Albanski narod danas živi u periodu državnog i humanog razvitka 50 godina iza Srba dok je Evropa na isto toliko godina ispred Srba. U tom međukoraku je Srbija i njen narod koji je isuviše demokratičan i human za albanski narod ali nedovoljno ekonomski moćan i intelektualno napredan za Evropu.
Naime Albanci žive u vremenu u kojem je Srbija živela u prošlom veku kada je stvarana Srpska nezavisna država, kada u Srbiji nije vladala bela kuga, kada se u porodici znao ko je glava porodice, kada je državu činila najvećim delom polupismena ali radno sposobna sirotinja. Sada je, grubo uzev, ista situacija na Kosovu sa tom razlikom da uticaj medija i međunarodne zajednice na Kosova je prisutan i čini razliku Srbija pre 80 godina – Kosova danas. U isto vreme Evropa je svoje granice krvlju crtala i branila pre 60 godina a danas te iste granice briše, sa teškom mukom i velikim otporom ali ih briše. Da li će projekat Evropa bez granica – Evropa jedna država i opstati to će pokazati vreme – ovde Evropa ima pandam sa građanskim ratom kojim je amerika postala Sjedinjene američke države.
Zato kada nam stranci kažu da treba da izaberemo šta hoćemo izbor se ne odnosi bukvalno na stranu kojoj se treba prikloniti već sistemu koji treba sprovesti. Prvi izbor je sistem koji je evropski i koji na granice Srbije i Kosova gleda kao na granice dve opštine jedne države a drugi je ne evropski – ruski koji na granicu Srbija - Kosovo gleda kao na granicu koja pokazuje Srbiju i njen otrgnuti deo koji treba vratiti silom.
Zato Srbija ne može tražiti ekonomsku pomoć od Evrope da bi to koristila za gušenje kosovske nezavisnosti ali ne može ni tražiti pomoć od drugih u nastojanju da vrati Kosovo ali uz poštovanje svih naređenja iz Evrope a koja u provom redu brane silu bilo koje vrste.
Da li je to tako govori i slučaj podpredsednika kosovske vlade – srbina - koji brani vladu Kosova – Albance dok ne postoji takav slučaj u Srbiji, ne postoji Albanac koji brani stav Srbije po pitanju Kosova. Zašto? Jer bi ga Albanci ubili.
Na kraju sve se svodi na izbor. Prvi je izbor Evropa – u tom slučaju treba pomoći da Srbi na Kosovu fizičke prežive pomoći Kosovu da što pre uđe u Evropu i onda preko evropskih pravila štiti srpsko na Kosovu.
Drugi put je zahvaliti se Evropi na kandidaturi i odreći se njenih para a zatim nastaviti sa insistiranjem na gušenju kosovske nezavisnosti, gušenju kosovskih institucija na severu Kosova i gušenju privrede Kosova uz ekonomski kredit uzet od Rusije i Kine. Uporedo sa drugim putem treba naterati narod da se zadovolji načinom života koji je bliži 30 – tim godinama prošlog veka i taj isti narod prebaciti u zemljoradnički uz natalitet koji je Srbija imala u tom periodu. Šta od ta dva izabrati ??? Nemojte samo pitati narod.
Naime Albanci žive u vremenu u kojem je Srbija živela u prošlom veku kada je stvarana Srpska nezavisna država, kada u Srbiji nije vladala bela kuga, kada se u porodici znao ko je glava porodice, kada je državu činila najvećim delom polupismena ali radno sposobna sirotinja. Sada je, grubo uzev, ista situacija na Kosovu sa tom razlikom da uticaj medija i međunarodne zajednice na Kosova je prisutan i čini razliku Srbija pre 80 godina – Kosova danas. U isto vreme Evropa je svoje granice krvlju crtala i branila pre 60 godina a danas te iste granice briše, sa teškom mukom i velikim otporom ali ih briše. Da li će projekat Evropa bez granica – Evropa jedna država i opstati to će pokazati vreme – ovde Evropa ima pandam sa građanskim ratom kojim je amerika postala Sjedinjene američke države.
Zato kada nam stranci kažu da treba da izaberemo šta hoćemo izbor se ne odnosi bukvalno na stranu kojoj se treba prikloniti već sistemu koji treba sprovesti. Prvi izbor je sistem koji je evropski i koji na granice Srbije i Kosova gleda kao na granice dve opštine jedne države a drugi je ne evropski – ruski koji na granicu Srbija - Kosovo gleda kao na granicu koja pokazuje Srbiju i njen otrgnuti deo koji treba vratiti silom.
Zato Srbija ne može tražiti ekonomsku pomoć od Evrope da bi to koristila za gušenje kosovske nezavisnosti ali ne može ni tražiti pomoć od drugih u nastojanju da vrati Kosovo ali uz poštovanje svih naređenja iz Evrope a koja u provom redu brane silu bilo koje vrste.
Da li je to tako govori i slučaj podpredsednika kosovske vlade – srbina - koji brani vladu Kosova – Albance dok ne postoji takav slučaj u Srbiji, ne postoji Albanac koji brani stav Srbije po pitanju Kosova. Zašto? Jer bi ga Albanci ubili.
Na kraju sve se svodi na izbor. Prvi je izbor Evropa – u tom slučaju treba pomoći da Srbi na Kosovu fizičke prežive pomoći Kosovu da što pre uđe u Evropu i onda preko evropskih pravila štiti srpsko na Kosovu.
Drugi put je zahvaliti se Evropi na kandidaturi i odreći se njenih para a zatim nastaviti sa insistiranjem na gušenju kosovske nezavisnosti, gušenju kosovskih institucija na severu Kosova i gušenju privrede Kosova uz ekonomski kredit uzet od Rusije i Kine. Uporedo sa drugim putem treba naterati narod da se zadovolji načinom života koji je bliži 30 – tim godinama prošlog veka i taj isti narod prebaciti u zemljoradnički uz natalitet koji je Srbija imala u tom periodu. Šta od ta dva izabrati ??? Nemojte samo pitati narod.