Bes

[*samouka*]

Užasno me mori. Celog života se borim sa besom, primenila sam sve tehnike, od vežbanja, preko meditacije u pokretu, do ispoljavanja negde gde nikoga neće povrediti (vrištanjem u jastuk, u ekstremnim slučajem samošamaranjem i lupanjem u glavu) - i opet me obuzme nekad tako da ne mogu da ga kontrolišem. To je kod mene kao cunami...kad krene hrani se sam iz sebe, crpi i intenzivira energiju iz sebe.

Mislim da bi najveća moja pobeda u životu bila kada bih uspela potpuno da pobedim i uništim svoj bes. Veća od bilo čega što sam do sada postigla.

Ne tražim savete - mada su dobrodošli - jer mi do sada nijedan nije u potpunosti pomogao. Koji su vaši unutrašnji demoni i kako se borite sa njima - ako se borite?

Rekla si da ne želiš savete, ali ovo će zvučati tako.
Po prirodi sam izrazito smirena osoba, retko šta može da me izbaci iz kontrole. Oduvek sam takva. Medjutim, postojao je period (vrlo dug) u mom životu, kada sam umela da puknem, kao staklo. Znala sam razlog (bolest u porodici) ali nisam mogla da kontrolišem napad besa, koji je umeo da me obuzme, bez ikakve najave. Sada je moj život drugačiji i bes je nestao.
Da li znaš razlog svoga besa?

 

[*samouka*]

Ma bre neću ništa da tražim, ponašaću se u skladu sa svojim emocijama. Kad sam besna, biću besna, kad sam zadovoljna, cvrkutaću, i gotovo. Kako mogu da očekujem da me bilo ko prihvati onakvu kakva jesam, ako ja samu sebe ne prihvatim tako. Nisam ja ljutita sve vreme, bože me sakloni. Ali kad sam ljuta sklanjaj mi se puta. Mislila sam da to treba da korigujem. Ne, ne treba. Nešto ne primećujem da se ljudi trude da koriguju svoje loše osobine, čak ih ni ne prepoznaju, često se projektuju i ono što njihova mana prilepe drugome...Ako ništa drugo, kad se pogledam u ogledalo znam ko sam.

Prvo pročitam uvodni post, pa odgovorim, pa onda listam...Moja greška.
Iz onoga što si napisala, zaključila sam da nemaš želju da prevaziđeš "bes". Nemoj da se ljutiš, ali više mi deluje kao da ti se dopada da budeš "besna devojka". To nije bes (on muči). Izvini, ako sam pogrešno pohvatala konce.

 

[*pustinjakinja]

Ako se drugi ne koriguju, ne znači da se treba ugledati na taj model. Svi bi trebalo da poznaju svoje mane i da pokušaju da ih koriguju i drže pod kontrolom koliko god je moguće.
Taj dio rada na sebi traje čitav život.

 

[gospodjica14]

Rekla si da ne želiš savete, ali ovo će zvučati tako.
Po prirodi sam izrazito smirena osoba, retko šta može da me izbaci iz kontrole. Oduvek sam takva. Medjutim, postojao je period (vrlo dug) u mom životu, kada sam umela da puknem, kao staklo. Znala sam razlog (bolest u porodici) ali nisam mogla da kontrolišem napad besa, koji je umeo da me obuzme, bez ikakve najave. Sada je moj život drugačiji i bes je nestao.
Da li znaš razlog svoga besa?

Ono sam što sam. Odavno sam prerasla vreme bitnih korekcija. Nikoga ne držim lancima vezanog za sebe, pa svi kojma se ne dopadam....široki im drumovi. Nema tu šta meni da se dopada ili ne dopada, ja sebe moram, a i želim da prihvatim onakvu kakva jesam. Nisam ja vlat trave da se povijam kako vetar duva.

Ako se drugi ne koriguju, ne znači da se treba ugledati na taj model. Svi bi trebalo da poznaju svoje mane i da pokušaju da ih koriguju i drže pod kontrolom koliko god je moguće.
Taj dio rada na sebi traje čitav život.

Pokušavam. Nekad mi uspe, nekad ne. C'est la vie.

 

[*samouka*]

Ono sam što sam. Odavno sam prerasla vreme bitnih korekcija. Nikoga ne držim lancima vezanog za sebe, pa svi kojma se ne dopadam....široki im drumovi. Nema tu šta meni da se dopada ili ne dopada, ja sebe moram, a i želim da prihvatim onakvu kakva jesam. Nisam ja vlat trave da se povijam kako vetar duva.



Pokušavam. Nekad mi uspe, nekad ne. C'est la vie.

A zar te nekontrolisani Bes ne povija?
Mene je mučio, mučilo me da ne povredim nekoga, što se ja ponašam kao budala....
Čovek se menja dok je živ.
Ako tebe ne muči, uživaj i bez brige

 

[Fiamma]

ШТА ЈЕ РАЗДРАЖЉИВОСТ И ОДАКЛЕ ПОТИЧЕ?

 

[Disko Kauč]

ШТА ЈЕ РАЗДРАЖЉИВОСТ И ОДАКЛЕ ПОТИЧЕ?

Brt, čemu ova slovetina?

 

[Zelena milja]

Ne tražim savete - mada su dobrodošli - jer mi do sada nijedan nije u potpunosti pomogao. Koji su vaši unutrašnji demoni i kako se borite sa njima - ako se borite?

Razdvojenost od jedne osobe, koja mi mnogo znači. Ako bih to mogla nazvati demonom.
Ne osećam bes.
Osećam prazninu.

Što se samog besa tiče, vrlo retko se javlja. Ponekad, zbog neopravdane osude, ničim potkrepljene i dokazane, kao posledica nečije paranoje.
Ljudi su prepuni mana. To je prirodno. Loše je kada ispliva samo to loše, upakovano u bunt protiv svega i svačega.