Rahela Ferari je bila srpska glumica jevrejskog porekla. Tokom života je nekoliko
puta menjala ime, ali svi je pamtimo po poslednjem...
Svojim raskošnim talentom i duhovitošću je obeležila zajedno sa ostalim glumcima
epohu zlatnog doba pozorišta kod nas...
Zbog svog jevrejskog porekla, Rahela je imala tešku i tragičnu sudbinu. U vreme
Drugog svetskog rata, Bela Rohel Frajnd je iza sebe imala zavidni glumački staž.
Kao Jevrejka koja je odbila da nosu žutu traku oko ruke, ne samo da nije mogla da
glumi, već je morala da se sakriva po podrumima i tavanima kako bi preživela.
Tog ratnog dana, na vrata kuće u Žarkovu u kojoj je Bela živela predstavljajući se kao
vojvođanska glumica Ruža, kundacima je lupala racija. Dok su Gestapovci razvaljivali
vrata, Bela se pogledala u ogledalo i videla da je u trenutku osedela od straha...
Predstavila im se kao "Ruža" ... i kada je trebalo da pruži legitimaciju u kuću je uletela
komšinica Smiljka vičući:
"Ružo! Kaži dragička! Dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu!"
Na te reči, pre nego što je počela da beži glavom bez obzira, Bela je zaigrala ulogu
svog života i smelo se obratila Gestapovcima:
"Doneli ste mi sreću!
Častiću vas zbog ovog angažmana!"
Počela je da grli agente, da se smeje i galami, pozivajući ih da uđu u kuću kako bi ih
poslužila rakijom... U opštem metežu, oni su zaboravili da je legitimišu, samo su joj
čestitali i otišli...
Već sutradan, osedela Bela je otišla na jedan tavan blizu Cvetkove pijace, gde je,
skrivajući se, vreme provodila sa glumicom Kapitalinom Erić i dočekala oslobođenje
1944. godine. Bila je jedini član porodice Frajnd koji je preživeo rat...
Po završetku rata vratila se glumi i pozorištu i nastavila da niže sjajne uloge kojima
je svojom energijomi raskošnim talentom udahnula večnost.
Savremenici se sećaju da je bila izrazito topla, prijatna i druželjubiva osoba. Glumila
je dok je služila snaga, pa je jednom izjavila pod stare dane:
"Srećna sam! Osećam to kao dar... to što nisam postala neki zagriženi babac"...
U Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, deli grobnicu sa Stevom Žigonom...
"Celog života sam štedela. Ceo vek štedela. Štedela paru na paru, jela koske i
kačamak, pušila najgoru krdžu i šta sam uštedela? Ništa!"
(Iz "Tesne kože")
puta menjala ime, ali svi je pamtimo po poslednjem...
Svojim raskošnim talentom i duhovitošću je obeležila zajedno sa ostalim glumcima
epohu zlatnog doba pozorišta kod nas...
Zbog svog jevrejskog porekla, Rahela je imala tešku i tragičnu sudbinu. U vreme
Drugog svetskog rata, Bela Rohel Frajnd je iza sebe imala zavidni glumački staž.
Kao Jevrejka koja je odbila da nosu žutu traku oko ruke, ne samo da nije mogla da
glumi, već je morala da se sakriva po podrumima i tavanima kako bi preživela.
Tog ratnog dana, na vrata kuće u Žarkovu u kojoj je Bela živela predstavljajući se kao
vojvođanska glumica Ruža, kundacima je lupala racija. Dok su Gestapovci razvaljivali
vrata, Bela se pogledala u ogledalo i videla da je u trenutku osedela od straha...
Predstavila im se kao "Ruža" ... i kada je trebalo da pruži legitimaciju u kuću je uletela
komšinica Smiljka vičući:
"Ružo! Kaži dragička! Dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu!"
Na te reči, pre nego što je počela da beži glavom bez obzira, Bela je zaigrala ulogu
svog života i smelo se obratila Gestapovcima:
"Doneli ste mi sreću!
Častiću vas zbog ovog angažmana!"
Počela je da grli agente, da se smeje i galami, pozivajući ih da uđu u kuću kako bi ih
poslužila rakijom... U opštem metežu, oni su zaboravili da je legitimišu, samo su joj
čestitali i otišli...
Već sutradan, osedela Bela je otišla na jedan tavan blizu Cvetkove pijace, gde je,
skrivajući se, vreme provodila sa glumicom Kapitalinom Erić i dočekala oslobođenje
1944. godine. Bila je jedini član porodice Frajnd koji je preživeo rat...
Po završetku rata vratila se glumi i pozorištu i nastavila da niže sjajne uloge kojima
je svojom energijomi raskošnim talentom udahnula večnost.
Savremenici se sećaju da je bila izrazito topla, prijatna i druželjubiva osoba. Glumila
je dok je služila snaga, pa je jednom izjavila pod stare dane:
"Srećna sam! Osećam to kao dar... to što nisam postala neki zagriženi babac"...
U Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, deli grobnicu sa Stevom Žigonom...
"Celog života sam štedela. Ceo vek štedela. Štedela paru na paru, jela koske i
kačamak, pušila najgoru krdžu i šta sam uštedela? Ništa!"
(Iz "Tesne kože")
