Ja živeh bedan život svoj
moje traganje trajaše dugo
a kad ugledah andjeoski osmeh tvoj
ništa mi nije trebalo drugo
Da shvatim da si za mene savršena
da shvatim da sam te našo
moja potraga je sada završena
i možeš da bežiš kolko oćeš
ali na kraju bićeš moja snašo
Takvu kao što ti jesi
ja više neću da nadjem
znam da to nikad neće da se desi
pa čak i ceo svet da zadjem
Zato neću tražiti drugu
oprosti mom srcu što te voli
što tvoju sreću pretvara u tugu
pa ti tako nanosi boli
Zato sada pruži mi ruku
dok prodju ovi dani teški ko olovo
što prema dnu me vuku
pa ću ti ljubavlju svojom pozlatiti
sve tvoje boli i svu tvoju muku
Jer ja sam srećan što postojiš
i još više srećan što sam te našo
neznam samo od čega bežiš
kad bićeš na kraju moja snašo
