U mojoj garsonjeri je kao u inkubatoru...jaja provrela...pilići samo što se nisu...a ja ne znam kako da oteram pomisao uzurpatorku..zbog koje osećam vrelinu tvoga tela...kao da si blizu.Klima uzalud duva i zidove hladi
al ne može želju da smiri da je stiša...da mi srce s pameću ne zavadi
O kako bi sad prijala jedna dobra kiša..Bar da si tu da se zagrlimo ...klin klinom da izbijemo...Poljupcima vrelim vatru da ugasimo...Da od čežnje više ne bolujemo...Da ne gledam više kao iz beduinskog šatora u kom su mi samoća i vrelina jedini gosti..veliku kolonu pijanih svatova koja te bezdušno odvodi iz moje nedosanjane budućnosti...ne dajući da se sa tobom oprostim.
al ne može želju da smiri da je stiša...da mi srce s pameću ne zavadi
O kako bi sad prijala jedna dobra kiša..Bar da si tu da se zagrlimo ...klin klinom da izbijemo...Poljupcima vrelim vatru da ugasimo...Da od čežnje više ne bolujemo...Da ne gledam više kao iz beduinskog šatora u kom su mi samoća i vrelina jedini gosti..veliku kolonu pijanih svatova koja te bezdušno odvodi iz moje nedosanjane budućnosti...ne dajući da se sa tobom oprostim.
