Beskrajna pesma

Izgubljeno nebo snova
Bezimena kiša reči
Nemi oblak pustolova
Prodaje nam mit o sreći.

Osmeh koji suze mami
Gorak ukus tog života
Dovoljni smo sebi sami
Nestala je sva dobrota.

Pomrčina iznad vode.
Očajem se pune grudi
Senke koje sledom hode
Iza davno mrtvih ljudi.

Svakom cenom, zarad moći
Zavađeni stranci sveta
Morali su Zemljom proći
Da bi stigli do kometa.

Rasejane kapi bele
Razbacane izvan svega
One iste što su htele
Neku ljubav od čoveka.

Pogružena, tužna lica
Kao list na vetru plove
Odletela jata ptica
Sada tuđi nemir zove.

 

[gost 341997]

ovo mi izgleda kao moderni Jesenjin da je pisao

 

[MathPhysics]

Drago mi je sto ti se dopada i sto si posetio ovaj moj blog.

 

[zxy]

Postao si prepoznatljiv i naravno zanimljiv kao i uvek

 

[MathPhysics]

Hvala, kolega.