izmoguglapbozin
Početnik
- Poruka
- 17
Neka naselja mogu da se ponose svojom bogatom istorijom, a neka svojim utvrđenjima. Neka odolevaju i vremenu i ljudima, dok neka pokleknu pred svojom sudbinom i bivaju izbrisana sa svih karti ovog sveta i nestanu u zaboravu…
Ova je priča, skup delimičnih podataka o jednom takvom naselju, koje je nekada postojalo i kojeg su palile Osmanlije…. Priča datira iz vremena kada je Vojvodinom tekla ONA reka, reka koja je imala meandre, predivne, kao što ga danas ima Uvac. Kada je Tisa tekla svojim tokom i kada su ljudi znali živeti pored nje i poštovati je…
Kroz Vojvodinu protiče jedna divna reka, koja je nekada delila kraljevstvo od carstva, a danas deli Bačku i Banat, koja je do 18. veka imala svoje meandre. Da, to je reka Tisa, a ovo je priča o jednom od njenih meandara – Batki.
Dok sam pisao tekst „Batka – skriveni dragulj Vojvodine“ naišao sam na neke detalje koji su me zatekli, onako, bez reči, detalji koji me nisu ostavili ravnodušnim a zaslužuju da se ne zaborave. Bar ne od strane nas koji smo odrasli uz ovu vojvođansku lepoticu…
Naravno, put me je odveo u Sentu, do istorijskog arhiva. Ko će mi više znati reći nego oni?! Batka je ipak bila i ostala senćanski ponos…
Prostorija sa spremljenim beleškama, knjigama i kartama iz davnih vremena. Nasmejana lica i prijateljski doček pojačali su mi želju da saznam što više… „Evo, ovi papiri, pa možda još ova mapa, a i ove beleške su zanimljive. A knjige? Evo i one su spremne… “ Uz veliku pomoć traženi materijal se gomilao, a u stvari, sve se svodilo na jedno…
Na jedno prostranstvo, koje se nalazilo južno od Sente, ka Adi. Sa tadašnje desne obale Tise, a zbog omanje teritorije nazivalo se Mala Batka, dok se leve strane, zbog velikog prostranstva, nazivalo Velika Batka, a nalazila se između naselja Padej i Ostojićevo.
Ova je priča, skup delimičnih podataka o jednom takvom naselju, koje je nekada postojalo i kojeg su palile Osmanlije…. Priča datira iz vremena kada je Vojvodinom tekla ONA reka, reka koja je imala meandre, predivne, kao što ga danas ima Uvac. Kada je Tisa tekla svojim tokom i kada su ljudi znali živeti pored nje i poštovati je…
Kroz Vojvodinu protiče jedna divna reka, koja je nekada delila kraljevstvo od carstva, a danas deli Bačku i Banat, koja je do 18. veka imala svoje meandre. Da, to je reka Tisa, a ovo je priča o jednom od njenih meandara – Batki.
Dok sam pisao tekst „Batka – skriveni dragulj Vojvodine“ naišao sam na neke detalje koji su me zatekli, onako, bez reči, detalji koji me nisu ostavili ravnodušnim a zaslužuju da se ne zaborave. Bar ne od strane nas koji smo odrasli uz ovu vojvođansku lepoticu…
Naravno, put me je odveo u Sentu, do istorijskog arhiva. Ko će mi više znati reći nego oni?! Batka je ipak bila i ostala senćanski ponos…
Prostorija sa spremljenim beleškama, knjigama i kartama iz davnih vremena. Nasmejana lica i prijateljski doček pojačali su mi želju da saznam što više… „Evo, ovi papiri, pa možda još ova mapa, a i ove beleške su zanimljive. A knjige? Evo i one su spremne… “ Uz veliku pomoć traženi materijal se gomilao, a u stvari, sve se svodilo na jedno…
Na jedno prostranstvo, koje se nalazilo južno od Sente, ka Adi. Sa tadašnje desne obale Tise, a zbog omanje teritorije nazivalo se Mala Batka, dok se leve strane, zbog velikog prostranstva, nazivalo Velika Batka, a nalazila se između naselja Padej i Ostojićevo.
Poslednja izmena od moderatora:
