Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Banatski ustanak
“Duž celog Dunava naša groblja, sahranjeno bogatstvo. Treba tamo da sačuvamo svoje zadužbine, tornjeve i zona i ponos svoje prošlosti, iako je nesrećna.”
Miloš Crnjanski
Ustanak koji je 1594. godine izbio u Banatu bio je prvi ustanak srpskog naroda protiv Otomanskog carstva, na prostoru naše države. O pobuni i stradanju banatskih Srba i njihovih vođa, u ustanku podignutom krajem XVI veka protiv turske vlasti, srpska istoriografija počela se intenzivnije baviti tek krajem XIX veka, kada su se počeli proučavati strani diplomatski izvori.
Centar ustanka je bio oko Vršca, a njegov vođa je bio Teodor Nestorović, episkop Vršca. Druge dve vođe ustanka su bili ban Sava i vojvoda Velja Mironić.
Naime, oko 1593. godine u Vršac je stigao glas da su se u Stambolu pobunili janičari iculo se o sitnijim uspesima austrijske vojske. Neki viđeniji Srbi smatrali su da je to pravi trenutak da se podigne ustanak protiv turskog ropstva. Ko su bila lica u senci, koja su Srbe ''savetovali'' da se dignu na ustanak ?
Ustanak je počeo 1594. godine i Srbi su u prvi mah imali velikog uspeha. Turci su govorili da ih „ne pobeđuju ustanici, već kaurski svetac Sava“ i ovaj ustanak bio je povod da Sinan-paša da na beogradskom Vračaru spali mošti Svetog Save.
Ustanici su uspeli da brzo uspostave kontrolu nad Vršcem, a bez većih problema stigli su pred Bečkerek (današnji Zrenjanin). To se završilo vrstom kompromisa: neki Turci za koje se smatralo da su nečasno postupali, bili pobijeni, deo njih je ostao tu pod nekom vrstom srpske vlasti, a narod je vraćen.
Srbi u Banatu su tada raspolagali sa oko 15.000 naoružanih ljudi što je predstavljalo veliku snagu u tom periodu, ako se ima u vidu da je u celom Prvom srpskom ustanku 1804. učestvovalo 30.000 ljudi.
Do kraja jula 1594. ceo Banat je ponovo pokoren. Mnogo je Srba pobeglo u Erdelj, gde su stvorili novu episkopiju. Međutim, pošto je oblast Banata nakon propasti ustanka postala pusta, što nije odgovaralo turskim vlastima kojima je bilo potrebno stanovništvo na ovoj plodnoj zemlji, vlasti su obećale milost svakome ko se vrati. Turci su srpskom episkopu poručili da slobodno može da se vrati u Vršac, pa se on, iako im nije verovao, odlučio na povratak. Nadao se da će njegova žrtva biti dovoljna i da će Turci prestati sa daljim ubijanjem srpskog naroda… Čim im je dopao u ruke, Turci su episkopa Teodora zatvorili i posle muka ga živog odrali. Sahranili su ga tajno, pa se njegov grob ni danas ne zna.
Turci spaljuju mošti sv.Save.
- Koliko je ovaj ustanak imao mogucnosti da uspe ? Da li je bolje da se nije ni digao, ili da se dizao kasnije ?
-Zasto su se Srbi odlucili na ovakav cin ?
Želja svih erdeljskih knezova bila je da se oslobode vazalstva, ali da ne dođu u direktan sukob sa turskom vojskom. Zbog toga su se služili lukavstvom, lažnim savezima i Srbima, za koje su znali da po svaku cenu žele da proteraju Turke sa prostora na kome su živeli.
Još jedna značajna sila imala je velikog uticaja na Srbe u Banatu, to je bilo Austrijsko carstvo, čije su nesigurne granice i težnje Turaka da osvoje i ovu veliku carevinu, bile snažne i stalne, tako da je i Austra-Ugarska palila Srbe da dignu ustanak, a oni ce da ulete.
Nakon izbijanja ustanka, čitav prostor geografskog Banata je spaljen i opustošen, a stanovništvo pobijeno. Pričalo se da je tada čovek mogao tri dana da šeta Banatom, a da ne sretne živog čoveka.
Digli ustanak, a da nije niko imao da uleti za njih ( drugi su ih i palili da dizu ustanak ). Protiv Turaka nisu imali sanse, i ustanak je unapred bio osudjen na neuspeh, Onda je dosla turska ''kaznena ekpsedicija'' rasturila ceo Banat i spaslili mosti Svetog Save. Posle Turci pozvali Srbe da se vrate i da obradjuju zemlju, i ovi se vratili i ko da nista nije bilo.
Zasto su uopste i dizali ustanak da bi Turci opustosli Banat i spalili mosti Svetog Save ?
To su to bila neka druga vremena, i drugi nacin razmisljanja, koji bas ne moze da se razume danas ?
https://en.wikipedia.org/wiki/Uprising_in_Banat
“Duž celog Dunava naša groblja, sahranjeno bogatstvo. Treba tamo da sačuvamo svoje zadužbine, tornjeve i zona i ponos svoje prošlosti, iako je nesrećna.”
Miloš Crnjanski
Ustanak koji je 1594. godine izbio u Banatu bio je prvi ustanak srpskog naroda protiv Otomanskog carstva, na prostoru naše države. O pobuni i stradanju banatskih Srba i njihovih vođa, u ustanku podignutom krajem XVI veka protiv turske vlasti, srpska istoriografija počela se intenzivnije baviti tek krajem XIX veka, kada su se počeli proučavati strani diplomatski izvori.
Centar ustanka je bio oko Vršca, a njegov vođa je bio Teodor Nestorović, episkop Vršca. Druge dve vođe ustanka su bili ban Sava i vojvoda Velja Mironić.
Naime, oko 1593. godine u Vršac je stigao glas da su se u Stambolu pobunili janičari iculo se o sitnijim uspesima austrijske vojske. Neki viđeniji Srbi smatrali su da je to pravi trenutak da se podigne ustanak protiv turskog ropstva. Ko su bila lica u senci, koja su Srbe ''savetovali'' da se dignu na ustanak ?
Ustanak je počeo 1594. godine i Srbi su u prvi mah imali velikog uspeha. Turci su govorili da ih „ne pobeđuju ustanici, već kaurski svetac Sava“ i ovaj ustanak bio je povod da Sinan-paša da na beogradskom Vračaru spali mošti Svetog Save.
Ustanici su uspeli da brzo uspostave kontrolu nad Vršcem, a bez većih problema stigli su pred Bečkerek (današnji Zrenjanin). To se završilo vrstom kompromisa: neki Turci za koje se smatralo da su nečasno postupali, bili pobijeni, deo njih je ostao tu pod nekom vrstom srpske vlasti, a narod je vraćen.
Srbi u Banatu su tada raspolagali sa oko 15.000 naoružanih ljudi što je predstavljalo veliku snagu u tom periodu, ako se ima u vidu da je u celom Prvom srpskom ustanku 1804. učestvovalo 30.000 ljudi.
Do kraja jula 1594. ceo Banat je ponovo pokoren. Mnogo je Srba pobeglo u Erdelj, gde su stvorili novu episkopiju. Međutim, pošto je oblast Banata nakon propasti ustanka postala pusta, što nije odgovaralo turskim vlastima kojima je bilo potrebno stanovništvo na ovoj plodnoj zemlji, vlasti su obećale milost svakome ko se vrati. Turci su srpskom episkopu poručili da slobodno može da se vrati u Vršac, pa se on, iako im nije verovao, odlučio na povratak. Nadao se da će njegova žrtva biti dovoljna i da će Turci prestati sa daljim ubijanjem srpskog naroda… Čim im je dopao u ruke, Turci su episkopa Teodora zatvorili i posle muka ga živog odrali. Sahranili su ga tajno, pa se njegov grob ni danas ne zna.
Turci spaljuju mošti sv.Save.
- Koliko je ovaj ustanak imao mogucnosti da uspe ? Da li je bolje da se nije ni digao, ili da se dizao kasnije ?
-Zasto su se Srbi odlucili na ovakav cin ?
Želja svih erdeljskih knezova bila je da se oslobode vazalstva, ali da ne dođu u direktan sukob sa turskom vojskom. Zbog toga su se služili lukavstvom, lažnim savezima i Srbima, za koje su znali da po svaku cenu žele da proteraju Turke sa prostora na kome su živeli.
Još jedna značajna sila imala je velikog uticaja na Srbe u Banatu, to je bilo Austrijsko carstvo, čije su nesigurne granice i težnje Turaka da osvoje i ovu veliku carevinu, bile snažne i stalne, tako da je i Austra-Ugarska palila Srbe da dignu ustanak, a oni ce da ulete.
Nakon izbijanja ustanka, čitav prostor geografskog Banata je spaljen i opustošen, a stanovništvo pobijeno. Pričalo se da je tada čovek mogao tri dana da šeta Banatom, a da ne sretne živog čoveka.
Digli ustanak, a da nije niko imao da uleti za njih ( drugi su ih i palili da dizu ustanak ). Protiv Turaka nisu imali sanse, i ustanak je unapred bio osudjen na neuspeh, Onda je dosla turska ''kaznena ekpsedicija'' rasturila ceo Banat i spaslili mosti Svetog Save. Posle Turci pozvali Srbe da se vrate i da obradjuju zemlju, i ovi se vratili i ko da nista nije bilo.
Zasto su uopste i dizali ustanak da bi Turci opustosli Banat i spalili mosti Svetog Save ?
To su to bila neka druga vremena, i drugi nacin razmisljanja, koji bas ne moze da se razume danas ?
https://en.wikipedia.org/wiki/Uprising_in_Banat
