Bezobrazluk

[Fornix]

Pročitam u novinama pre neke 3, 4 godine kako je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu osnovan prvi studijski program optometrije u Srbiji. To mi je delovalo zanimljivo, mislim da je optometrija korisno zanimanje, prvenstveno u smislu rasterećenja oftalmologa nepotrebnog posla. Za neupućene, optometristi su stručnjaci koji se bave refraktivnim sistemom oka i korekcijama vida putem naočara i sočiva, tj. određivanjem odgovarajuće dioptrije za određene mane oka. Pored toga, osposobljeni su i za nerefraktivna ispitivanja vidnog sistema (širina vidnog polja, prepoznavanje boja, pregled očnog dna i komornog ugla...) ako posumnjaju na bolest nezavisnu od refraktivnog sistema (npr. glaukom, odlubljivanje mrežnjače) ili refraktivni poremećaj za koji nisu kompetentni (ulcerozni keratitis, skleritis...), kako bi takvog pacijenta uputili oftalmologu na odgovarajuće lečenje. Verovao sam da će biti ogromna navala na ovaj smer. Posle sam na to i zaboravio. Međutim, pre nekoliko dana naletim na neku BBC-jevu emisiju koja se bavila job outlook-om u Britaniji, gde je optometrija rangirana vrlo visoko jer postoji manjak lekara, srednjoškolci se sve manje odlučuju za teške studije medicine, postojeći oftalmolozi su previše skupi i korisni da bi samo sedeli i određivali dioptriju, a nacija sve više stari i povećava se potreba za korekcijom vida među ljudima. Zbog toga su optometristi traženi i više nego dobro plaćeni. To me podseti na te domaće studije optometrije, za koje nikada nisam čuo kako su tražene, popularne ili bilo šta slično. Proverim na sajtu novosadskog PMF-a, stvarno postoji taj studijski program u sklopu Katedre za fiziku, studije su strukovne i traju tri godine. Program lepo koncipiran, svi potrebni predmeti tu, nema suvišnih i nepotrebnih kurseva. Mogli su ih organizovati na 4 godine, ali ni ovako nije loše. Ne bi mi jasno kako jedan dobro organizovan i potencijalno perspektivan studijski program nije privukao veću pažnju. Jasno mi, međutim, postade kada sam stigao do kraja stranice: na studije se godišnje prima 30 studenata, od toga na teret budžena: 0 (NULA)! Ali, to nije sve. Cena godine studija je sumanutih 218 hiljada dinara (bog te pita koliko ispadne uz dodatne troškove osiguranja, upisa i sl.)! To ne bi bilo ni najmanje čudno da se radi o privatnom fakultetu, ali KAKO JE MOGUĆE da na studijama koje su na državnom fakultetu nema ni jednog jedinog budžetskog mesta?! Pa još da košta skoro dve i po hiljade evra! O čijem se trošku taj program onda organizuju na državnom fakultetu? Mene se studije optometrije ne tiču ni direktno, niti indirektno, ja sam svoje škole završio, samo hoću da ukažem na bahatost obrazovnog sistema i sistema u celini, koji su izgubili svaki kontakt sa realnim stanjem stvari i deluju demotivišuće na studente, utičući posredno na šire stanje u privredi, kulturi, javnom moralu... I pitamo se onda otkud baš kod nas toliki odliv mozgova.

 

[hirajgoagain]

pa neki fakulteti izgleda mogu da imaju te smerove koji se u potpunosti placaju, npr na etf-u u beogradu imash smer Softversko inzenjerstvo koji se potpuno placa.
Ja sam na Racunarstvu i informatici (dipl. inzinjer elektrotehnike za racunarstvo i inf bi bilo zvanje) na istom fakultetu, i to je regularni smer (malo budzetskih malo samofinansirajucih)
nemam pojma u cemu je razlika izmedju nas i tih softv. inzenjera, nisam se doduse ni interesovala, ali profesori su koliko znam isti, predmeti su srodni... ovako spolja mi to deluje bez veze, i na ovom "socijalnom" smeru imas dosta softverskih predmeta a pogotovo sto elektronike nisu vise obavezne
aha, oni imaju neke dodatne kolokvijume mislim... sto nije bas uvek pogodnost
mozuda imaju kao neke bolje uslove (?)... mozda mogu da gnjave profesore do beskonacnosti

 

[Paganko]

pa neki fakulteti izgleda mogu da imaju te smerove koji se u potpunosti placaju, npr na etf-u u beogradu imash smer Softversko inzenjerstvo koji se potpuno placa.
Ja sam na Racunarstvu i informatici (dipl. inzinjer elektrotehnike za racunarstvo i inf bi bilo zvanje) na istom fakultetu, i to je regularni smer (malo budzetskih malo samofinansirajucih)
nemam pojma u cemu je razlika izmedju nas i tih softv. inzenjera, nisam se doduse ni interesovala, ali profesori su koliko znam isti, predmeti su srodni... ovako spolja mi to deluje bez veze, i na ovom "socijalnom" smeru imas dosta softverskih predmeta a pogotovo sto elektronike nisu vise obavezne
aha, oni imaju neke dodatne kolokvijume mislim... sto nije bas uvek pogodnost
mozuda imaju kao neke bolje uslove (?)... mozda mogu da gnjave profesore do beskonacnosti

Skupa ta kreda na PMF-u.. E živote...

Nije problem kad se neki smer plaća. Pitanje je zašto se plaća smer koji je deficitaran? U celom svetu postoji praksa da država dotira ono što joj je neophodno, dok se nepopularne mere uvode tamo gde treba smanjiti interesovanje.

Al kod nas sve naopako...

 

[Paganko]

pa neki fakulteti izgleda mogu da imaju te smerove koji se u potpunosti placaju, npr na etf-u u beogradu imash smer Softversko inzenjerstvo koji se potpuno placa.
Ja sam na Racunarstvu i informatici (dipl. inzinjer elektrotehnike za racunarstvo i inf bi bilo zvanje) na istom fakultetu, i to je regularni smer (malo budzetskih malo samofinansirajucih)
nemam pojma u cemu je razlika izmedju nas i tih softv. inzenjera, nisam se doduse ni interesovala, ali profesori su koliko znam isti, predmeti su srodni... ovako spolja mi to deluje bez veze, i na ovom "socijalnom" smeru imas dosta softverskih predmeta a pogotovo sto elektronike nisu vise obavezne
aha, oni imaju neke dodatne kolokvijume mislim... sto nije bas uvek pogodnost
mozuda imaju kao neke bolje uslove (?)... mozda mogu da gnjave profesore do beskonacnosti

Zaboravih, fakultet može da izmisli bilo kakav smer i da izbaci cenovnik za studiranje. Na državi je da obezvedi budžetsko finansiranje ili ne.

 

[Fornix]

pa neki fakulteti izgleda mogu da imaju te smerove koji se u potpunosti placaju, npr na etf-u u beogradu imash smer Softversko inzenjerstvo koji se potpuno placa.
Ja sam na Racunarstvu i informatici (dipl. inzinjer elektrotehnike za racunarstvo i inf bi bilo zvanje) na istom fakultetu, i to je regularni smer (malo budzetskih malo samofinansirajucih)
nemam pojma u cemu je razlika izmedju nas i tih softv. inzenjera, nisam se doduse ni interesovala, ali profesori su koliko znam isti, predmeti su srodni... ovako spolja mi to deluje bez veze, i na ovom "socijalnom" smeru imas dosta softverskih predmeta a pogotovo sto elektronike nisu vise obavezne
aha, oni imaju neke dodatne kolokvijume mislim... sto nije bas uvek pogodnost
mozuda imaju kao neke bolje uslove (?)... mozda mogu da gnjave profesore do beskonacnosti

Prvi put čujem da na državnim fakultetima ima smerova koji se uopšte ne finansiraju iz budžeta. Kako god, to mi deluje kao najgora muljačina, jer su, izgleda, u pitanju studije koje su dosta tražene, a samim tim i skupe, pa tako fakulteti mogu lepo da se bogate. Evo, kada sam ja upisivao medicinu, važilo je pravilo- mislim da važi i danas- kako svi koji se kvalifikuju studiraju na budžetu. To je, neću da grešim dušu, stvarno ispoštovano, i svi koji smo juna upisali fakultet bili smo na budžetu. Međutim, posle prvog roka, Medicinski fakultet organizuje septembarski upisni rok, koji se inače organizuje samo ako je ostalo slobodnih mesta, a uz obrazloženje kako je interesovanje ogromno, pa je mnogo dobrih učenika ostalo neupisano. Studenti upisani u septembru, naravno, plaćaju školarinu, koja mislim da je 120 hiljada dinara. ETF je stvarno posebna priča, vama stvarno svima svaka čast, bez obzira šta ste upisali, jer je to jedan od retkih fakulteta, možda i jedini, koji većinom upisuju natprosečni ljudi. Čuo sam da je to softversko inženjerstvo kao neki fensi smer, nisam znao da nije bilo budžeta, ali je verovatno bilo mogućnosti različitog stipendisanja, jer kontam da to upisuje sam ''krem'', geniji iz Matematičke gimnazije i slični. Ali, eto, i na tom softverskom inženjerstvu uvedoše budžet.

http://si.etf.rs/

Skupa ta kreda na PMF-u.. E živote...

Nije problem kad se neki smer plaća. Pitanje je zašto se plaća smer koji je deficitaran? U celom svetu postoji praksa da država dotira ono što joj je neophodno, dok se nepopularne mere uvode tamo gde treba smanjiti interesovanje.

Al kod nas sve naopako...

Sve navrat-nanos! Piče cene za popularne studije, nema veze što posle sa tim nisi za drugo nego za Biro, samo nek se plaća. Tako je sa psihologijom, to je ubij bože popularno, svi jure da je studiraju, a posle većina njih radi sve drugo osim što se bavi time za šta su se školovali. Ali, država se ne cima oko toga, njima je bitnija školarina od preko 1000 evra.