Beskrajna devojka moja
Beskrajna draga moja..
Negde u nekom od proreda
negde između dve reči
u pećini slova
nemuštih ponornica
u dva daha život stane..
Negde na krhotinama vremena
gde duvaju vetrovi neki budući i prošli
i vitlaju materijalne senke u vrtloge
Na kraju hiljadugodišnjih raskrsnica
na groblju želja srešćemo se nas dvoje.
Beskrajna mila moja..
I moglo je još hiljadu godina proći
pre nego što smo konačno ostali sami
ne obzorju najtiših svetlosti
kosmički goli, istinom drhtavi
sa suzama padalicama.. kao jedno..
Beskrajna dušo moja..
Al evo nas gde smo.
Gde jedino i možemo biti..
I šta će biti - prošlo je
i šta se desilo - biće
i mi smo samo sada
tek malena sveća što blista
na vrhu..
Beskrajne ljubavi moje.
17.01.2006 u 15:51
