Beograd bez čistog vazduha

[Belgradeboy]

View this content on Instagram

View this content on Instagram

 

[Атомик™]

 

[Dijamantna]

Vazduh u Beogradu je loš, to znamo odavno... Posekli su sve što su mogli, nije ni čudo.

 

[prvepruge]

Zelene povrsine/drvece u BGD proizvode kiseonik za samo 310 hiljada stanovnika, hehe... da u atmosferi tacno deluje kako autor teksta na nistagramu pise gradjani Beograda bi pocrkali bez kiseonika ali u vazdusnom omotacu oko planete dolazi do cirkulacije gasova i njihove preraspodele zbog pritiska i vetra. Sadrzaj kiseonika je svugde prihvatljiv, prihvatljiviji je recimo u Beogradu na vodi nego na Kilimadzaru, zbog cazdusnog pritiska.

Zelenilo jeste potrebno radi prerade CO2 i eventualne apsorcije drugih stetnih gasova te proizvodnje O2 ali isto tako i smanjenje efekta staklene baste. U sustini taj efekat staklene baste je najveci problem koji Beograd ima, nalazi se u dnu basena Panonije i pogoto leti nema strujanja vazdusnih masa (vetra) te se uz skupljeni CO2 i SO2 (automobili i TENT) i ogromnu suncevu insolaciju dobija pecnica u tom podrucju od Indjije do Obrenovca i Kaludjerice do Obrenovca. Dzaba Dunav i Sava, njihov uticaj se oseca samo u neposrednoj blizini.

Jedno od resenja da se zivot tu u nekoj buducnosti ucini podnosljivijim je sem zelenila promena nacina grejanja u zimskim uslovima, eliminacija TENT-a, ogranicavanje upotrebe automobila sa SUS motorima u gradskom jezgru kao i izbegavanje "crnih" krovova na zgradama (sadasnje krovove zgrada treba pokriti delimicno solarnim panelima a delimicno sa svetlim bojama krovnih povrsina radiodbijanja suncevog zracenja).

 

[SajaBg]

To je samo test, da se vidi koliko su građani "otporni" na trovanje. A jesu otporni, pošto se slabo bune. Sledeća faza je litijum.

 

[Platin]

Zelene povrsine/drvece u BGD proizvode kiseonik za samo 310 hiljada stanovnika, hehe... da u atmosferi tacno deluje kako autor teksta na nistagramu pise gradjani Beograda bi pocrkali bez kiseonika ali u vazdusnom omotacu oko planete dolazi do cirkulacije gasova i njihove preraspodele zbog pritiska i vetra. Sadrzaj kiseonika je svugde prihvatljiv, prihvatljiviji je recimo u Beogradu na vodi nego na Kilimadzaru, zbog cazdusnog pritiska.

Zelenilo jeste potrebno radi prerade CO2 i eventualne apsorcije drugih stetnih gasova te proizvodnje O2 ali isto tako i smanjenje efekta staklene baste. U sustini taj efekat staklene baste je najveci problem koji Beograd ima, nalazi se u dnu basena Panonije i pogoto leti nema strujanja vazdusnih masa (vetra) te se uz skupljeni CO2 i SO2 (automobili i TENT) i ogromnu suncevu insolaciju dobija pecnica u tom podrucju od Indjije do Obrenovca i Kaludjerice do Obrenovca. Dzaba Dunav i Sava, njihov uticaj se oseca samo u neposrednoj blizini.

Jedno od resenja da se zivot tu u nekoj buducnosti ucini podnosljivijim je sem zelenila promena nacina grejanja u zimskim uslovima, eliminacija TENT-a, ogranicavanje upotrebe automobila sa SUS motorima u gradskom jezgru kao i izbegavanje "crnih" krovova na zgradama (sadasnje krovove zgrada treba pokriti delimicno solarnim panelima a delimicno sa svetlim bojama krovnih povrsina radiodbijanja suncevog zracenja).

Али постоји кретање ваздуха... Град није "једна велика затворена тегла".
Па шта мислиш, како дишу на северу Африке или у Арабији? Тамо ти је само песак, па свеједно постоји становништво.

Сложићу се да се претерало са градњом, много претерало.

 

[Platin]

To je samo test, da se vidi koliko su građani "otporni" na trovanje. A jesu otporni, pošto se slabo bune. Sledeća faza je litijum.

Постоје батерије и са другачијим саставом... али они који зарађују на процесу око литијума неће да се одрекну профита.

Литијумске батерије треба да остану, али за мање ствари... на пример до величине лаптопа.
То је свакако приметно мања количина по једном предмету, у односу на аутомобил.

 

[buudala]

Trenutno Etna zagađuje

 

[prvepruge]

Али постоји кретање ваздуха... Град није "једна велика затворена тегла".
Па шта мислиш, како дишу на северу Африке или у Арабији? Тамо ти је само песак, па свеједно постоји становништво.

Сложићу се да се претерало са градњом, много претерало.

Postoje situacije kada je vazduzni pritisak iznad neke regije toliko visok da nema kretanja vazduha van tih "barijera". Onda dolazi do zagrevanja vazduha u tim regijama i temperatura raste li raste, pa imate rekordno visoke temperature te umesto uobicajenih letnjih 35-36C imatee temperature preko 40C, neretko narastu i iznad 45C. To je kao neki lonac iz kog toplota ne bezi napolje vec unutra dolazi do "kuvanja".

To se svake godine desava i u Srbiji, pa imate ekstremno visoke temperature, obicno topao vazduh iz saharskih predela dodje negde na tu teritoriju, zasedne iznad i blokira pristup vlaznijem i samim tim hladnijem atlantskom pa se svi vi przite na +40C.
Slicne situacije se desavaju sirom sveta, u kraju gde zivim je pre par godina izgoreo jedan grad na 46-47C, grad je u recnoj dolini, zolovan visokim palninama a te godine je bio ekstreman uticaj El Nina i nad celom B.Columbijom se pojavio taj "lonac", svugde je bilo preko 40. Iako je provincija puna suma, jezera, reka i nalazi se na obali severnoistocnog Pacifika.

 

[prvepruge]

Sto se preterane gradnje odnosno saobraja i guzve u BGD tice to jeste preterivanje sa obzirom na infratsrukturu grada.
Zato mnogi i beze sa preseljenjima u okolinu grada, pogotovo ako im posao nije obavezujuci za zivot i boravak u gradu.

I moja neka ideja je da se vratim u Srbiju ali ne u Zemun jer je postao ocajno zagusen i prenaseljen, vec na Frusku goru. tamo me ceka kuca u sumi ispod Crvenog Cota, plac u zelenilu cijom ivicom prolazi potok

 

[Platin]

Postoje situacije kada je vazduzni pritisak iznad neke regije toliko visok da nema kretanja vazduha van tih "barijera". Onda dolazi do zagrevanja vazduha u tim regijama i temperatura raste li raste, pa imate rekordno visoke temperature te umesto uobicajenih letnjih 35-36C imatee temperature preko 40C, neretko narastu i iznad 45C. To je kao neki lonac iz kog toplota ne bezi napolje vec unutra dolazi do "kuvanja".

To se svake godine desava i u Srbiji, pa imate ekstremno visoke temperature, obicno topao vazduh iz saharskih predela dodje negde na tu teritoriju, zasedne iznad i blokira pristup vlaznijem i samim tim hladnijem atlantskom pa se svi vi przite na +40C.
Slicne situacije se desavaju sirom sveta, u kraju gde zivim je pre par godina izgoreo jedan grad na 46-47C, grad je u recnoj dolini, zolovan visokim palninama a te godine je bio ekstreman uticaj El Nina i nad celom B.Columbijom se pojavio taj "lonac", svugde je bilo preko 40. Iako je provincija puna suma, jezera, reka i nalazi se na obali severnoistocnog Pacifika.

Јесте превише према инфраструктури, него се високе зграде и греју, шта год да од материјала буде уграђено. А уједно и све те "бандере" отежавају проток ваздуха.