Безгранична

Пусти ме у бескрајну слободу
Дозволи да се купам
У твојим зеленим океанима

Нага

Изазови страст валова
Нек' се распрше о хриди

Проспи се по кристалима
Боје ћилибара
Што светлуцају
Стидљиви пред месечином

Помози ми да спознам тајне
Које одзвањају с пучине
И дозивају ме

Не одај ме

Желим да се утопим
У твојим дубинама

Забрани океану да однесе кристале
Док месечина тихо
Нестаје у ноћи

Узнеси ме себи
На дуже од тренутка

Ах, морам те научити
Само
Да не трепнеш
Дуже од вечности...
 
To osećanje (u pesmi) je nezamenljivo, zar ne? ;)
I mene su jednom zelene dubine vukle sebi... :) Tako da razumem kako ti je ;)

(Sada me daleko plavetnilo privlači :heart:)

Bravo! :klap:
Dok god imaš takva osećanja - piši! Posle, jednom, moći ćeš da ih "oživiš" iščitavajući ih! :zag:

:bye:
 
Poslednja izmena:

Back
Top