Betovenova deveta

[Ko_vidi?]

Kult, mit, jednstveno, neponovljivo. Posle sudbinske, pastoralne, A-Dur, i F-Dur simfonije -
velika deveta, sa horom, "Odom radosti" po Schilleru. Nema coveka koji bar jednom nije cuo zavrsni hor; "oda radosti" je Evropska himna. Ostavite utiske o toj simfoniji ovde, ako zelite.

 

[Modruna]

Имам Фуртвенлерову изведбу, али морам рећи да не могу да заборавим Карајанову коју сам слушала као дете са сестрине плоче. Фантастична ствар.

И уопште – имам проблем с Карајаном. Истовремено га и мрзим (јер је био декларисани фашиста, и то до краја живота, без пардона) и волим (јер ми се његове изведбе увек највише свиђају; чак ми се и његово „Лабудово језеро“ више свиђа од, рецимо, руске изведбе). Жива мука с тим Карајаном.


An die Freude

Freude, schöner Götterfunken,
Tochter aus Elysium.
Wir betreten feuertrunken,
Himmlische, dein Heiligtum!
Deine Zauber binden wieder
Was die Mode streng geteilt.
Alle Menschen werden Brüder
Wo dein sanfter Flügel weilt.

(само прва строфа)



Моја омиљена Бетовенова мудрост:
„Музика је откровење, веће од свих мудрости и филозофија“.

 

[Modruna]

После једног перода стваралачке неплодности, наступила је нова фаза у Бетовеновом стваралаштву. Као да су се за то време крчкале у његовој глави неке нове идеје и технике. И кад је после тога поново почео да компонује показало се да је скренуо ка романтизму. Баш тад је и настала Девета. Било је у њој много новитета, раније незамисливих, као, рецимо, људски гласови (солисти и хор) у симфонији. Сви ти новитети приближавали су Бетовена романтичарима који су у то доба већ провиривали иза угла.

Али не можемо, ипак, да сврстамо Бетовена међу романтичаре. Он ипак остаје тесно везан за бечки класицизам, само је успут, пред крај живота, отворио врата романтизму, што је касније олакшало посао правим романтичарима.

 

[Snowblind]

Agree
Deveta je zaista odlicna, ali meni je peta vrhunac muzike