U haremu Harun al Rasida, najpozeljnija od svih, bila je jedna lepotica sa tako raskosno izrazajnom zadnjicom, da je uvek morala da lezi ili sedi; jer ako bi ustala, uvek bi izgubila ravnotezu i pala.
Tako kaze prica iz Arabljanskih noci, a dobrana popunjenost je dugo bila neophodna za ispunjenje svakog kanona lepote. Pogled kroz istoriju umetnosti potvrdjuje da je tako bilo.
Tu ima svega, ali nema mrsavosti kod zena, jer je ona izazivala odvratnost, i povezivana je sa gladju i bolescu. Tek mnogo kasnije su neki proglasili da je mrsavost moderna i lepa.
Ipak i danas se za coveka u Spaniji kaze hermoso – lep, sto znaci debeo.
Slogan iz subjekta izmislili su mangupi iz sveta tekstilnog i drugog biznisa, ne bi li i one robustnih figura, koji se inace ne uklapaju u "tesne" norme visoke mode ipak ubacili u masinu, i prodali im rog za svecu.
Obicno reklama sadrzi neku obmanu, ali ovde toga nema.
Jer Big jeste beautiful!
Danas nas je u to lako uverio Fernando Botero(1932), kolumbijski umetnik svetskog glasa, sa svojih stotinak platana velikog formata, u sred Stockholma, a pod krovom Modernog muzeja.
Grandiozna izlozba, kao sto su i sve figure u tom velikom slikarstvu.
Bilo je to ustvari predotvaranje izlozbe, rezervisano za novinare, kome je prisustvovao i sam umetnik.
On za sebe kaze da je "post-abstraktni realist", a da je istorija umetnosti istorija lepote i njenog stvaranju. Jer kako on kaze: "Da li ste videli ruznu ili depresivnu sliku kod Impresionista, ili kod Velaskeza, Rubensa ili Vermera?" Kaze da mu povecani volumen njegovih formi, narocito zenskih, omogucava da izrazi senzualnost i bujnost covekovog bica.
Botero je prepoznatljiv po svom "naivnom" slikarstvu vrucih boja, nabijenih pozitivnom energijom, a njegove gabaritne figure odisu optimizmom i verom u bolje sutra; cak i na slikama koje za temu imaju teror. Mozda u toj pozitivnoj noti lezi tajna njegovog uspeha.
Ipak slavu su mu donele njegove lepe i debele zene, kojima je posvetio ceo svoj zivot, neumorno ih slikajuci vise od 50 godina.
On svakom slikom kao da kaze: "Sto su deblje, to ih vise volim".
A kako je sa vama; volite li vi - debele zene?
Tako kaze prica iz Arabljanskih noci, a dobrana popunjenost je dugo bila neophodna za ispunjenje svakog kanona lepote. Pogled kroz istoriju umetnosti potvrdjuje da je tako bilo.
Tu ima svega, ali nema mrsavosti kod zena, jer je ona izazivala odvratnost, i povezivana je sa gladju i bolescu. Tek mnogo kasnije su neki proglasili da je mrsavost moderna i lepa.
Ipak i danas se za coveka u Spaniji kaze hermoso – lep, sto znaci debeo.
Slogan iz subjekta izmislili su mangupi iz sveta tekstilnog i drugog biznisa, ne bi li i one robustnih figura, koji se inace ne uklapaju u "tesne" norme visoke mode ipak ubacili u masinu, i prodali im rog za svecu.
Obicno reklama sadrzi neku obmanu, ali ovde toga nema.
Jer Big jeste beautiful!
Danas nas je u to lako uverio Fernando Botero(1932), kolumbijski umetnik svetskog glasa, sa svojih stotinak platana velikog formata, u sred Stockholma, a pod krovom Modernog muzeja.
Grandiozna izlozba, kao sto su i sve figure u tom velikom slikarstvu.
Bilo je to ustvari predotvaranje izlozbe, rezervisano za novinare, kome je prisustvovao i sam umetnik.
On za sebe kaze da je "post-abstraktni realist", a da je istorija umetnosti istorija lepote i njenog stvaranju. Jer kako on kaze: "Da li ste videli ruznu ili depresivnu sliku kod Impresionista, ili kod Velaskeza, Rubensa ili Vermera?" Kaze da mu povecani volumen njegovih formi, narocito zenskih, omogucava da izrazi senzualnost i bujnost covekovog bica.
Botero je prepoznatljiv po svom "naivnom" slikarstvu vrucih boja, nabijenih pozitivnom energijom, a njegove gabaritne figure odisu optimizmom i verom u bolje sutra; cak i na slikama koje za temu imaju teror. Mozda u toj pozitivnoj noti lezi tajna njegovog uspeha.
Ipak slavu su mu donele njegove lepe i debele zene, kojima je posvetio ceo svoj zivot, neumorno ih slikajuci vise od 50 godina.
On svakom slikom kao da kaze: "Sto su deblje, to ih vise volim".
A kako je sa vama; volite li vi - debele zene?
