, promene u ustaljenom načinu života (čak i pozitivne, kao na primer polazak na fakultet) ili preterana stimulacija, mogu da prouzrokuju hemijski disbalans koji onda inicira maničnu epizodu.

Lečenje na duge staze, za bipolarni poremećaj znači pre svega uzimanje lekova za povraćaj normalih funkcija mozga i prihvatanje novih navika da bi se obezbedio zdrav životni stil.



KO I KAKO RAZVIJA BIPOLARNI POREMEĆAJ?

Za razliku od depresije, bipolarni poremećaj je jednako zastupljen i kod žena i kod muškaraca. Procenjeno je da 1-2 % odraslih biva pogođeno ovim poremećajem.

Bipolarni poremećaj se javlja obično u ranoj adolescenciji i do ranih 30-ih godina, iako će i mali broj dece razviti ovaj poremećaj. Shodno tome, znaci i simptomi pojačane energije, seksualne aktivnosti ili razdražljivosti mogu biti zamenjeni pubertetskim buntom ili adolescentskim besom i zbog toga dovesti do ne postavljanja dijagnoze. Česta je pojava da ljudi sa ovim poremećajem posete 3 doktora i da im treba 8 godina pre nego što utvrde pravu dijagnozu. Uzimajući u obzir visok stepen samoubistava u ovoj grupi, ne postavljanje dijagnoze ima veoma teške posledice.

Ako se ovaj poremećaj javi kasnije (posle 50. godine) onda je mnogo verovatnije da je prouzrokovan zloupotrebom alkohola, droga, steroida ili lekova, ili je znak neke druge bolesti kao što su sistemske bolesti vezivnog tkiva ili poremećaji funkcija endokrinih žlezda.


KAKO SE USPOSTAVLJA DIJAGNOZA BIPOLARNOG POREMEĆAJA?

Mnogi ljudi sa maničnom depresijom izveštavaju da su znali da 'nešto nije u redu' mnogo pre nego što su potražili pomoć. Često prijatelji i porodica utiču na osobu da potraži pomoć zbog toga što su zabrinuti zbog njenog promenljivog ponašanja. Ljudi retko traže pomoć kada su u maničnoj fazi zbog toga što im je zabavna, iako porodica i prijatelji mogu da ne dele sa njima to mišljenje.

Depresivna faza je nasuprot tome emocionalno bolna i ljudi će potražiti pomoć kod lekara. Ovo može da dovede do pogrešne dijagnoze unipolarne depresije. Korišćenje antidepresiva može da prouzrokuje javljanje manične epizode, koje onda uvek ukazuje na postojanje 'bipolarnog' poremećaja.

Kao i kod depresije, ne postoji laboratorijski test, rendgenski snimak ili snimak mozga koji može da identifikuje poremećaj. Umesto toga, pažljivo se ispituje istorijat bolesti, razgovara se sa osobom kako bi se identifikovali znaci, simptomi i pravilo njihovih ponavljanja, i tako se dolazi do dijagnoze. Važno je da se bude iscrpan i iskren u davanju informacija lekaru da bi mu se pomoglo u uspostavljanju dijagnoze. Priznavanje seksualnih indiskretnosti, glupih izbora u poslu, zloupotreba droga kao što je kokain, može da budu neprijatno ali je važno za uspostavljanje dijagnoze. Često se i porodica uključuje da bi se tačno shvatilo šta je po sredi i šta se dešava.

Doktor će pitati o pojavi bolesti u porodici, uključujući i alkoholizam i samoubistvo kako bi bolje ustanovio dijagnozu. Detaljan medicinski pregled bi trebalo da se obavi da bi se isljučile svi drugi medicinski problemi koji mogu biti uzrok, kao na primer poremećaji endokrinih žlezda. Korišćenje nekih lekova koji se koriste za lečenje depresije, anksioznost ili Parkinsonova bolest, ili nedostatak vitamina B12 takođe mogu da utiču na menjanje raspoloženja. Ovo je naročito važno ako se bolest pojavi kasno (nakon 40. godine).

U dijagnozi se često greši. Zbog toga što se mogu pojaviti psihotični simptomi, i zbog toga što se tek u ovoj fazi bolesnik obrati za pomoć, često se dijagnosticira shizofrenija ili shizoafektivni poremećaj. Druge dijagnoze uključuju nedostatak pažnje/hiperkinetički poremećaj ili granični poremećaj ličnosti. Tačna dijagnoza je neophodna za efikasno lečenje zbog toga što je pristup lečenju ove bolesti drugačiji od pristupa lečenju shizofrenije ili unipolarnog poremećaja. U stvari, najnovija istraživanja sugerišu da lečenje antidepresivima može čak i da pogorša simptome bipolarnog poremećaja.


KAKAV JE TRETMAN ZA BIPOLARNI POREMEĆAJ?

Osnov za svaki tretman bipolarnog poremećaja je korišćenje lekova (medikamenata) kako bi se povratilo i stabilizovalo normalno raspoloženje i funkcionisanje. Dodatno, psihoterapija, edukacija pacijenata i porodice i povezivanje sa ljudima sa sličnim problemima takođe mogu doprineti lečenju.
Odlazak u bolnicu takođe treba razmotriti kada je vaša trpnja velika.


Lekovi

Broj lekova koji se koriste u terapiji za bipolarni poremećaj ponekad može da izgleda prevelik. Važno je kontrolisati određene simptome a različiti lekovi se koriste za lečenje ključnih simptoma bolesti. Lekovi takođe obezbeđuju stabilizaciju raspoloženja.

Može biti potrebno uzimati lekove nekoliko nedelja pre nego što oni postignu svoj puni efekat. Neki neželjeni efekti mogu da smetaju, ali nisu opasni (sušenje usta), drugi su veoma ozbiljni i ukazuju na to da treba promeniti terapiju (promene u krvnom pritisku). Razgovarajte sa svojim doktorom o lekovima. Razvijte dobru, kooperativnu, voljnu vezu sa svojim doktorom jer je takva veza od esencijalnog značaja za vaše lečenje. Za neke lekove je potrebno detaljno praćenje, pa će vaš doktor izvršiti laboratorijske analize pre nego što se otpočne sa terapijom, da bi imao osnove za praćenje toka lečenja.

Stabilizatori raspoloženja (psihostabilizatori)
Mnogi ljudi će dobiti lek za stabilizaciju raspoloženja koji će predstavljati dobar osnov za prevenciju depresije i koji će ograničiti 'uzlete' kod manije.

Antidepresivi
Nekad će lekar koristiti antidepresante za lečenje srednje teških ili teških simptoma depresije u bipolarnom poremećaju, ali ovo treba raditi s pažnjom jer postoji rizik od javljanja manične faze, a neka istraživanja pokazuju da antidepresivi mogu da dovedu i do pojave rapidnog cikličnog poremećaja.

Antipsihotici
Antipsihotici se koriste kada simptomi psihoze (halucinacijie i sumanute ideje) a čine deo bipolarnog poremećaja.

Anksiolitici
Benzodijazepini/anksiolitici mogu biti vrlo efikasni tokom hipomaničnih i maničnih epizoda u otklanjanju uznemirenosti.

Hospitalizacija
Bolničko lečenje može biti potrebno da bi se odredili lekovi, u slučajevima kada je rizik od samoubistva veliki i da bi vas zaštitio od potencijalnih posledica poremećenog rasuđivanja.

Psihoterapija
Prihvatanje dijagnoze biporalnog poremećaja kao stanja koji će trajati celog života predstavlja veliki izazov. Podrška će vam pomoći da se prilagodite i da naučite da identifikujete rane znake bolesti, ono što izaziva ispoljavanje bolesti i pravila koja će vam pomoći da preduzmete preventivne korake i akcije za korigovanje simptoma. Učenje o prirodi poremećaja pomoćiće vam da shvatite zašto morate da nastavite sa uzimanjem lekova tokom dužeg niza godina. Psihoterapija će vam takođe pomoći da poboljšate svoje strategije za borbu protiv stresa i da kreirate sigurnu, pomažuću okolinu sa kojom ćete deliti strahove i nadanja.


Pomoć ljudi sa sličim problemima i samopomoć
Učenje o vašem poremećaju i traženje informacija i podrške o tome kako se nositi sa poremećajem raspoloženja je prepoznato kao činilac sa pozitivnim uticajem na oporavak i prevenciju ponavljanja novih epizoda.


Porodična/bračna terapija
Porodice su često jako pogođene prisustvom bipolarnog poremećaja. Osećanja krivice, otpora, ljutnje i frustracije su uobičajena. Zbog promena u ponašanju kod obolelih kao što su indiskrecije u seksualnom ponašanju, neumereno trošenje, budalaste odluke u poslu, bezbednost porodice može biti ugrožena. Porodicama je potrebna pomoć i zbog toga da bi naučile kako da budu podrška osobi sa poremećajem. Mnogi brakovi se razilaze zbog bipolarnog poremećaja i zbog toga je podrška porodicama takođe važna.

Ovo sa genima zaboravi. To sto je recimo pradjed oboljelog imao bipolarni poremecaj ne mora da znaci da se na oboljelog prenijelo genima, nego iskustvima dok su ga vaspitavali roditelji, koji su bili vaspitavani od osobe oboljele od toga.
Ne postoji psihicka osobina za koju je dokazano da se prenosi genima, jos uvjek.

 

[gost 88651]

“Uz to treba reći još nešto. Postoji priličan broj ljudi sličnih vrsta kojoj je pripadao Hari, naročito ih ima mnogo među umetnicima. Svi ti ljudi u sebi imaju dve duše, dva bića, u njima ima božanskog i satanskog, ima majčine i očeve krvi, sposobnosti da budu srećni i da pate, a sve to živi jedno kraj drugog i jedno u drugome, isto tako neprijateljski i zapleteno kao vuk i čovek u Hariju. I ti ljudi, čiji je život veoma nespokojan, doživljavaju povremeno, u svojim retkim srećnim časovima, nešto tako snažno i neiskazano lepo, pena trenutne sreće povremeno prsne tako visoko i bleštavo nad morem patnji da ta kratka, zasenjujuća sreća zračeći dodiruje i očarava i druge. Tako nastaju, kao dragocena pena sreće nad morem patnji, sva ona umetnička dela u kojima se jedan jedini čovek koji pati, za jedan jedini čas, tako visoko uzdiže nad sopstvenom sudbinom da njegova sreća sija kao zvezda, i svima onima koji je vide čini se kao nešto večno i kao njihov san o sreći.”

Herman Hese – Stepski vuk

...

O pogledaj me, nemoj da se čudiš,
Dobri moj, što sam tako nisko
Dospeo; jer je sinovima neba,
Ako presrećni postanu, posebna
Dodeljena kletva.

Empedokle, Helderlin

 

[ForumFiend]

Cekaj, jel ti ciljas na to da ljudi koji cuju glasove i veruju da su slavne licnosti ne odskacu od okoline (psihoze)?
Da ljudi koji kad hodaju paze svaki korak da ne bi zgazili tacno na ivicnjak, otvaraju nebrojeno puta frizider ili zakljucavaju i otkljucavaju vrata ne odskacu od okoline?
Ili mislis samo na poremecaje liicnosti?

 

[Gost377586]

ŠTA JE TO AFEKTIVNI BIPOLARNI POREMEĆAJ?

Svi mi smo ponekad uzbuđeni zbog novih ideja, strasno težimo svojim ciljevima, želimo da se zabavljamo s prijateljima i da potpuno uživamo u životu. Ima i perioda kada smo tužni, kada se povlačimo u usamljeno razmišljanje. Kod ljudi sa afektivnim bipolarnim poremećajem ova osećanja mogu da budu vratolomna vožnja sa divljim usponima i razarajućim padovima.

Kao i depresija, bipolarni poremećaj može biti različitog stepena težine. U svojoj blažoj formi bipolarni poremećaj se naziva 'hipo manija'. Kada simptomi postanu srednje težine ili teški i kad počnu negativno da utiču na sposobnost funkcionisanja osobe, onda govorimo o maničnoj depresiji ili afektivnom bipolarnom poremećaju.

Bipolarni poremećaj je potencijalno ozbiljna, onesposobljavajuća bolest, koja utiče na to kako se osećate, razmišljate, i na kraju kako se ponašate. Simptomi mogu da budu jako izraženi i mogu značajno da utiču na socijalno i profesionalno funkcionisanje pojedinca. Bipolarni poremećaj je razarajuća bolest koja se teško može prevazići bez medicinskog tretmana. Nelečena bolest može potrajati nedeljama, mesecima ili čak godinama, i razarajuće uticati na poslovne ili privatne odnose. Za neke, periodi između epizoda bolesti mogu da budu normalni i produktivni. Ipak, istraživanja pokazuju da će, ako se bolest ne leči, učestalost i težina ovih stanja vremenom rasti.

Kod svake osobe broj i pravilo pojavljivanja epizoda su različiti i jedinstveni. Kod nekih ljudi izraženo je pravilo pojavljivanja zavisno od godišnjeg doba, kod nekih je broj maničnih epizoda veći od broja depresivnih, a kod nekoga epizoda se ponavlja svakih par godina. Razumevanje pravila po kome se bolest ponavlja pomoćiće vam da je predvidite i lakše kontrolišete.

Lek za bipolarni poremećaj ne postoji. Ipak, sa preciznom dijagnozom, odgovarajućom terapijom lekovima, podrškom i razumevanjem znakova i simptoma bolesti, možete da naučite kako da preduzmete mere za njihovo korigovanje, kako da ih uspešno kontrolišete i živite produktivano sa svojom bolešću.


UOBIČAJENI SIMPTOMI I ZNACI POREMEĆAJA

Svako ko boluje od bipolarnog poremećaja doživljava ga na sopstven i jedinstven način. Ipak, navedeni znaci i simptomi su najčešće bili prijavljivani od strane pogođenih i zbog toga se koriste u dijagnosticiranju bipolarnog afektivnog poremećaja.

Manična faza

Rana faza (hipo manija) obično počinje pojačanim osećajem zadovoljstva, samopouzdanja, društvenosti, kreativnosti i energije. U ovoj fazi ljudi sa bipolarnim poremećajem su vrlo produktivni na poslu, kreativni, socijalno privlačni i zabavni za društvo. Zbog zadovoljstva koje pruža ova faza bolesti mnogi ne žele da potraže lekarsku pomoć.

Na žalost, ova faza brzo može da eskalira u razbuktalu maniju. Tokom sledeće faze ljudi pretežno postaju euforični, uvek previše energični i negiraju da nešto sa njima nije u redu. Loše rasuđuju, impulsivno se ponašaju, postaju besni, razdražljivi i svadljivi ako im se neko suprotstavi. Drugi, koji ih poznaju, videće da njihovo ponašanje ne odgovara njihovom karakteru.

Da bi se dijagnosticirala manična epizoda, najmanje četri i više od sledećih simptoma moraju biti izraženi tokom najmanje nedelju dana, i to do tačke kad negativno utiču na svakodnevni život:

ˇ Osoba vrlo malo ili uopšte ne spava, a i pored toga ima ogromnu energiju i snagu;

ˇ Govori toliko brzo da drugi ne mogu da isprate njeno razmišljanje;

ˇ Misli se toliko brzo smenjuju da to otežava koncentraciju i pamćenje ideja;

ˇ Lako im se ometa koncentracija skakanjem misli sa jedne ideje na drugu;

ˇ Preterano su pokretni, što je uočljivo i ljudima oko njih;

ˇ Pokazuju prenaglašeno osećanje velike snage, veličine i naročite važnosti;

ˇ Pojačano upražnjavanje aktivnosti koje donose zadovoljstvo. Nestrpljivo delovanje bez razmišljanja o posledicama - kao na primer - trošenje novca preko svojih mogućnosti, neadekvatne i indiskretne seksualne aktivnosti, povlačenje budalastih koraka u poslu.

ˇ U svojoj najtežoj formi kod manije se može pojaviti i gubljenje smisla za realnost sa psihotičnim simptomima kao što su slušanje ili viđenje stvari koje u realnosti ne postoje (halucinacije) ili javljanje fiksiranih neosnovanih verovanja da je osoba Mesija ili da je obdarena nadljudskim moćima (sumanute ideje).


Depresivna faza

"Koj bi gori, sad je doli"... i bez medicinske pomoći. Manična faza obično rezultira potpunim fizičkim i emocionalnim kolapsom u obliku bolne depresije koja obično sledi. U fazi depresije, znaci i simptomi traju više od dve nedelje, većim delom vremena i smanjuju mogućnost normalnog funkcionisanja. Oni uključuju:

ˇ Uporno osećanje tuge, uznemirenosti, krivice i beznađa;

ˇ Gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije donosile zadovoljstvo;

ˇ Smetnje u spavanju sa iscepkanim snom ili preteranim spavanjem;

ˇ Promene u apetitu, gubitak težine ili gojenje;

ˇ Hronični umor i nezainteresovanost;

ˇ Problemi s pamćenjem, koncentracijom i oranizovanjem misli;

ˇ Brojne fizičke smetnje i bolovi u telu bez nekog vidljivog razloga;

ˇ Misli o bezvrednosti i samoubistvu koje se ponavljaju.


Kombinovano stanje

Neki ljudi doživljavanju i manične i depresivne simptome u isto vreme, ili se oni smenjuju tokom dana. U jednom trenutku, puni ste energije i optimizma, a u sledećem ste bačeni u beznađe i očaj.

msm i ti ga pretera ono opisao si pola srbije

 

[Tracer]

Pa nije to tako, pola Srbije mozda s vremena na vreme ima depresivna, anksioznna i euforicna stanja sto verovatno nije dovoljno ni za te dijagnoze a tek ne za bipolarni poremecaj (on nije poremecaj licnosti, samo poremecaj i cesto je uz neki poremecaj licnosti granicni cesto, ili neki tezak psih problem). Ima skoro desetak dijagnoza za bipolarni, sa i bez psihoze, manicni, depersivni, pomesan, neoznacen... meni je terapeutkinja rekla da pored AvPD verovatno imam neoznacen koji je reko bi bas soft edition u odnosu na vecinu drugih haha, ali i bipolarni mozes da imas neko vreme pa da nemas dugo, ili nikad posle, ili da se nekad vrati. Kad imas nisi uvek u tom stanju a ako je neki tezi i kad krene to je katastrofa i za one koji st ti porodica a tebi uglavnom odeljenje preostaje, jedan od najnezgodnijih psih problema.

 

[realistic]

Bipolarni poremecaj se sve cesce i cesce pojavljuje. Emotivno zlostavljanje isto tako. Kao epidemija.

 

[bRu zLi]

Bipolarni poremecaj se sve cesce i cesce pojavljuje. Emotivno zlostavljanje isto tako. Kao epidemija.

A ima i ona "fora" koju niko ne uzima nikada u jednacini krajnjeg rezultata - a mozda se samo mnogo bolje i brze dijagnostikuje nego pre. Nauka napreduje, a strucnjaci su sve obuceniji i strucniji. Tako je i za sve ostale bolesti, poremecaje, sindrome.

 

[gost 88651]

Sad je in biti lud?

Zašto mladi, kad je nešto „kul“, kažu - „ludilo!“...?

Npr., kad je neko zabavan, kažu - „jao...kakav ludak!“, ili, kad je dobra žurka – „ludnica!“...?

A distorted reality is now a necessity to be free?

 

[zipsilonb]

A ima i ona "fora" koju niko ne uzima nikada u jednacini krajnjeg rezultata - a mozda se samo mnogo bolje i brze dijagnostikuje nego pre. Nauka napreduje, a strucnjaci su sve obuceniji i strucniji. Tako je i za sve ostale bolesti, poremecaje, sindrome.

https://en.wikipedia.org/wiki/Emil_Kraepelin#Psychosis_and_mood
Formulisano odavno od Krepelina (1856 - 1926)

 

[hakim bej]

Sad je in biti lud?

Zašto mladi, kad je nešto „kul“, kažu - „ludilo!“...?

Npr., kad je neko zabavan, kažu - „jao...kakav ludak!“, ili, kad je dobra žurka – „ludnica!“...?

A distorted reality is now a necessity to be free?

Ne znaju maternji jezik, stvarno znacenje reci. I kada znaju, to nije kul, pa se trude da ne znaju.
Ne povezuju izgovorene reci sa slikama, kapiraju jedan lejer pliće.

 

[gost 88651]

Ima li veze sa tim, što kako čovek stari i "sazreva", on sve više postaje konvencionalan, uzak, ukalupljen, bezemocionalan… a mladi to vide, i zato kad god vide da je nešto npr. emocionalno, “ludo”, da iskače iz koloseka... onda je to kul?

Ovo je možda trebala biti zasebna tema…

 

[hakim bej]

Mlad covek ceni adrenalin. Promenu. Diferencijal. Ne razume da nije svaka promena dobra.
Star trazi endorfin. Integral. Starost donosi dalekovidost, ne samo bukvalno.
Hemija nas razlikuje. Ne dolazi svaki izbor iz svesti.

 

[Radica Ristic Stojilkovic]

Bipolarni poremećaj se još uvek dosta kasno ili pogrešno dijagnostifikuje, što odlaže lečenje i time nepovoljno utiče na ishod bolesti. Najčešće se dijagnostifikuje depresija, a manična faza (manija) prođe neprimećeno.