Ništa u ovom životu nije izvesno. Ništa, osim smrti. Ali isto tako, ništa se na ovom svetu ne dešava slučajno. Istina je da se ničemu ne možemo pouzdano nadati i ni u šta sa sigurnošću verovati. Jedna nas misao uspava. Druga nas probudi. Ali šta god da se dogodi, događa se s razlogom. Sve naše želje, strahovi i nadanja, rađaju se, rastu, smenjuju i umiru. Menjamo se zajedno sa njima. Menjamo i oblikujemo..
A nešto se u meni zasigurno menja. Nešto se razvija i oblikuje. Strano mi je i nepoznato. U isti mah me plaši i prija.
Kada si pored mene upijam te svakim atomom svoga bića. Čeznem da uhvatim tvoj pogled i izgubim se u plavoj dubini tih neprestano živih i veselih očiju.
Ne znam te. Ne znam ko si zaista. Znam samo ono malo, onaj delić koji si mi dozvolio da vidim. Ne poznajem tvoje loše strane i ne poznajem tvoje mane, ali od tvoje blizine zadrhtim. I činiš da se sa tobom osećam drugačije. Da se osećam više nalik... Više nalik sebi samoj. I sve iskre i treptaji koji me prožimaju, novi su. Ali ih osećam. Osećam, i pitam se. Pitam te.
Ako si ti prvo na šta pomislim kad otvorim oči i ako samo o tebi razmišljam po ceo dan.. Ako si moja prva misao za dobro jutro i moja poslednja misao za laku noć... Ako je dovoljno da samo pomislim na tebe i da mi se licem razlije iskren osmeh, i ako bih plesala od sumraka do svitanja, bez prestanka... Šta je to onda?
Pitam te, ima li svoju definiciju? Ima li svoje ime? Razlog? Ako ima, možeš li mi dati odgovore? Ovo je za mene tuđa zemlja. Ovo je za mene neispitano tlo. Bojim se da koračam njime jer ne znam šta me sve čeka na tom putu.
Hodaj pored mene!
Pričaj mi! Vodi me, uči me!
Ako sam vredna - zadrži me!
Prihvati me!
Štiti me i nikome me ne daj!
Ne odustaj, ne diži ruke od mene!
I tada daću sve od sebe da srušim ove zidine iza kojih se krijem i ograničavaam u strahu od bola, gubitaka i poraza. Srušiću ove zidine i biću dobar učenik.
Pokaži mi kako je biti zaljubljen i zaljubiću se!
Pokušaj da me promeniš i izgubićeš me!
Poštuj me, poštovaću te!
Voli me, obožavaću te!
Iskreno i bezuslovno pokloniću ti sebe...
A nešto se u meni zasigurno menja. Nešto se razvija i oblikuje. Strano mi je i nepoznato. U isti mah me plaši i prija.
Kada si pored mene upijam te svakim atomom svoga bića. Čeznem da uhvatim tvoj pogled i izgubim se u plavoj dubini tih neprestano živih i veselih očiju.
Ne znam te. Ne znam ko si zaista. Znam samo ono malo, onaj delić koji si mi dozvolio da vidim. Ne poznajem tvoje loše strane i ne poznajem tvoje mane, ali od tvoje blizine zadrhtim. I činiš da se sa tobom osećam drugačije. Da se osećam više nalik... Više nalik sebi samoj. I sve iskre i treptaji koji me prožimaju, novi su. Ali ih osećam. Osećam, i pitam se. Pitam te.
Ako si ti prvo na šta pomislim kad otvorim oči i ako samo o tebi razmišljam po ceo dan.. Ako si moja prva misao za dobro jutro i moja poslednja misao za laku noć... Ako je dovoljno da samo pomislim na tebe i da mi se licem razlije iskren osmeh, i ako bih plesala od sumraka do svitanja, bez prestanka... Šta je to onda?
Pitam te, ima li svoju definiciju? Ima li svoje ime? Razlog? Ako ima, možeš li mi dati odgovore? Ovo je za mene tuđa zemlja. Ovo je za mene neispitano tlo. Bojim se da koračam njime jer ne znam šta me sve čeka na tom putu.
Hodaj pored mene!
Pričaj mi! Vodi me, uči me!
Ako sam vredna - zadrži me!
Prihvati me!
Štiti me i nikome me ne daj!
Ne odustaj, ne diži ruke od mene!
I tada daću sve od sebe da srušim ove zidine iza kojih se krijem i ograničavaam u strahu od bola, gubitaka i poraza. Srušiću ove zidine i biću dobar učenik.
Pokaži mi kako je biti zaljubljen i zaljubiću se!
Pokušaj da me promeniš i izgubićeš me!
Poštuj me, poštovaću te!
Voli me, obožavaću te!
Iskreno i bezuslovno pokloniću ti sebe...