Банално, ал гризе ме савест

[Julian]

...а искусном форумашу је довољно 10 минута да обиђе цео форум! :wink:

Vidi se da nisi kampanjac... Kad se gradivo zapusti, mnogo je teze.

 

[Petka]

Vidi se da nisi kampanjac... Kad se gradivo zapusti, mnogo je teze.

Cista istina!

 

[Hellen]

Kad se gradivo zapusti, mnogo je teze.

Два пута дневно по 10 минута.....и градиво увек свеже!

(Ал римујем.....)

 

[Emily_Bg]

treba decu nauciti da budu samostalni.znas,pocinje se od karte-pa se stigne od mnogo vecih stvari.Ako nauci da uvek iza nje stoji neko,da ce neko uvek da sredi njen nered-onda to nije dobro za dete.Mislim ja kad sam isla u skolu,moji su samo zvocali,nikad nisu pomagali.I to je bilo pogresno,ali me je bar naucilo da budem samostalna u zivotu.ali od tog zvocanja nema vajde,to je samo precica do toga,da deca uospte ne slusjau rodtelje.Meni je keva vecito zvocala nesto i na kraju ja sam prestala uospte da slusam sta prica,samo se ucutim,iskljucim i pustim nju da prica sta hoce.A najmanje sto zelim je da moja cerka jednog dana uradi tako.........

 

[Betty]

Idem po kući i glasno pitam(da me svi čuju-a ponajviše ona)- da li je meni neko sredjivao radni sto, da li je meni moja majka pomagala oko domaćih zadataka , da li je uopšte znala kad imam pismenu vežbu...bla...bla...bla...A onda , u nastupu griže savesti, malo kasnije, kažem sebi- ista si majka.I sva se ustresem! Pa, ja nikad nisam želela da ličim na moju majku! Bar ne po pitanju zvocanja po kući...Ali, tako treba(nastavim u sebi monolog)-šta mi sad fali što mi je majka zvocala po ceo za iste stvari, više puta nedeljno, više godina zaredom??! Ništa mi ne fali- stasala u otresitu, urednu,samostalnu, pravilno orjentisanu, samosvesnu...etc...etc..ženu! I... :-D

 

[mackica ns]

Aaaaaaaaa:shock: :mad:

Još uvek osećam posledice kampanjskog učenja:?

Ništa ne uspevam za 10 min:?

 

[Betty]

nije, nego te dugo nema, pa imaš više toga da se pregleda

 

[mackica ns]

Pa to, zato me dugo nema što sam kampanjac:razz:

 

[e.xotica]

Meni ne bi na pamet palo da moje pitam da mi u skolu donesu nesto sto sam zaboravila. Ne samo da bi mi bilo neprijatno, vec sam uvek smatrala da je to moja odgovornost. Imali smo druga u gimnaziji kome je mama donosila digitron, opremu za fizicko isl. ali svi smo ga zezali zbog toga. To je izgleda danas postalo normalno? Da li je moguce da su se toliko promenile stvari?

 

[Hellen]

Не знам да ли је нормално, мене је ћерка само тада, једном, звала....(да не буде забуне)...а има стварно строгу учитељицу!
Али, оно што је мене тада забринуло је то што нисам отишла само зато што ЈЕ МЕНЕ МРЗЕЛО ДА СЕ ПОМЕРАМ!!! Због тога ме је гризла савест и због тога сам се питала какав сам ја то родитељ....

 

[WithdrawnWater]

Boze, Hellen - imas i ti dusu! LJudsko bice si, imas pravo da te MRZI, da ti se SPAVA, da si SMORENA i jednom recju da bas neeeeeemoooooozzzeeeeeeesssss.....! To ne znaci da si los roditelj vec samo da imas dobru procenu sta su prioriteti i da adekvatno rasporedjujes svoje energetske potencijale: sigurno, da te je zvala ona ili skola da je pala i slomila ruku, ili se isekla, sigurno te nista ne bi mrzelo, brzinom svetlosti bi se nasla u skoli, zar ne? Prosto, ovo je bila sasvim, sasvim adekvatna procena - da iako si mama ne moras ni ti bas sve, bas uvek.

 

[Hellen]

Е, то сам хтела да чујем, и да ли се то догађа и другима и како тада реагују.....

 

[етотако]

Hmm... pokusavam da zamislim sebe u situaciji majke zaboravnog deteta... moje ce sigurno biti veoma odgovorno jer ce morati da cuva svoju rasejanu mamu

u svakom slucaju, ne verujem da bih se potresla ako je dete zaboravilo mapu... ako ga profesor zbog toga maltretira, promenila bih skolu! Koji je on frik kada gnjavi decu zbog sitnih propusta...

MIslim... tvoja cerka se ipak setila da je zaboravila mapu i pozvala te je telefonom da joj to doneses sto ipak pokazuje odgovornost.

 

[Hilde]

Drage mame, mozete me smatrati izgubljenim slucajem, ali mom 14-godisnjaku sam par puta nosila opremu za fizicko i sl. stvari u skolu. Nijednom nisam pomislila- e, ima da se nauci pameti, bas necu...jer po meni, u takvim prilikama on zna da se moze osloniti na mene i ne bi me zvao da mu nije stani-pani. Kada se osvrnem na svoje detinjstvo iskrsnu mi pred oci trenuci u kojima mi je majka neke male radosti cinila, normalno kao i vecina nas, secam se radije lepih stvari.
Mladji sin ne zaboravlja stvari niti ima trenutno mobilni (i ako mu je skoro 13 god.) ali i to se moze brzo promeniti. Na kraju krajeva, ne brine me vise da li sam ovo ili ono pogresno ili pravilno uradila po pitaju vaspitanja dece- dokle god mogu mirne savesti da kazem da sam najbolje koliko sam mogla i znala i uradila.