комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Prećutao je, međutim, da mu je mesto direktora sportske hale u Zemunu prvo zaposlenje u životu, do kog je došao zahvaljujući radikalskoj pobedi u ovoj beogradskoj opštini na lokalnim izborima 1996. godine. Nigde se ne pominje ni to da ga je za direktorsku funkciju kvalifikovala jedino beskrajna odanost Vojislavu Šešelju, te da su njih dvojica, zajedno sa Tomislavom Nikolićem, činili sveto trojstvo Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke.
Kad čovek proba da strpa 15 godina života i karijere u nekoliko kratkih rečenica, očekivano je da mu promaknu ne samo bitne, već i neke naprosto legendarne i opštepoznate stvari. Na primer: "Pa vi bombardujte, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana, pa da vidimo sme li međunarodna zajednica ili bilo ko drugi da udari na srpske položaje, može li se tako ponašati sa srpskim narodom?!" Ovako je grmeo mladi Aleksandar sa skupštinske govornice 20. jula 1995. godine. Samo devet dana pre toga, 11. jula, u Srebrenici je počeo višednevni masakr muslimanskog stanovništva, koji je Haški tribunal kasnije okarakterisao kao genocid i koji je još trajao dok je Vučić sedeo u Beogradu i branio "srpske položaje" u Bosni i Hrvatskoj, prenosi Vreme.
Doduše, nije baš sve vreme sedeo u Beogradu. Nešto ranije te godine, u martu 1995, zaputio se na Baniju, pa u Glini održao vatreni govor o tome kako Srbe odatle niko nikada neće moći da otera. "Nikada ovde više ustaška vlast neće moći da dođe. Nikada više oružanim putem, nikada više onako kako su namerili." Optužio je Slobodana Miloševića i "njegovu nesrećnu ženu" Mirjanu Marković, te predsednika RSK-a Borislava Mikelića, da u saradnji sa stranim silama pokušavaju da se otarase "vekovnih srpskih teritorija u Republici Srpskoj Krajini". Pohvalio je Srbe iz Republike Srpske zbog odbijanja Vens-Ovenovog plana. "Banija nikad više neće biti hrvatska", vikao je Vučić, dok je za dugačkim stolom, na istoj bini, sedeo Vojislav Šešelj i vidno se dosađivao. Pet meseci kasnije, pala je Krajina, a oni kojima je Vučić obećao da ih niko neće oterati, proterani su u "Oluji". Banija je hrvatska, prenosi Vreme u najnovijem broju.
Proslavio se kasnije Vučić brojnim drugim izjavama, od kojih danas samo neke kruže društvenim mrežama. Među njima je i jedna za koju internet uporno pogrešno tvrdi da je data "Vremenu". To je ona antologijska: "Ženu mnogo volim i ni za šta na svetu ne bih je menjao. Naprosto je obožavam. Kao ličnost veoma je suzdržana i odmerena. Nikada me ne pita gde idem i kada se vraćam. A ona ne ide nigde bez svoje dece i bez muža. S drugaricama u kafić izlazi kada ocenim da je u pitanju neki prikladan datum." Kad ovu izjavu "provučete" kroz Gugl, izbacuje "Vreme" br. 909, od 5. juna 2008. godine. Istina, u tom broju se zaista nalazi ova izjava, u rubrici "Lik i delo", ali je citirana iz jednog "šarenog" časopisa, koji više ne izlazi, a nikad ga nije ni bilo na internetu.
Za ovih pet godina otkako u rukama drži sve poluge vlasti, Vučić je u velikoj meri uspeo da "steriliše" i biografiju i kolektivno pamćenje, no, još ima onih koji se sećaju da je svojevremeno nabrojao kad se sve u životu napio: kad je Zvezda postala prvak Evrope i kad je ubijen Slavko Ćuruvija.
[/SIZE]
Pored drakonskog Zakona o informisanju iz 1998, koji je uvek smatran "radikalskim", iste te godine donet je i Zakon o univerzitetu, ali je on u javnosti ostao upamćen kao "julovski". Podsetimo, ovaj zakon je donet isključivo kao kazna za učešće i podršku koju su profesori univerziteta u Srbiji dali studentima za vreme protesta 1996/97. Iako je Zakon o univerzitetu donet na inicijativu JUL-a, nije bio baš sasvim "julovski". Mladi Vučić je, nakon donošenja tog zakona izabran za člana Upravnog odbora Univerziteta u Beogradu i za člana Upravnog odbora Filozofskog fakulteta. Obe funkcije bi svakom drugom, u svakoj drugoj zemlji na svetu imponovale. Ali, u zvaničnoj biografiji predsednika Srbije Aleksandra Vučića tog detalja nema, a fali i podatak da ga je u maju 2000, u terminalnoj fazi Miloševićevog režima, vlada SRJ imenovala za člana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija.
U bazi KRIK-a stoji da je vlasnik garsonjere u Belvilu, a da mu je prva komšinica supruga Tamara Đukanović, na čije se ime vodi stan od 116 kvadrata na istom spratu. Garsonjeru mu je, kaže, kupio otac, a supruga je stan kupila sama, od Slobodana Kvrgića, vlasnika kompanije "WinWin". Vučić je svojevremeno izjavio da su to dve odvojene nekretnine i da "to nema veze sa bračnim statusom".
Poslednja rečenica Vučićeve zvanične biografije glasi: "Oženjen, otac Danila i Milice". U silnom pranju, ispiranju i dezinfekciji biografije, greškom je, valjda, nestalo i ime supruge.
