evo kako izgleda Beograd(kao i drugi veci gradovi u Srbiji) na pocetku 21 veka...srecom,svi ovi "momenti" se ne vidjaju odjednom,vec jedan po jedan....
"Kamare praznih plasticnih flaša od piva kod vrtica. Klinci u povratku iz škole zimi kidišu petardama na prolaznike, malo stariji citavu letnju noc provedu na žurci ispred ulaza. Travnjak na kojem je onomad preminuo covek, a ljudi gledali s terasa u vecernjem ugodaju i nekoliko sati cekali hitnu pomoc. Crveni brushalter okacen o granu jelke.
Žene u carapama i jaknama nasledenim od muža, i trenerkama od sina, cerkinim bodijima i sopstvenim cipelama na štiklu ili s kompletnom vecernjom šminkom i odecom na putu za pijacu. Dugacak špalir – divlja pijaca na kojoj bi svako nešto da proda, od prastarih pletenih i šivenih stvari i iznošene deformisane obuce do robe iz Madarske. Inspekcija i rasterivanje na pet minuta, a onda, kao deca, virenje iza coška i cekanje da odu. Kod „prave” pijace smrdi na štalu.
Neupotrebljiva jedina telefonska govornica. Penzioneri ispred banke, a zabavlja ih muzika s nekog od spratova – ljudi mogu da rade šta hoce u svoja cetiri zida. Svaka terasa okrecena drugacijom bojom. Dogradivanje i zastakljivanje. Stanari stanarevih stanara. Prepune kese po glavi prolaznika, a prazne vetrom u lice.
Ulicna prodavacica u zimskom izdanju: debeli vuneni prsluk, kaputic, a preko svega tzv. pecaroški prsluk. Copor napuštenih pasa rastrže vrecu sa smecem koja ceka „prevoz” do deponije. Baba dopola zagnjurena u kontejner. Pored – kompletan prepotopski nameštaj. Istresanje noseva na trotoar, pepeljara i plaknutih šolja iz kioska na drum. Ponosan vlasnik psa grdosije koji je malopre kidisao na decu, a sad u celjustima trijumfalno nosi macku da je na miru rastrgne. LJubimac manjeg kalibra (ali ne i malog) ostavlja za sobom istokalibarski „minuli rad” na travnjaku, a žena mu nacupanom travom briše anus.
Bezbroj kioska s istom robom. Valjda svako misli da ce parce kolaca ostati i za njega. U šarenišu casopisa penisi svih velicina, oblika i boja izviruju iz svih mogucih telesnih otvora. Higijenski vata okacena o trafiku, igracke. Prodavnice s razlikama u ceni od sto i više dinara – izgleda da neko nema vremena da ceka svoje parce kolaca, a samim tim mu je ono sve nedostižnije. Nicanje i gašenje prodavnica meteorskom brzinom.
Kokice kao razbibriga i jedini kulturni sadržaj dokonih šetaca, koji uporno traže nešto što još nisu videli u ovom delu grada. Recept za ubijanje vremena: novootvorene prodavnice – razgledanje se ne placa, a i stvara sliku ogromne gužve i potražnje. Autobuski fenomen – izlazak na prednja vrata. Razradenija varijanta: uci prvi, sesti, izaci prvi. Svadu uvek zapocinje onaj ko je shvatio da nije u pravu.
U mlekari se žene guraju kako bi se dokopale mleka jeftinijeg dinar-dva. Taktika izbacivanja ljudi iz redova (slobodan stil): zakucavanje grudi (petica) u leda ispred sebe. Sitna preprodaja: dva-tri sokica, cvece.
Belo-šareni novogodišnji izlozi i nedeljama posle Nove godine. Golubarnik. Dete na povratku iz škole povraca na travi. Firma ispisana zlatnom „bronzom”. Oko mesare (zaštitni znak: nasmejano tele dok mu krv lije na nož pod grlom) sve same oglodane godžure, a unutra prava botanicka bašta.
Arhitektura kuca na granici perverzije: od vila u pet-šest nivoa do terasa na koje ne može da stane ni malo veca saksija (bez cveca). Mrtvo jednonedeljno mace u izdubljenoj vekni hleba. Iz podruma opojan miris koncentrata, ponegde (krišom) zagrokcu i svinje. Obešene zaklane životinje na trotoaru, rasutih creva, krv na cipelama nosimo sa sobom. Ponekad se njihov ropac „prenosi uživo”.
ovo je,inace,copy-paste topica sa jednog foruma na sajtu B92...
"Kamare praznih plasticnih flaša od piva kod vrtica. Klinci u povratku iz škole zimi kidišu petardama na prolaznike, malo stariji citavu letnju noc provedu na žurci ispred ulaza. Travnjak na kojem je onomad preminuo covek, a ljudi gledali s terasa u vecernjem ugodaju i nekoliko sati cekali hitnu pomoc. Crveni brushalter okacen o granu jelke.
Žene u carapama i jaknama nasledenim od muža, i trenerkama od sina, cerkinim bodijima i sopstvenim cipelama na štiklu ili s kompletnom vecernjom šminkom i odecom na putu za pijacu. Dugacak špalir – divlja pijaca na kojoj bi svako nešto da proda, od prastarih pletenih i šivenih stvari i iznošene deformisane obuce do robe iz Madarske. Inspekcija i rasterivanje na pet minuta, a onda, kao deca, virenje iza coška i cekanje da odu. Kod „prave” pijace smrdi na štalu.
Neupotrebljiva jedina telefonska govornica. Penzioneri ispred banke, a zabavlja ih muzika s nekog od spratova – ljudi mogu da rade šta hoce u svoja cetiri zida. Svaka terasa okrecena drugacijom bojom. Dogradivanje i zastakljivanje. Stanari stanarevih stanara. Prepune kese po glavi prolaznika, a prazne vetrom u lice.
Ulicna prodavacica u zimskom izdanju: debeli vuneni prsluk, kaputic, a preko svega tzv. pecaroški prsluk. Copor napuštenih pasa rastrže vrecu sa smecem koja ceka „prevoz” do deponije. Baba dopola zagnjurena u kontejner. Pored – kompletan prepotopski nameštaj. Istresanje noseva na trotoar, pepeljara i plaknutih šolja iz kioska na drum. Ponosan vlasnik psa grdosije koji je malopre kidisao na decu, a sad u celjustima trijumfalno nosi macku da je na miru rastrgne. LJubimac manjeg kalibra (ali ne i malog) ostavlja za sobom istokalibarski „minuli rad” na travnjaku, a žena mu nacupanom travom briše anus.
Bezbroj kioska s istom robom. Valjda svako misli da ce parce kolaca ostati i za njega. U šarenišu casopisa penisi svih velicina, oblika i boja izviruju iz svih mogucih telesnih otvora. Higijenski vata okacena o trafiku, igracke. Prodavnice s razlikama u ceni od sto i više dinara – izgleda da neko nema vremena da ceka svoje parce kolaca, a samim tim mu je ono sve nedostižnije. Nicanje i gašenje prodavnica meteorskom brzinom.
Kokice kao razbibriga i jedini kulturni sadržaj dokonih šetaca, koji uporno traže nešto što još nisu videli u ovom delu grada. Recept za ubijanje vremena: novootvorene prodavnice – razgledanje se ne placa, a i stvara sliku ogromne gužve i potražnje. Autobuski fenomen – izlazak na prednja vrata. Razradenija varijanta: uci prvi, sesti, izaci prvi. Svadu uvek zapocinje onaj ko je shvatio da nije u pravu.
U mlekari se žene guraju kako bi se dokopale mleka jeftinijeg dinar-dva. Taktika izbacivanja ljudi iz redova (slobodan stil): zakucavanje grudi (petica) u leda ispred sebe. Sitna preprodaja: dva-tri sokica, cvece.
Belo-šareni novogodišnji izlozi i nedeljama posle Nove godine. Golubarnik. Dete na povratku iz škole povraca na travi. Firma ispisana zlatnom „bronzom”. Oko mesare (zaštitni znak: nasmejano tele dok mu krv lije na nož pod grlom) sve same oglodane godžure, a unutra prava botanicka bašta.
Arhitektura kuca na granici perverzije: od vila u pet-šest nivoa do terasa na koje ne može da stane ni malo veca saksija (bez cveca). Mrtvo jednonedeljno mace u izdubljenoj vekni hleba. Iz podruma opojan miris koncentrata, ponegde (krišom) zagrokcu i svinje. Obešene zaklane životinje na trotoaru, rasutih creva, krv na cipelama nosimo sa sobom. Ponekad se njihov ropac „prenosi uživo”.
ovo je,inace,copy-paste topica sa jednog foruma na sajtu B92...
