ПОДМУКЛА БОРБА О ВЛАСТ
Неуспешни устанак против Римљана 90. год, затим 115. г. и најзад потпуни слом јевреја, који су се дигли против Рима 132.г. на челу са Бар-Кохбом, у коме су они видели неке знаке Месије, показаше им да отвореним ратом не могу ништа постићи. Зато они пређоше методи заузимања власти у државама изнутра. Тако је на пр. 1640 г. свештеник Буи објавио рад под насловом ''La Royale Couronne des Rois d' Arles". У овом раду су, између осталог, отштампана два писма, која су већ у оно време била стара по стопедесет година, преписана из архиве једне провинцијалне опатије. У првом писму поглавар јеврејске општине у Арлу пита јеврејску општину у Цариграду како да поступи у вези са жељом краља Фрање Прованског да принуди све јевреје да се покрсте. Одговор врховних равина јеврејског народа потписан од стране ''кнеза цариградских јевреја даје следеће савете: ''Јављате да вас француски краљ хоће да примора да пређете у хришћанство: пређите, јер вам не остаје другог излаза, али сачувајте закон Мојсијев у срцу.
''Јављате да вас принуђавају да се одрекнете своје својине: васпитајте своју децу за трговце, како би они постепено лишавали хришћане њиховог иметка.''
''Јављате да угрожавају ваш живот: нека ваша деца постану лекари и апотекари, како би одузимали живот хришћанима.''
''Јављате да руше ваше храмове: побрините се да ваша деца постану каноници и духовна лица, да би порушили хришћанске цркве.''
''Јављате још и о другим угњетавањима: дајте вашој деци могућност да постану адвокати и бележници; пустите их да се мешају у све државне послове, да би на крају крајева подвргли хришћане под ваш јарам и да би могли да им се за вас освете.''
''Следите овом наређењу, које вам ми сами дајемо; искуство ће вас научити, да ћете упркос угњетавању које вам чине, ипак на крају крајева морати доћи навласт''.
Јевреји су заиста по целом свету поступали у духу ових савета. Гдегод је то само било могуће успевали су да се увуку у краљевске дворове, служили су се издашно својим богатствима и старали се на овај или онај начин да ставе хришћане у зависност од себе.1)
1 Велики броj таквих јеврејских успеха наводи се у познатој ''Историји јевреја'' од Греца, у делу О.Рабиновића: ''Судьбы евреевъ въ Южной Европh''. Одеса, 1888, књ. III в т. д.
Уједно с тим јевреји настоје да лише хришћане унутарњег јединства уносећи у њихову средину јереси и расколе. Јеврејски писац Дармштетер ипак претерује када хвалисаво изјављује: ''Национално тајно јеврејско друштво је извор свих религиозних спорова, који вековима стварају непријатељство у хришћанству''.2)
2 Н. Е. Марков. Войны темныхъ силъ. Париз, 1928 г.. стр. 27.
Но у сваком случају, јудејски елеменат можемо наћи у веома многим гностичким јересима и свакако је баш та околност изазвала строга црквена правила, која забрањују свако, а не само молитвено, опћење с јеврејима (11 прав. VI Васељ. сабора).
