Ишао сам једно јутро на пецање.
Понео сам глисте,
рибице да ловим,
али кад сам стиго на обалу реке,
почех да се тресем,
ја се рибе бојим.
Бацио сам пецаљку,
пустио сам глисте,
у шетњу сам пошао...
Негде на сред пута, шушнуло је нешто,
мислио сам~змија!
Блед сам кући дошао!
'Кукавице једна'- сам сам себи реко.
Узео сам играчке
и на тепих сео,
играо се, играо,
сам до ноћи тамне,
нисам ништа јео.
Сутрадан сам кренуо
да пливам на реци,
купаћи сам обук'о,
ушао у воду,
одмах изашао
и опет се обрук'о.
Не знам ни да пливам,
не знам ни да пецам,
о, ни зашта нисам!
Кад ћу већ порасти,
нестрпљив сам јако,
да све радим сам?
I hvala ti na komentaru...