Bartolomejska noć

Abdullah

Abdullah

Domaćin
Banovan
Poruka
3.616
Bartolomejska noć


800px-Francois_Dubois_001.jpg


Bartolomejska noć označava noć 24. kolovoza 1572. uoči dana svetog Bartolomeja kada je kraljeva majka Katarina Medici organizirala pokolj istaknutih hugenota (francuskih protestanata) od strane katolika, a po naredbi Karla IX. tadašnjeg kralja Francuske. Masakr se od Pariza proširio po cijeloj Francuskoj i u narednih nekoliko mjeseci je ubijeno oko 70.000 hugenota.

Karlo IX. je bio pod velikim utjecajem svoje majke Katarine Medici i pokolj se trebao dogoditi već 15. kolovoza na dan vjenčanja hugenota (a budućeg kralja Francuske) Henrika IV., tadašnjeg kralja Navarre i katolkinje, sestre Karla IX. To je bila zgoda kad su se trebali naći svi najistaknutiji hugenoti na jednom mjestu, a potaknuti navodnim smirivanjem strasti takvim političkim vjenčanjem.

Nakon takvih užasnih događaja, preživjelim hugenotima su preostala samo dva rješenja: ili da se pokatoliče ili da se odsele iz Francuske (velik njihov broj je otišao u današnju Kanadu, pokrajinu Quebec).

Iako je pokolj započeo po danu, sam izraz Bartolomejska noć simbolično predstavlja zatamnjenje uma zagriženih katoličkih vladara Francuske.
 
Ovo je bio jos jedan strasan zlocin katolika nakon poznate Rekonkviste nad spanskim muslimanima. Naime, katolici su uvidjeli snazno sirenje protestantske svijesti i katolici su zeljeli na okrutan nacin sprijeciti protestantizam koji bi se sigurno prosirio i mozda postao vecina u danasnjoj Francuskoj. Pokolj Hugenota je dosta utjecao na Njemacku koja uspjela sacuvati katolicizam na jugu danasnje Njemacke. Bartolomejska noc je utjecala na odnose katolika i protestanata i ta mrznja je ostala do dana danasnjeg. Protestanti nikada ne mogu oprostiti katolicima to sto je pocinjeno 1572 godine kad je u Francuskoj nestalo progresivne svijesti a svi znamo da je protestantizam donio napredak Zapadnoj Europi i Americi. Tajj animozitetj je ostao kasnije izmedju Britanaca i Francuza i oni su se uvijek gledali kroz nisan ili sablju. U genocid zvani Bartolomejska noc je bio umijesan Papa jer Papa je uvidio da je sirenje protestantizma neumoljivo i da ce mozda nakon Francuske zahvatiti Italiju i Spaniju. Inace, Papa je bio zacetnik krscanskih ratova i pad katolicizma se tumacio padom krscanstva. Ovo je ujedno dokaz kakav je mrznja bila prema katolickim neistomisljenicima i ovo je dokaz pogubnosti katolicke inkvizicije.
Napredak protestantizma se ocitavao kroz odbacivanje ikonografije sto cini tu sektu blizom Islamu nego sto je to katolicizam i pravoslavlje.
 
Poslednja izmena:
Razlika izmedju protestantizma i drugih dva pravaca pravoslavlja i katolicizma je u tome sto protestantizam odbija relgijsku filozofiju i sluzi se doslovnim kazivanjima iz biblije bez filozofskih tumacenja, slicno selefizmu kod muslimana. Zato nije slucajan spoj Velike Britanije i Saudijske Arabije.

Bartolomejska noc je jedna opomena Europi da se ne smiju stvari izmaci kontroli i da se vjerske manjine ne smiju dirati. Danas sirom Europe zive muslimani i oni ne smiju strahovati da se moze desiti neka rekonkvista ili bartolomejska noc. To ne dolazi u obzir i ovo treba sluziti kao jedna opomena da se nikada vise ne ponovi.
 
Poslednja izmena:
Naravno da se protestantizam ne moze uporediti sa Islamom u istovjetnosti jer Islam i protestantizam su slicni po metodologiji vjerovanja i sprovodjenja vjere ali u teologiji se poptuno razlikuju. Naime, protestanti se ne trude objasnjavati jednocu Bozju jer oni smatraju ako u Bibliji pise da je Isus Bozji sin onda je on Bozji sin i ne objasnjavaju trojstvo ja jednocu Bozju nego otvoreno smatraju da da postoje tri boga dok katolici i pravoslavci koriste filozofsko objasnjenje krscanstva kao monoteisticke religije i oni negiraju da se radi o tri boga nego o jednom bogu podijeljenom u tri.
Protestanti se ne bave time i oni ce u svojim molitvama klicati: pronasao sam Isusa!! Isus je ljubav!!! yeaaah!!! Isus mi je pomogao!!! itd.
 
Abdullah:
Razlika izmedju protestantizma i drugih dva pravaca pravoslavlja i katolicizma je u tome sto protestantizam odbija relgijsku filozofiju i sluzi se doslovnim kazivanjima iz biblije bez filozofskih tumacenja, slicno selefizmu kod muslimana. Zato nije slucajan spoj Velike Britanije i Saudijske Arabije.

Bartolomejska noc je jedna opomena Europi da se ne smiju stvari izmaci kontroli i da se vjerske manjine ne smiju dirati. Danas sirom Europe zive muslimani i oni ne smiju strahovati da se moze desiti neka rekonkvista ili bartolomejska noc. To ne dolazi u obzir i ovo treba sluziti kao jedna opomena da se nikada vise ne ponovi.
Kliknite za proširenje...

Da li je danas papa vrhovni vođa protestanata ili imaju protestanti nekog svog "episkopa"?
 
dvukeljic:
Da li je danas papa vrhovni vođa protestanata ili imaju protestanti nekog svog "episkopa"?
Kliknite za proširenje...

Protestanti ne priznaju Papu za svog vjerskog vodju. Ta prica o nekom ekumenizmu je iluzija. To se ne moze ostvariti jer su razlike velike a i historijske polsjedice su velike. PprotestantI su organizirani po nekoj vrsti autokefalnosti svaka drzava za sebe. Mada postoje protestantske sekte koje djeluju same za sebe ne priznajuci ni drzavnu anglikansku crkvu.
 
Poslednja izmena:
Inace katolici vecina njih ne voli Veliku Britaniju i SAD. Katolici se najvise oslanjaju na Francusku koja danas ocigledno predstavlja katolicku super silu. Ipak odnos protestanata prema katolicima je suvise arogantan i najveci dio kolaca za sebe prisvajaju protestanti a ono sto ostane uzimaju katolici. Zato, nije slucajno da se katolicke zemlje u Europi bore sa krizom. Protestantskim zemljama je vaznije da uvezu muslimane sa Biskog istka nego katolike jer katolici su im veci neprijatelji.
 
Твоја представа о протестантизму је руковођена потребном да успоставиш некакву сличност између протестантизма и ислама, која наравно не постоји. Тачно је да протестанти не држе до иконографије, али она у протестантизму напросто није важна, док је у исламу иконографија важна у обрнутом смислу - важно је да иконографија не постоји јер се поистовећује са идолопоклонством. Смешно је то што религије делиш на "напредне" и "назадне" на основу постојања или непостојања иконографије. Држиш се исламског верског императива као слепац а при томе очито мислиш да си богзнакако напредан.

када говориш о протестантизму као фактору некаквог друштвеног и цивилизацијског напретка, вероватно мислиш на Макса Вебера и његову познату тезу да је плурализам и слобода у читању Библије је допринела слободама и у другим областима друштва и у коначном покренула капитализам. Лично верујем да ће и тај приступ у будућности бити преиспитан али оно што је овде важно то је да не видим никакву сличност између таквог "протестантског" читања Библије и начина на који се сада или било када читала муслиманска света књига.

Оно што дефинише протестантизам као појаву јесте управо слобода у тумачењу различитих делова Библије и у складу са тим постоји гомила протестантских учења и цркава које ти неопрезно све називаш сектама. И свака је легитимна јер не постоји врховни ауторитет који ће неко тумачење прогласити з веродостојно, на штету неког другог. Да би то могло так ода опстаје, потребна је крајња верска толеранција и она је политичка тековина протестантизма и врховни покровитељ тога у свету, разумљиво, јесу САД. САД су чак дошле у конфликт са Немачком у вези са забраном сцијентистичке цркве, која се такође схвата као протестантска, иако је њено учење у идеолошком смислу, наравно, смешно.

Што се тиче Анрија IV, оснивача бурбонске династије, којег ви у вашој варијанти СХ језика називате Хенриком, реч је о једном од највећих ако не и највећем краљу европске историје. Тачно је да је прешао у католицизам да би постао краљ, али је такође тачно да је претходно морао да победи у историјском догађају познатом као Француски верски ратови. Прелазак у католичанство је био политички маневар за Анрија (који је иначе, при рођењу крштен као католик, па после постао хугенот) којим је направио прилику да објављивање Нантског едикта, документа којим је обезбедио права хугенота и који је документ од којег службено отпочиње верска толеранција у Европи.

Најзад, што мислиш да "протестантске земље" (мада не знам које су то) више воле да "увезу" муслимане са Блиског истока него католике, пре мислим да то има везе са спремношћу блискоисточних муслимана да се "извезу", пошто нешто не видим католике који изгибоше да се преселе у "протестанске земље", које год то биле.
 
Slozit ces se sa mnom da religijska filozofija ne postoji u protestantizmu. Isto to ne postoji ni u selefizmu. Sustina protestantske vjere je u strogom slijedjenju Isusove tradicije i njegovih Apostola. Pod tim utjecajem su i Amisi. Znaci postoji dosta podudarnosti oko tih pitanja.
 
То што ти зовеш "недостатак религијске филозофије" и "строго слеђење Исусове традиције" ја бих назвао буквализацијом. У основи, сваки фундаментализам је заснован на томе. Извуче се одређени део из целине, схвати се буквално да буквалније не може, прогласи се за важније од свега осталог и онда се држи тога као пијан плота. Амиши нису лош пример.

Многе протестантске цркве мало-мало па чекају да се Исус појави одређеног дана у заказано време. То су такозвани миленаристички покрети. Па пошто се не појави, прогласе да тај цитат из Библије нису баш добро схватили и да није требало да се појави ономад него за 50 година па онда Јово наново.
 
Ako se već govori o sličnostima pojedinih struja protestatntizma i nehrišćanskih avramskih religija, onda bih se složio sa Veberom i Zombartom da su svetovna askeza i praktične ideje (engleskog) puritanizma svakako mnogo ranije razvijene u talmudskom judaizmu - nikako u islamu, i da nije slučajno što su brojni autori engleski puritanizam nazivali English Hebraism.

Što se tiče same Vartolomejske noći, i tu su činjenice daleko od crno-belih. Hugenoti u drugoj polovini 16. veka nisu više bili mala i bespomoćna grupa francuskih protestanata koju vodi i nadahnjuje Kalvin iz Ženeve, već sve masovnija doktrinarna i socijalna pobuna protiv crkve. Kalvin je računao da oni čine oko 10% francuskog stanovništva 1559. godine, a Žil Mišle je procenio da im se broj udvostručio 1572. godine. Imali su jako dobro razvijenu infrastrukturu u celoj Francuskoj i uprkos represivnom zakonodavstvu Fransoa I i Anrija II održavali su redovno svoje molitvene skupove i objavljivali žestoke pamflete o zloupotrebama u crkvi.

Iako su hugenotski sveštenici po ličnom moralu bili uzorniji od katoličkih, od njih se po netoleranciji nisu nimalo razlikovali, pa su ekskomunicirali one hugenote koje su venčali katolički sveštenici ili one koji su dozvolili da im se deca žene ili udaju za katolike. Između 1561. i 1572. godine bilo je 18 pokolja protestanata, 5 pokolja katolika i preko 30 poiltičkih ubistava. Dolazak gorljivih jezuita u Francusku 1564. samo je dolio ulje na vatru.

Čovek od koga je tada možda najviše zavisilo kome će se Francuska privoleti carstvu , admiral i vođa hugenota Gaspar de Kolinji, uspeo je da stavi pod svoj uticaj mladog kralja Šarla IX i zamalo ga gurne u rat sa katoličkom Španijom. Njegovoj majci, Katarini de Mediči (njenom ocu Makijaveli je posvetio Vladaoca), Kolinji se nikako nije dopadao, malo zbog pogubnog uticaja na sina, malo zbog ubeđenja da je politika rata sa Španijom pogrešna, a ponajviše zbog straha da joj je život u neposrednoj opasnosti i da Kolinji vrlo lako može da preuzme svu vlast. Zato se ona složila da vodeći hugenoti treba da budu likvidirani; lično, iz ugla raison d' état, ovu odluku držim sasvim logičnom.

Odobrenje mladog i neiskusnog kralja za akciju bilo je poželjno, ali ne i neophodno. Imajući u vidu da se sprema pobuna, da su vođe hugenota u dva navrata već pokušale da izvrše državni udar, da bi ako hugenoti pobede njegova majka skoro sigurno bila ubijena ili, opet, ako katolički Pariz savlada pobunu, on bi ispao kukavica i slabić, kralj je dao zeleno svetlo za likvidaciju hugenotskih prvaka. Tom prilikom je, gotovo u nastupu ludila, kazao i da bi ako ubiju Kolinjija, trebalo pobiti i sve hugenote u Francuskoj da nijedan ne ostane da ga okrivi. Zaverenici su verovatno i planirali da pobiju samo nekolicinu viđenih, tj. da sprovedu hugenotsku seču knezova, ali su onda iskoristili kraljevu izbezumljenui naredbu da pokolj hugenota učine što temeljnijim i ostalo je postalo istorija...
 
Bastiani:
То што ти зовеш "недостатак религијске филозофије" и "строго слеђење Исусове традиције" ја бих назвао буквализацијом. У основи, сваки фундаментализам је заснован на томе. Извуче се одређени део из целине, схвати се буквално да буквалније не може, прогласи се за важније од свега осталог и онда се држи тога као пијан плота. Амиши нису лош пример.

Многе протестантске цркве мало-мало па чекају да се Исус појави одређеног дана у заказано време. То су такозвани миленаристички покрети. Па пошто се не појави, прогласе да тај цитат из Библије нису баш добро схватили и да није требало да се појави ономад него за 50 година па онда Јово наново.
Kliknite za proširenje...

Ortodoksna vjera se zasniva na strogom slijedjenju tradicije proroka. Sve sto je van toga je novotarija i gubi smisao originalnosti. Zato se islamske skole sunnizma trude da slijede tu originalnost.
 
Poslednja izmena:
Bastiani:
"Efendija, ovako ti fala
Lijepu ni iščita pridiku."

Nego kakve fckn. veze sada to ima sa Vartolomejskom noći i protestantima?
Kliknite za proširenje...

E nisam ja krivi sto smo skrenuli sa teme. Moja poenta je bila u tome sto se ne smije desiti nova Bartolomejska noc ili Kristalna noc u Europi. To bi bilo pogubno a danas ima puno muslimana u Francuskoj i oni zele biti sastavni dio drzave Francuske.
 
Abdullah:
E nisam ja krivi sto smo skrenuli sa teme. Moja poenta je bila u tome sto se ne smije desiti nova Bartolomejska noc ili Kristalna noc u Europi. To bi bilo pogubno a danas ima puno muslimana u Francuskoj i oni zele biti sastavni dio drzave Francuske.
Kliknite za proširenje...

Што ићи тако давно у Историју?

Одвијала се и на овим просторима, тако рећи јуче, једна врло дуга и стравична Бартоломејска ноћ, трајала је без прекида, без тињања, пуне четири године. Муслиманска заједница је у њој свесрдно учествовала на страни католика, као ''Цвет'' те њихове, тада нове и краткотрајног века, фашистичке творевине. Такмичећи се са наредбодавцима у злоделима над комшијама, колегама, кумовима мученичког народа који је баш ових дана, 96 година уназад, тој истој верској заједници подарао слободу и гарантовао равноправност међу државним вероисповестима, коришћење Шеријатског права, беговима својину над њиховим поседима, верницима неповредивост џамија, медреса, обичаја, право на четири супруге...

У тој су Краљевини Муслимани изгледа били врло несрећни па су се после непуне 22 године од њеног заснивања, тим својим ослободиоцима одужили огромном мржњом, неприпремљеним и њоме пренераженим жртвама потпуно неочекиваном. На праговима својих домова поклани а по врлетима Херцеговине, у судњем часу, престрављени дал више зверствима или самим починиоцима које су познавали, мушкарци, предходно силоване жене, деца, старци, живи су као кладе у јаме бацани, посрамљени, понижени и опљачкани. Потом су јаме забетониране да се злу заташка траг.

Никад се од тада па све до данас, ниједан имам, преживелима тог безумња ни на који начин, у своје и у име следбеника своје вере никад извинио није, нити опроштај за почињено тражио. Пустите ви Француску, почистите прво пред својим вратима.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top