bes vs. tuga

da. nijedna emocija nije ''loša'', sve su ljudske.
isto kao što i svaka emocija ima amplitudu - raste i opada u vremenskim intervalima.
ne može se biti ni konstantno tužan, isto kao što se ne može biti ni konstantno besan.
ali ljudi nekako bolje osete tugu nego bes. čak i kada je uljuljkana, tek u nežnoj seti i kada se prepliće i kroz druge emocije.
bes retko kada sebi priznamo, kada se manifestuje kroz neke druge oblike:
nervozu, razdražljivost - a vremenom on upravo pravi ljude takvima.
odbijanje bilo koje od ove dve emocije nije dobro.
odbijanje tuge nas pravi osionim, sklonim nerezumevanju i empatiji prema drugima.
a odbijanje besa nas čini punim istog, koji čuči poput temprane bombe i izjeda nas iznutra.
sa druge strane, kontrola emocija je nešto što je neminovnost, i nešto što čovek mora raditi u svom životu.
treba biti veoma vešt, da bi umeli balanirati sa svim emocijama... a ko od nas može reći šta je bolje. svi pokušavamo da se izborimo sami sa sobom.
mislim da svaka emocija treba da se ''oslušne''. da se nauči nešto iz nje. kako iz besa, tako i iz tuge. treba znati živeti i sa jednom i drugom. ''ne gurati ih pod tepih'' kada dođu, već treba pokušati, a vremenom i naučiti, da se nosimo sa njima. one su nešto što česo srećemo kroz život, s toga ih treba poznavati, jer na taj način i upoznajemo sebe. sve stvari koje odgurnemo, ''sakrijemo pod tepih'', u nameri da pobegnemo od njih, nas sačekaju. od sebe se ne može pobeći. bitku možemo samo odložiti na neko vreme. ali, nerešene stvari ostaju, konstantno se gomilaju, sve dok nas ne nateraju, svojom ''nakupljenom težinom'' da se pozabavimo njima - kako bes, tako i tuga...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top