17:25 07.05.2020.
Компаније „Виза“ и „Мастеркард“, Међународни монетарни фонд, милијардер Бил Гејтс и америчка благајна полако лобирају да се готовина укине широм света и замени дигиталним новцем. Економиста Норберт Херинг за Спутњик је разрадио ову тему и тврди да није тако безазлено прећи на дигитално плаћање, а објаснио је и какве то везе има са пандемијом.
Норберт Херинг је докторирао економију и суоснивач је и кодиректор Светске асоцијације за економију,
друге највеће асоцијације економиста широм света. Др Харинг је финансијски новинар, блогер и аутор популарних књига о економији. Његове две најновије књиге пратиле су
кампању за укидање готовине. Последња „
Храбри нови новац“ (Schönes neues Geld) објављена на немачком језику 2018, управо је изашла на кинеском.
Др Харинг је за право да плати накнаду јавним емитерима у готовини покренуо парницу 2015. године, која је од тада стигла до Европског суда правде. Датум усменог саслушања је одређен за 15. јун 2020. године.
Молим вас, објасните за оне који о теми ништа не знају, о чему се заправо ради у кампањи за укидање готовине и ко су главни актери.
– Почевши од 2005. године, „
рат против готовине“, како су га називали, била је само пословна стратегија „Визе“ и „Мастеркарда“ да се истакну против употребе готовине, јер су то видели као главног конкурента кредитним картицама. Отприлике 2011. године разговора о овоме више нема.
Уместо тога, ушли су у коалицију са америчком владом, Фондацијом Бил и Мелинда Гејтс и Ситибанком и формирали „
Савез боље од кеша“, који би се борио за елиминацију готовине. Али сада то раде са наводним циљем да помогну сиромашнима укључујући их у ово финансијски.
Постоји јако пуно академских института, институција које постављају стандарде и владе који су укључене у ову борбу против готовине, било новцем Гејтса и осталих чланица „Савеза боље од кеша“ или дипломатским снагама владе САД, или обома.
Зашто то раде?
– Интерес финансијског сектора за продају сопствених производа који би заменио кеш је очигледан. ИТ компаније желе податке који иду дигитално, а америчка влада жели
надзор и санкционирање моћи дигитализацијом плаћања. Друге земље које сарађују такође воле аспект стицања веће моћи надзора сопственог становништва.
Написали сте како се Индија користила као велико заморче у елиминисању готовине. Можете ли укратко описати шта се тамо догодило и ко је иза тога стао?
– У новембру 2016. премијер Нарендра Моди је на телевизији објавио су све
новчанице осим најмањих апоена „демонетисане“. То је значило да више људи нису могли да плаћају њима. Морали су да их донесу у банку. То је довело до хаоса данима и створило месеце екстремне несташице готовине у земљи у којој половина становништва нема банковни рачун, а 90 процената плаћања се врши у готовини.
Циљ је био оштетити оне који су
зарадили новац на црном тржишту. То није успело у потпуности. За неколико недеља влада се пребацила на циљ „
финансијске инклузије“ и модернизације финансијског система. Подметали су приче у медијима како би прогурали идеју да је мала група Индијаца око Модија осмислила ово.
Међутим, на свом блогу и у својој књизи указао сам на низ веома блиских „финансијских инклузија“ сарадње индијске централне банке са
Фондацијом Гејтс, владом САД и другим америчким институцијама које су против готовине.
Чини се да је Фондација Бил и Мелинда Гејтс један од кључних актера у овом напретку за свет без новца. Да ли знамо зашто су они тако посвећени овом пројекту?
– Ако мислите на Гејтса као на „Мајкрософтовог“ човека, постоји интересовање
„Мајкрософта“ и других америчких ИТ компанија које су укључене у дигитализацију свега да би се више пословало и добило више података. Финансијски подаци су међу
највреднијим подацима.
Бил Гејтс је такође истакнути учесник многих националних група и окупљања.
Очигледно је родољуб који држи интересе америчке националне безбедности врло близу свог срца. А под тим се подразумева да жели да помогне прикупљању података и допринесе већој контроли тога шта ради остатак света.
Да ли се ковид 19 и општа изолација користе за даље гурање „рата за готовину“?
– Да, наравно, то је врло повезано. Банке воде поштанске и интернетске кампање, говорећи својим клијентима да је
готовина прљава, а решења за картице или мобилно плаћање нису. То раде и поред недостатка било каквих доказа да се
вирус може пренети на новчаницама. Већина здравствених стручњака каже да готовина није релевантан канал за вирус.
Која је ваша брига око нестанка папирног новца? Није ли згодније ако сви можемо да држимо и користимо валуту дигитално?
– Наравно, згодно је. Нико никога не спречава да користи дигитални новац. И ја га користим. Само нека предузећа која сматрају да су накнаде финансијских институција високе, неће прихватити дигитални новац. То је један од разлога зашто ови финансијски посредници желе да изгубе новац.
Тако да могу подићи цене, што није у нашем интересу.
Још важније: све што плаћамо дигитално евидентирају, виде и складиште разни пружаоци услуга и завршавају у подацима о нашем банковном рачуну. Ако више не постоји могућност коришћења готовине, подаци о нашем банковном рачуну биће готово као дневник нашег живота. Свако ко има снаге да погледа, ко у сваком тренутку развије интересовање за нас,
може видети где смо били и шта смо радили сваког дана и сата, деценију у прошлост.
Многи људи мисле да
ништа не раде погрешно и не плаше се да деле ове податке. Међутим, морају да схвате да се и њих тиче ако буду морали да живе у друштву у којем је свака особа, било какве важности, потпуно транспарентна за моћнике и на тај начин они је могу
уцењивати или уништити по вољи. То није у складу са демократијом и слободним друштвом.
Директно сте уплетени у правни изазов због могућности да се обавезна накнада јавним емитерима у Немачкој плаћа готовином. Случај ће ускоро саслушати Велико веће Већа Европског суда правде. Можете ли укратко објаснити значај овог случаја?
– То радим зато што желим да одбраним
право на коришћење готовине и открио сам да многе мере које се предузимају како би се готовина депласирала и учинила тешком за употребу крше статус евро новчаница и кованица као легалног средства плаћања.
Ако победим,
борба против кеша ће им бити тежа. Владине агенције и канцеларије – укључујући ореску управу – више неће моћи да одбију узимање готовине или да наплаћују додатну накнаду за њу, као што то раде све чешће. Мере попут горњих граница плаћања у готовини постаће прилично упитне, ако победим, законски. У овом случају можда неће бити могуће увести нове.
Колико је досад био успешан напор за безготовинско плаћање? Постоји ли отпор и ако да, одакле долази?
– Успешан је, али спор у већини богатих земаља са функционалним демократијама, јер људе јако брине њихово
право на коришћење готовине. Због овог отпора становништва, они могу користити само индиректне мере, попут прописа за банке који готовину чине за њих незгоднијом и скупљом,
што је трошак који преносе на клијенте. Чак је постојао документ ММФ-а у коме се препоручују такве индиректне мере за превазилажење отпора становништва.
Будући да
непријатељи готовине газе пажљиво, а политичари увек говоре да нам нико не жели одузети новац, организовани политички отпор још није велики фактор.
Са десне стране, где су људи више сумњичави према власти, постоји неки отпор, јер виде претњу грађанским слободама.
Левица је, нажалост, потпуно наивна по том питању.
