- Poruka
- 388.310
Pavle Đonović, književnik i nerazdvojni prijatelj Danila Kiša, ispričao je ovu priču o tom prijateljstvu:
"To je bilo ono vreme studeni. Danilo nije imao kaput, kao ni ja. Moj otac, koji je radio u jednom cetinjskom preduzeću, dobije neku nagradu. Kako mu je ostalo malo para, kaže mi - evo ti za jedan kaput! Ja pođem i vidim jedan kaput, koji su se zvali kubertusi. Bili su sukneni, a topli! Meni je možda trebao najmanji broj, ali ja uzmem najveći koji je bio u radnji. Pita me onaj trgovac - šta će ti to? - a ja mu kažem - eto tako, dopada mi se ovaj. Onda ja pravo s njim kod Kiša. Kažem mu: obuci desni rukav, a ja ću levi. Obučemo se i zakopčamo.
Rekoh: evo nam sad svakog jutra da idemo do škole (jer smo svakog jutra išli zajedno), da se ne mimoidjemo*.
I tako, jednog jutra, šetajući do škole u jednom kaputu, primeti nas neki novinar beogradske "Politike". Imao je i fotoaparat. I vidi on: iz kaputa vire dve ruke, dve glave, a četiri noge, pa napravi snimak.
A kad sam doneo kaput doma - otac mi je poludeo. Graje on - šta će ti ovo, prevelik je za tebe - a ja ćutim, jer je tada bilo neko patrijahalno vaspitanje. Ali, kroz dva dana, moj otac pročita u "Politici" i vidi sliku gde nas dvojica idemo u istom kaputu. Onda me poljubio i čestitao mi što sam to uradio. Bilo mu je milo!"(izvor Fejs)
"To je bilo ono vreme studeni. Danilo nije imao kaput, kao ni ja. Moj otac, koji je radio u jednom cetinjskom preduzeću, dobije neku nagradu. Kako mu je ostalo malo para, kaže mi - evo ti za jedan kaput! Ja pođem i vidim jedan kaput, koji su se zvali kubertusi. Bili su sukneni, a topli! Meni je možda trebao najmanji broj, ali ja uzmem najveći koji je bio u radnji. Pita me onaj trgovac - šta će ti to? - a ja mu kažem - eto tako, dopada mi se ovaj. Onda ja pravo s njim kod Kiša. Kažem mu: obuci desni rukav, a ja ću levi. Obučemo se i zakopčamo.
Rekoh: evo nam sad svakog jutra da idemo do škole (jer smo svakog jutra išli zajedno), da se ne mimoidjemo*.
I tako, jednog jutra, šetajući do škole u jednom kaputu, primeti nas neki novinar beogradske "Politike". Imao je i fotoaparat. I vidi on: iz kaputa vire dve ruke, dve glave, a četiri noge, pa napravi snimak.
A kad sam doneo kaput doma - otac mi je poludeo. Graje on - šta će ti ovo, prevelik je za tebe - a ja ćutim, jer je tada bilo neko patrijahalno vaspitanje. Ali, kroz dva dana, moj otac pročita u "Politici" i vidi sliku gde nas dvojica idemo u istom kaputu. Onda me poljubio i čestitao mi što sam to uradio. Bilo mu je milo!"(izvor Fejs)
