Балкански ратови

[Casual Observer]

Морам те исправити у делу где кажеш 'Македонци нису постојали као нација', јер то није тачно. То што Србија тада није признавала Македонце као нацију, не значи да та нација у то време није постојала. Према материјалима које ти прилажем у овом посту, види се да су се Македонци изјашњавали као Македонци увек када су имали прилику да се изјасне. Највећи допринос развоју македонског национализма дали су Бугари и Турци. Македонци су схватили да су Бугари најпреварантнији и најнечаснији народ још за време Османског царства. Током Балканских ратова и Првог светског рата, Бугари су наставили да показују разлике у односу на Македонце. Њихов менталитет, деловање и размишљање не само да се не поклапа, него су изазивали и гађење међу Македонцима.

Слика #1: Архива Украјине - Македонски Исељеници у Русији око 1750 године су се изјашњавали као Македонска нација

Pogledajte prilog 1665605

Слика #2: Архива Велика Британија - Документ из Јун 1912 - поред неколико Бугара, Жртва потонућа Титаник је и путник који се био изјаснио као Македонац кад је купио карту.

Pogledajte prilog 1665606

Слика #3: Објављено 20. Феб. 1909, Кентуцки пост извештава да група миграната Македонаца са пиштољима и пуцњевима су целу ноћ јурили бугарске мигранте, што је узнемирило локално становништво. Каже да су то исте мигранте кад су пре неколико дана када Македонци су претукли Бугаре. (превод на српском испод слике)

Pogledajte prilog 1665535

20 Феб 1909 год,
НЕРЕДИ СТРАНАЦА У ЦОЛДСПРИНГУ; ГРАД У СТРАХУ
РАФАЛ ПУЦЊА ИЗМЕЂУ СУКОБЉЕНИХ МАКЕДОНСКИХ И БУГАРСКИХ ГРУПА У КАМПУ ЗА ГАСОВОД ПОКРЕНУО РАСНИ РАТ.

Расне тензије које су раније изазивале озбиљне проблеме међу Македонцима и Бугарима запосленим на гасоводу кроз Кентаки ескалирале су у дивље нереде у петак увече у селу Цолдспринг, Кентаки.

Иако је испаљено између 25 и 30 метака током сукоба међу зараћеним групама, нико није повређен. Становници Цолдспринга били су престрављени због сукоба странаца.

Насиље је поново избило због туче између Јоргера и Коллеса. Јоргер је био тешко претучен од стране Коллеса, што је навело Јоргерове сународнике да објаве рат. Целу ноћ, Македонци су ловили Бугаре, а сваки сат доносио је нови рафал метака.

Зараћене групе које су изазвале нереде исте су оне Бугара и Македонаца које су раније узнемирили становници у близини Ерлангера, Kентаки.

Извор:
Kentucky Post, Feb 20, 1909
https://www.newspapers.com/article/the-kentucky-post-macedonians-and-bulgar/156981500/

Слика #4: Хрватска штампа "Пучки пријатељ" 1908 извештава да Македонци неће се припојити ни Србијом, ни Бугарском ни Грчком. Траже од велике силе да прогласе независност Македоније од Турске.

Pogledajte prilog 1665536


Слика #6: Амерички попис становништва спроведен 9. Феб. 1920, каже: националност: Македонска, Матерњи Језик: Македонски

Pogledajte prilog 1665537

Слика #7: 22 Окт 1903, пише да су још 5 нових Македонаца стигли у Америци као избеглице који не разумеју енглески ни једну реч, и да су послани у Пенсилванију код група Хрвата, јер је њихов језик сродан и могу се разумети.

Pogledajte prilog 1665538

Султан Абдулхамид II је 1903. године донео закон којим је свима, укључујући и Турке, забранио коришћење и изговарање речи 'Македонија'. Прекршиоци овог закона били су кривично гоњени. Слика број 8 је копија оригинала тог закона. Слика број 9 указује да Америчке хуманитарне мисије које су тада биле широм Османском царству нашле су се на удару турских власти јер је Библија коју су имале садржала реч 'Македонија'. Турци су тражили од Американаца да избришу све делове у Библији где се помиње Македонија или да реч 'Македонија' замене неким другим изразом, на пример, 'Вилајетом Битољ'. Вест је била објављена у скоро свим америчким новинама 1903. године.

Pogledajte prilog 1665572
Pogledajte prilog 1665574

22 Јула 1903 г. - Турци покушавају да промене текстова у америчке Библије​

​

Др Џон А. Пирсон, човек који представља Америчко библијско друштво у Охају, изразио је незадовољство због султанове владе која жели да избаци реч Македонија из Библије.​

​

Библије које су послате у Турску имају у Делима апостолским 16:9 спомињање Македоније, што турској влади није по вољи. Рад Америчког библијског друштва у тој земљи може бити озбиљно угрожен, према информацијама које је добио др Пирсон. Тај пасус каже: „И јави се Павлу у ноћи виђење: беше човек Македонац и мољаше га говорећи: пређи у Македонију и помози нам.“ Људи у Македонији још увек дижу свој глас, али цензура у Цариграду се противи из политичких и географских разлога.​

​

ПРЕДЛАЖУ ПРОМЕНЕ​

​

Спремни су да прихвате да одломак остане ако се назив замени са „вилајети Солун и Битола“. Македонија је турска провинција која Турској прави проблеме и задаје главобоље.​

​

КАЖУ ДА ЈЕ ОЗБИЉНО​

​

Др Пирсон је изјавио: „На први поглед ово изгледа смешно, али кад размислите, Турци нису способни за хумор, и ова ситуација постаје прилично озбиљна ако турска влада прихвати притужбу и забрани продају наших Библија. Ово није први пут да покушавају да омету наш напредак у тој земљи, а и овог пута, као и пре, наћи ћемо начин да наставимо мисионарски рад. Ми немамо право да мењамо Библију, која је Божија књига, и било би апсурдно и анахронично да заменимо два имена градова која у то време нису ни постојала."​

​

Раније су Турци имали проблем са изразом 'Христос је дошао да спасе грешнике.' Тврдили су да муслимански грешници морају бити искључени из хришћанског спасења, и предлагали су замену са 'Христос је дошао да спасе хришћанске грешнике'.​

​

„Библијско друштво је направило велики корак напред у Турској и знам да нећемо дозволити да Турци уређују нашу Библију за нас.“​

Они који су створили мит и при том ширили лажи да су Македонци измишљена нација од стране Тита, нису ни сањали да ће за неколико година све архиве држава бити дигитализоване и доступне широм света, што разоткрива и руши њихове лажи.

Postojao je narod koji je govorio sopstvenim jezikom, međutim makedonska politička nacija je pravu samosvest u tom periodu tek sticala, na to je daleko najviše uticao krajnje agresivni i bezobzirni bugarski (i njihov i egzarhistički) pritisak i njihovi pokušaji brisanja samog pomena Makedinaca koji bi kao takvi mogli postojati i mimo Bugara i uprkos njima (Grci to zbog veoma različitog jezika nisu mogli, bez obzira na jednako izražene asimilatorske namere) makedonsku samosvest je bugarski (i turski) pritisak vršen preko Bugarske egzarhije i usporavao ali i jačao, kao turski pritisak na Srbe kao takve: Makedonci se kao narod pominju u turskim dokumentima od Karpoševog ustanka, mada Bugari i makedonski narod i Karpoševu titulu Kralj Srba prevode sa “Bugari”. Zahtev Stojana Novakovića da se štampaju udžbenici na makedonskom jeziku se u Bugarskoj inače prikazuje kao “krunski dokaz” da su Srbi “izmislili Makedonce”.

 

[Casual Observer]

Морам те исправити у делу где кажеш 'Македонци нису постојали као нација', јер то није тачно. То што Србија тада није признавала Македонце као нацију, не значи да та нација у то време није постојала. Према материјалима које ти прилажем у овом посту, види се да су се Македонци изјашњавали као Македонци увек када су имали прилику да се изјасне. Највећи допринос развоју македонског национализма дали су Бугари и Турци. Македонци су схватили да су Бугари најпреварантнији и најнечаснији народ још за време Османског царства. Током Балканских ратова и Првог светског рата, Бугари су наставили да показују разлике у односу на Македонце. Њихов менталитет, деловање и размишљање не само да се не поклапа, него су изазивали и гађење међу Македонцима.

Слика #1: Архива Украјине - Македонски Исељеници у Русији око 1750 године су се изјашњавали као Македонска нација

Pogledajte prilog 1665605

Слика #2: Архива Велика Британија - Документ из Јун 1912 - поред неколико Бугара, Жртва потонућа Титаник је и путник који се био изјаснио као Македонац кад је купио карту.

Pogledajte prilog 1665606

Слика #3: Објављено 20. Феб. 1909, Кентуцки пост извештава да група миграната Македонаца са пиштољима и пуцњевима су целу ноћ јурили бугарске мигранте, што је узнемирило локално становништво. Каже да су то исте мигранте кад су пре неколико дана када Македонци су претукли Бугаре. (превод на српском испод слике)

Pogledajte prilog 1665535

20 Феб 1909 год,
НЕРЕДИ СТРАНАЦА У ЦОЛДСПРИНГУ; ГРАД У СТРАХУ
РАФАЛ ПУЦЊА ИЗМЕЂУ СУКОБЉЕНИХ МАКЕДОНСКИХ И БУГАРСКИХ ГРУПА У КАМПУ ЗА ГАСОВОД ПОКРЕНУО РАСНИ РАТ.

Расне тензије које су раније изазивале озбиљне проблеме међу Македонцима и Бугарима запосленим на гасоводу кроз Кентаки ескалирале су у дивље нереде у петак увече у селу Цолдспринг, Кентаки.

Иако је испаљено између 25 и 30 метака током сукоба међу зараћеним групама, нико није повређен. Становници Цолдспринга били су престрављени због сукоба странаца.

Насиље је поново избило због туче између Јоргера и Коллеса. Јоргер је био тешко претучен од стране Коллеса, што је навело Јоргерове сународнике да објаве рат. Целу ноћ, Македонци су ловили Бугаре, а сваки сат доносио је нови рафал метака.

Зараћене групе које су изазвале нереде исте су оне Бугара и Македонаца које су раније узнемирили становници у близини Ерлангера, Kентаки.

Извор:
Kentucky Post, Feb 20, 1909
https://www.newspapers.com/article/the-kentucky-post-macedonians-and-bulgar/156981500/

Слика #4: Хрватска штампа "Пучки пријатељ" 1908 извештава да Македонци неће се припојити ни Србијом, ни Бугарском ни Грчком. Траже од велике силе да прогласе независност Македоније од Турске.

Pogledajte prilog 1665536


Слика #6: Амерички попис становништва спроведен 9. Феб. 1920, каже: националност: Македонска, Матерњи Језик: Македонски

Pogledajte prilog 1665537

Слика #7: 22 Окт 1903, пише да су још 5 нових Македонаца стигли у Америци као избеглице који не разумеју енглески ни једну реч, и да су послани у Пенсилванију код група Хрвата, јер је њихов језик сродан и могу се разумети.

Pogledajte prilog 1665538

Султан Абдулхамид II је 1903. године донео закон којим је свима, укључујући и Турке, забранио коришћење и изговарање речи 'Македонија'. Прекршиоци овог закона били су кривично гоњени. Слика број 8 је копија оригинала тог закона. Слика број 9 указује да Америчке хуманитарне мисије које су тада биле широм Османском царству нашле су се на удару турских власти јер је Библија коју су имале садржала реч 'Македонија'. Турци су тражили од Американаца да избришу све делове у Библији где се помиње Македонија или да реч 'Македонија' замене неким другим изразом, на пример, 'Вилајетом Битољ'. Вест је била објављена у скоро свим америчким новинама 1903. године.

Pogledajte prilog 1665572
Pogledajte prilog 1665574

22 Јула 1903 г. - Турци покушавају да промене текстова у америчке Библије​

​

Др Џон А. Пирсон, човек који представља Америчко библијско друштво у Охају, изразио је незадовољство због султанове владе која жели да избаци реч Македонија из Библије.​

​

Библије које су послате у Турску имају у Делима апостолским 16:9 спомињање Македоније, што турској влади није по вољи. Рад Америчког библијског друштва у тој земљи може бити озбиљно угрожен, према информацијама које је добио др Пирсон. Тај пасус каже: „И јави се Павлу у ноћи виђење: беше човек Македонац и мољаше га говорећи: пређи у Македонију и помози нам.“ Људи у Македонији још увек дижу свој глас, али цензура у Цариграду се противи из политичких и географских разлога.​

​

ПРЕДЛАЖУ ПРОМЕНЕ​

​

Спремни су да прихвате да одломак остане ако се назив замени са „вилајети Солун и Битола“. Македонија је турска провинција која Турској прави проблеме и задаје главобоље.​

​

КАЖУ ДА ЈЕ ОЗБИЉНО​

​

Др Пирсон је изјавио: „На први поглед ово изгледа смешно, али кад размислите, Турци нису способни за хумор, и ова ситуација постаје прилично озбиљна ако турска влада прихвати притужбу и забрани продају наших Библија. Ово није први пут да покушавају да омету наш напредак у тој земљи, а и овог пута, као и пре, наћи ћемо начин да наставимо мисионарски рад. Ми немамо право да мењамо Библију, која је Божија књига, и било би апсурдно и анахронично да заменимо два имена градова која у то време нису ни постојала."​

​

Раније су Турци имали проблем са изразом 'Христос је дошао да спасе грешнике.' Тврдили су да муслимански грешници морају бити искључени из хришћанског спасења, и предлагали су замену са 'Христос је дошао да спасе хришћанске грешнике'.​

​

„Библијско друштво је направило велики корак напред у Турској и знам да нећемо дозволити да Турци уређују нашу Библију за нас.“​

Они који су створили мит и при том ширили лажи да су Македонци измишљена нација од стране Тита, нису ни сањали да ће за неколико година све архиве држава бити дигитализоване и доступне широм света, што разоткрива и руши њихове лажи.

Турци су тражили од Американаца да избришу све делове у Библији где се помиње Македонија или да реч 'Македонија' замене неким другим изразом, на пример, 'Вилајетом Битољ'. Вест је била објављена у скоро свим америчким новинама 1903. године.

Ovo već prevazilazi sve granice, da se ispravlja Biblilja.

 

[rthjiy49]

У Македонији није било "српских крајева" у 19. веку.
Тешко да је колективна "халуцинација" разлог "љубазног" односа српских власти према локалном становништву, које је говорило мало другачијим језиком и имало друге обичаје.

Мислим да ће следећи текст, који сам пронашао у британским архивима, објаснити како се одвијала бугарска пропаганда и вештачка бугаризација у Македонији. Текст је објављен 20. августа 1895. године за британску штампу од стране британског дописника из Турске.

Izvor: www.https://nationalarchives.gov.uk//article/the-pall-mall-gazette-bulgarian-propagan/155515820/

August 20, 1895,
Словени​

Чистокрвни Словени који су окупирали Македонију и, донекле, цео западни део Балканског полуострва, имали су мало симпатија према новом типу Бугаро-Словена који су заузели источни део полуострва. Разлике у крви, дијалекту и, донекле, фолклору биле су међу разлозима зашто Царство Самуила није дуго трајало. Недостатак симпатија између источних (Бугара) и западних Словена (Срба) на Балканском полуострву опстајао је кроз све промене у последњих осам стотина година. Ако узмете просечног македонског Словена који још увек није прошао под утицајем вештачке бугаризације, открићете да он има више симпатија према Србима, с којима дели исте обичаје и готово исти језик. Македонски дијалект је свакако много ближи српском него бугарском. У ствари, од времена Уговора из Једрене (који је признао политичко постојање Србије као аутономне државе) до Париске конференције (1829-1856), Словени из Македоније политички су гравитирали према Србији, док су Грци, Румуни и Албанци из те провинције гравитирали ка Краљевини Грчкој. Чак и међу Словенима, посебно онима који су живели у великим градовима као што су Солун, Охрид, Битола, Велес и сл., било је много оних који су се надали да ће Грци из краљевства успети да анектирају Македонију.
​

ПОРТА (Османске власти)​

Ове чињенице биле су добро познате Порти (Османске власти). Она је љубоморно и понекад жестоко пратила растући утицај Србије и Грчке у Македонији. Сумње Турака ишле су толико далеко да су Македонци који су, када су питани за своју националност, изјављивали да су Македонци, Срби или Грци, били прогањани као латентни побуњеници. Ови прогони били су толико систематски, толико сурови и толико познати да се многи Македонци, Срби и Грци нису усуђивали да изјаве своју националност на јавном попису, већ су говорили да немају националност, да су ништа друго него скромни и верни Раја. „Онда сте ви Бугари, јер су они једини скромни и верни Раја,“ изјављивали су турски службеници, бележећи многе Србе и Грке као Бугаре.

Тако је Висока Порта била први ревносни, иако неплаћени, агент бугарске пропаганде у Македонији на штету српске и грчке националности.
Затим је постојала још једна околност која је помогла Бугарима у великој мери. Током Кримског рата, није било болније искуства за Русе од тога да виде да Срби из Кнежевине и Грци из краљевства не би се покренули у корист Русије, и да чују њихово објашњење за такву политику – наиме, да српски и грчки интереси нису идентични са руским интересима. Ако је тако мала вазална кнежевина Србија и не много већа Краљевина Грчка политички била толико пробуђена и усуђивала се да следи линију која није одобрена од Русије, какво би онда било њихово понашање кад би били увећани и ојачани? У исто време, Бугари су изгледали као инертна маса, без иницијативе, политичких идеала или енергије, спремни да прихвате сваки облик и сваку печат коју снажна и одлучна рука одабере да им утисне. Једна од последица Кримског рата била је да су руски панслависти одлучили по свим средствима да спрече Македонију да постане или српска или грчка, и да траже ту провинцију за Бугаре, народ који, тада се веровало, би био срећан увек када постану скромни и верни поданици Цара. Одвајање бугарске цркве од грчке патријаршије у Цариграду, стварање бугарске егзархије, именовање бугарских епископа у Македонији, систематска подршка бугарске пропаганде у тој провинцији и Уговор из Сан Стефана били су делови једне велике шеме, замишљене од руских панслависта и извршене од генерала Игнатијева. Циљ шеме био је ништа мање од тога да доведе цео Балкански полуострво под руску контролу.
​

ЛУКАВСТВО МОСКОВИТА​

Тако је Русија била други и најмоћнији агент бугаризације Македоније. Њен рад, бугарска егзархија, није била институција за религиозне сврхе; она је само прикривена свештеничким оделима, али у стварности, то је моћна политичка машина са чисто политичким циљевима. Егзарх, помаган монетарним доприносима из Москве, био је у стању од 1870. године да покрије Македонију мрежом бугарских политичких агенција, осигуравајући да је сваки свештеник и сваки учитељ послат у македонска села и градове био изабран међу Бугарима и био инструиран да ради по свим средствима на бугаризацији провинције. Македонски Срби и Грци су чинили оно што су могли да се одбране, али су се борили са великим недостатком, јер је Порта омогућавала и Русија подстицала и помагала бугарску пропаганду. У таквим околностима, није било чудо што су Бугари постигли неки успех. У последњих 25 година, њихови свештеници и учитељи су били у стању да подигну једну нову генерацију која може да говори „језик школе“ – наиме, бугарски, док старија генерација и већина оних који нису прошли кроз бугарске школе, говоре до данас дијалект сасвим различит од бугарског. Сада, иако је егзархија у последњих двадесет и пет година много учинила, нико не зна боље од егзарха да ствари још нису довољно зреле да се покуша велики ударац. Ако бисте питали егзархију шта жели под садашњим околностима, она би вам одговорила:
„Нека султан поново успостави још четири бугарске епархије у Македонији, и земља ће остати мирна барем још једно четврт века.“
Ако султан сутра изрази спремност да пружи аутономију Македонији, верујем да би бугарска егзархија била одлучно против таквог тока, због једноставног разлога што би аутономија дала шансе Србима и Грцима да бране и ојачају своје националне интересе у Македонији. Мислим да је само недавно бугарски егзарх изразио пред једним интервјуером у смислу да „Македонија још увек није зрела за аутономију.“ Из бугарске тачке гледишта, егзарх је сасвим у праву. Све што жели сада је да добије више алата, више агената и више времена да настави са пропагандним операцијама у Македонији. Али сада постоји нови узнемирујући елемент који му је дозвољено да уђе у игру. То је лична амбиција принца Фердинанда.​

 

[Casual Observer]

Мислим да ће следећи текст, који сам пронашао у британским архивима, објаснити како се одвијала бугарска пропаганда и вештачка бугаризација у Македонији. Текст је објављен 20. августа 1895. године за британску штампу од стране британског дописника из Турске.

Izvor: www.https://nationalarchives.gov.uk//article/the-pall-mall-gazette-bulgarian-propagan/155515820/

August 20, 1895,
Словени​

Чистокрвни Словени који су окупирали Македонију и, донекле, цео западни део Балканског полуострва, имали су мало симпатија према новом типу Бугаро-Словена који су заузели источни део полуострва. Разлике у крви, дијалекту и, донекле, фолклору биле су међу разлозима зашто Царство Самуила није дуго трајало. Недостатак симпатија између источних (Бугара) и западних Словена (Срба) на Балканском полуострву опстајао је кроз све промене у последњих осам стотина година. Ако узмете просечног македонског Словена који још увек није прошао под утицајем вештачке бугаризације, открићете да он има више симпатија према Србима, с којима дели исте обичаје и готово исти језик. Македонски дијалект је свакако много ближи српском него бугарском. У ствари, од времена Уговора из Једрене (који је признао политичко постојање Србије као аутономне државе) до Париске конференције (1829-1856), Словени из Македоније политички су гравитирали према Србији, док су Грци, Румуни и Албанци из те провинције гравитирали ка Краљевини Грчкој. Чак и међу Словенима, посебно онима који су живели у великим градовима као што су Солун, Охрид, Битола, Велес и сл., било је много оних који су се надали да ће Грци из краљевства успети да анектирају Македонију.
​

ПОРТА (Османске власти)​

Ове чињенице биле су добро познате Порти (Османске власти). Она је љубоморно и понекад жестоко пратила растући утицај Србије и Грчке у Македонији. Сумње Турака ишле су толико далеко да су Македонци који су, када су питани за своју националност, изјављивали да су Македонци, Срби или Грци, били прогањани као латентни побуњеници. Ови прогони били су толико систематски, толико сурови и толико познати да се многи Македонци, Срби и Грци нису усуђивали да изјаве своју националност на јавном попису, већ су говорили да немају националност, да су ништа друго него скромни и верни Раја. „Онда сте ви Бугари, јер су они једини скромни и верни Раја,“ изјављивали су турски службеници, бележећи многе Србе и Грке као Бугаре.

Тако је Висока Порта била први ревносни, иако неплаћени, агент бугарске пропаганде у Македонији на штету српске и грчке националности.
Затим је постојала још једна околност која је помогла Бугарима у великој мери. Током Кримског рата, није било болније искуства за Русе од тога да виде да Срби из Кнежевине и Грци из краљевства не би се покренули у корист Русије, и да чују њихово објашњење за такву политику – наиме, да српски и грчки интереси нису идентични са руским интересима. Ако је тако мала вазална кнежевина Србија и не много већа Краљевина Грчка политички била толико пробуђена и усуђивала се да следи линију која није одобрена од Русије, какво би онда било њихово понашање кад би били увећани и ојачани? У исто време, Бугари су изгледали као инертна маса, без иницијативе, политичких идеала или енергије, спремни да прихвате сваки облик и сваку печат коју снажна и одлучна рука одабере да им утисне. Једна од последица Кримског рата била је да су руски панслависти одлучили по свим средствима да спрече Македонију да постане или српска или грчка, и да траже ту провинцију за Бугаре, народ који, тада се веровало, би био срећан увек када постану скромни и верни поданици Цара. Одвајање бугарске цркве од грчке патријаршије у Цариграду, стварање бугарске егзархије, именовање бугарских епископа у Македонији, систематска подршка бугарске пропаганде у тој провинцији и Уговор из Сан Стефана били су делови једне велике шеме, замишљене од руских панслависта и извршене од генерала Игнатијева. Циљ шеме био је ништа мање од тога да доведе цео Балкански полуострво под руску контролу.
​

ЛУКАВСТВО МОСКОВИТА​

Тако је Русија била други и најмоћнији агент бугаризације Македоније. Њен рад, бугарска егзархија, није била институција за религиозне сврхе; она је само прикривена свештеничким оделима, али у стварности, то је моћна политичка машина са чисто политичким циљевима. Егзарх, помаган монетарним доприносима из Москве, био је у стању од 1870. године да покрије Македонију мрежом бугарских политичких агенција, осигуравајући да је сваки свештеник и сваки учитељ послат у македонска села и градове био изабран међу Бугарима и био инструиран да ради по свим средствима на бугаризацији провинције. Македонски Срби и Грци су чинили оно што су могли да се одбране, али су се борили са великим недостатком, јер је Порта омогућавала и Русија подстицала и помагала бугарску пропаганду. У таквим околностима, није било чудо што су Бугари постигли неки успех. У последњих 25 година, њихови свештеници и учитељи су били у стању да подигну једну нову генерацију која може да говори „језик школе“ – наиме, бугарски, док старија генерација и већина оних који нису прошли кроз бугарске школе, говоре до данас дијалект сасвим различит од бугарског. Сада, иако је егзархија у последњих двадесет и пет година много учинила, нико не зна боље од егзарха да ствари још нису довољно зреле да се покуша велики ударац. Ако бисте питали егзархију шта жели под садашњим околностима, она би вам одговорила:
„Нека султан поново успостави још четири бугарске епархије у Македонији, и земља ће остати мирна барем још једно четврт века.“
Ако султан сутра изрази спремност да пружи аутономију Македонији, верујем да би бугарска егзархија била одлучно против таквог тока, због једноставног разлога што би аутономија дала шансе Србима и Грцима да бране и ојачају своје националне интересе у Македонији. Мислим да је само недавно бугарски егзарх изразио пред једним интервјуером у смислу да „Македонија још увек није зрела за аутономију.“ Из бугарске тачке гледишта, егзарх је сасвим у праву. Све што жели сада је да добије више алата, више агената и више времена да настави са пропагандним операцијама у Македонији. Али сада постоји нови узнемирујући елемент који му је дозвољено да уђе у игру. То је лична амбиција принца Фердинанда.​

Pogledajte prilog 1665650

Мислим да је само недавно бугарски егзарх изразио пред једним интервјуером у смислу да „Македонија још увек није зрела за аутономију.“ Из бугарске тачке гледишта, егзарх је сасвим у праву. Све што жели сада је да добије више алата, више агената и више времена да настави са пропагандним операцијама у Македонији. Али сада постоји нови узнемирујући елемент који му је дозвољено да уђе у игру. То је лична амбиција принца Фердинанда.

Kolega Boris T(reći) tvrdi da je Makedonija “bugarska” i da Makedonaca “nije bilo” pre nego što su ih “izmislili Srbi i Jugoslavija”, međutim stav Bugarske egzarhije da je “prerano” se nije promenio ni neposredno pre Prvog balkanskog rata, samima im je bilo jasno da je prinudna asimilacija koju su neprekidno sprovodili prespora i da Makedonija nije bila bugarizovana koliko su oni želeli.

 

[rthjiy49]

Postojao je narod koji je govorio sopstvenim jezikom, međutim makedonska politička nacija je pravu samosvest u tom periodu tek sticala, na to je daleko najviše uticao krajnje agresivni i bezobzirni bugarski (i njihov i egzarhistički) pritisak i njihovi pokušaji brisanja samog pomena Makedinaca koji bi kao takvi mogli postojati i mimo Bugara i uprkos njima (Grci to zbog veoma različitog jezika nisu mogli, bez obzira na jednako izražene asimilatorske namere) makedonsku samosvest je bugarski (i turski) pritisak vršen preko Bugarske egzarhije i usporavao ali i jačao, kao turski pritisak na Srbe kao takve: Makedonci se kao narod pominju u turskim dokumentima od Karpoševog ustanka, mada Bugari i makedonski narod i Karpoševu titulu Kralj Srba prevode sa “Bugari”. Zahtev Stojana Novakovića da se štampaju udžbenici na makedonskom jeziku se u Bugarskoj inače prikazuje kao “krunski dokaz” da su Srbi “izmislili Makedonce”.

Све што Бугарска данас оспорава, она је она уствари признала 1946. године када је потврдила да су Македонци посебан народ. Тада је изменила уџбенике и у њима признала да та историја припада Македонцима. Међутим, негде током 1960-их, променила је став.

Прва слика је директива Министарства образовања свим школама да се историјски материјал мења и да деца од сада уче да је то македонска историја.
Друга слика је наредба о попису у Бугарској, којом се обавештава да ће се Македонци рачунати као посебна нација и македонски језик као посебан.
Тређа слика је ЦИА докуменат из 1944 г. који каже да Бугарска војска која долази у Југославији да помогне Тита, да је састављена од 10 хиљада Македонаца (из Пиринске Македоније)
Задња слика - ЦИА извештај из 1951 каже да Македонци из Пиринске Македоније траже да се отцепе из Бугарске и припоје Југославији.

А ти питај бугаре како су Срби успели створити Македонце и у Пиринској Македонији?

МИНИСТАРСТВО НАРОДНЕ ПРОСВЕТЕ ​

№ 605​

30194....г.​

СОФИЈА​

​

До г-ђа/г-н Директорима гимназија​

​

У ВЕЗИ СА: предавањем историје македонског народа у VII разреду гимназија.​

​

У вези са предавањем историје македонског народа, за коју је предвиђен 1 час недељно у VII разреду, уз смањење изучавања историје бугарског народа са 3 на 2 часа недељно, имајте у виду доле изложено као руководну линију за наставнике историје.​

​

По бугарској историји - питања о пореклу јужних Словена и њиховом месту међу Словенима. Друштвено-економски систем, родовска заједница. Обичаји, право, религија, војна вештина. Насељавање Словена на Балканском полуострву. Територијална расподела словенских племена на полуострву. Промене у њиховим друштвено-економским уредбама под утицајем Источног римског царства - да се обрађују у часовима бугарске историје веома укратко. Иста наставна материја је предвиђена у македонској историји.​

​

Наставна материја о Ћирилу и Методију - стварање словенске писмености и културе. Ћирилови и Методијеви ученици - такође веома укратко.​

​

Самуило. Одбрамбени ратови против Византије. Борбе са Србима. Унутрашње стање. Пад под ударима Византије - да се обрађује само у часу македонске историје; значи изучавање ових питања у бугарској историји се изоставља.​

​

Богомилство укратко, пошто се изучава и у македонској историји.​

​

Византијска владавина укратко, а устанци Петра Дељана и Георгија Војтеха да се изоставе. Они су предвиђени у македонској историји.​

​

Битка на Марици (Черномен), на Косову пољу и Краљевић Марко - да се изоставе.​

​

Македонско питање, Илинденски устанак и др. да се изоставе.​

1946 год,
Брза телеграма
До господина градоначелника у околини,

Одмах сазовите контролоре и бројаче и обавестите их да приликом попуњавања графе 13 у војничкој карти и графе 5 на домаћинском листу у рубрику националност уписују "Македонска", осим за Јевреје, Цигане, Турке и Бугаре који су дошли изван граница Бугарске. Бугаромуслимани се уписују као Македонци по националности, без обзира на то да ли су одавде или са друге стране реке.

Град Новос
О. Уртов /Лаков/

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА СТРАТЕШКЕ УСЛУГЕ
ВАШИНГТОН, Д.C.
26. септембар 1944.
Досије: ПСФ**

МЕМОРАНДУМ ЗА ПРЕДСЕДНИКА​

Управо смо примили, путем нашег представника у Софији, следећи извештај од лидера македонског федералистичког покрета:

1. Национална ослободилачка бригада је у процесу реорганизације од стране федералистичких лидера. Ова бригада је састављена од Македонаца који су део бугарске војске.

2. Бугарска војска ће опремити ову бригаду, која ће имати преко 10.000 чланова.

3. Под искључивом командом Тита, ова бригада ће се борити у Македонији.

4. Према федералистичким лидерима, Македонци, комунисти и федералисти су се ујединили.

5. По договору, а не путем плебисцита, аутономна Македонија ће бити формирана унутар Федералне Југославије.

С поштовањем,
Вилијам Ј. Донован
Директор

ДЕКЛАСИФИКОВАНО
По овлашћењу ЦИА
007622
ОД ОБС
8. марта 1974.
СЛУНЕТ.**

https://www.cia.gov/readingroom/docs/CIA-RDP80-00809A000600400112-2.pdf

Према избеглицама које су дошле из Бугарске, македонски проблем поново је избио у тој земљи. Македонци из Ћустендила, Петрича, Горње Џумаје и Неврокопа (сви близу границе са Југославијом), као и из Момчилграда, Крумовграда и Карааџалија (грчки погранични дистрикти), заједно са онима који живе у областима насељеним Помацима, пресељавају се у северну Бугарску, јужну Добруџу и на обале Црног мора. Македонци, који овај поступак посматрају с гнушањем и мржњом, желе да се придруже Југословенској Федеративној Републици. С тим циљем, јединице организоване у планинама Бугарске воде герилски рат против комуниста.

 

[хан Ацо]

Sažetak velikobugarskih stavova kolege @Boris T, kao i njihova geneza:

Pogledajte prilog 1622735

Nisu bili potrebni Rusi da mi bismo imali ''iperijalisticku ideju'',jos kada smo stvarali Bugarske ekzarhije smo znali da to su pravi granici bugarskog naroda

 

[Лекизан]

Официри и војници прослављају Бадњи дан у Битољу 1913. године.

 

[Boris T]

Kolega Boris T(reći) tvrdi da je Makedonija “bugarska” i da Makedonaca “nije bilo” pre nego što su ih “izmislili Srbi i Jugoslavija”, međutim stav Bugarske egzarhije da je “prerano” se nije promenio ni neposredno pre Prvog balkanskog rata, samima im je bilo jasno da je prinudna asimilacija koju su neprekidno sprovodili prespora i da Makedonija nije bila bugarizovana koliko su oni želeli.

Борис Т то никада није рекао. Као и увек, мораш да кривотвориш. Појам "македонски Словени" је еуфемизам који је Новаковић увео крајем 19. века. Није тешко погодити зашто је то урадио. Он и Цвијић почели су да цртају политичке границе „новом“ народу, слободном за припајање (србизовање). У томе се трудиo да помогне и астроном аматер Гопчевић, који је на смех читаве научне јавности у Европи објавио космичке бројке од преко 2 милиона Срба у Македонији.
Тзв. феномен "Македонизам" је једноставно политички сепаратизам и то се најбоље види по људима који су га наметнули као идеологију – Пулевски, Мисирков, Чуповски. Сва тројица су рођени Бугари и у неком тренутку свог живота су изразили бугарске ставове.
Ту чак и нема дилеме, документи не лажу – организација која стоји иза националног препорода македонског народа има бугарски назив – "Бугарски македонско-одрински револуционарни комитети". Штавише, годишњица потписивања овог документа се у Македонији обележава као државни празник, 23. октобар.
Па, шта је из тога испало?
Има ли потребе да ти неко то жваће?

 

[Casual Observer]

Nisu bili potrebni Rusi da mi bismo imali ''iperijalisticku ideju'',jos kada smo stvarali Bugarske ekzarhije smo znali da to su pravi granici bugarskog naroda

Granice Bugarske egzarhije je nacrtao Ignjatijev, inače sami Bugari su zahtevali da se Bugarskoj egzarhiji poklone i celokupna Bosna i Hercegovina, Raška, Skadar i veći deo Crne Gore.

 

[Casual Observer]

Борис Т то никада није рекао. Као и увек, мораш да кривотвориш. Појам "македонски Словени" је еуфемизам који је Новаковић увео крајем 19. века. Није тешко погодити зашто је то урадио. Он и Цвијић почели су да цртају политичке границе „новом“ народу, слободном за припајање (србизовање). У томе се трудиo да помогне и астроном аматер Гопчевић, који је на смех читаве научне јавности у Европи објавио космичке бројке од преко 2 милиона Срба у Македонији.
Тзв. феномен "Македонизам" је једноставно политички сепаратизам и то се најбоље види по људима који су га наметнули као идеологију – Пулевски, Мисирков, Чуповски. Сва тројица су рођени Бугари и у неком тренутку свог живота су изразили бугарске ставове.
Ту чак и нема дилеме, документи не лажу – организација која стоји иза националног препорода македонског народа има бугарски назив – "Бугарски македонско-одрински револуционарни комитети". Штавише, годишњица потписивања овог документа се у Македонији обележава као државни празник, 23. октобар.
Па, шта је из тога испало?
Има ли потребе да ти неко то жваће?

Kako “nema dileme” kad je i britanska štampa iz perioda neposredno pre Balkanskih ratova konstatovala da Bugari ulažu sve moguće napore da pomoću od Turaka nametnutih bugarskih škola asimiluju i pomoću isto tako od Turaka i Bugara (teroristička TMORO/VMRO) nametane Bugarske egzarhije prisilno bugarizuju stanovništvo Makedinije koje se nije osećalo kao Bugari?

O nametanju Bugarske egzarhije:

O bugarizaciji stanovništa:

 

[Casual Observer]

Nisu bili potrebni Rusi da mi bismo imali ''iperijalisticku ideju'',jos kada smo stvarali Bugarske ekzarhije smo znali da to su pravi granici bugarskog naroda

Зар само толико? Зар Чомаков и Цанков нису установили да и у Босни и Херцеговини живе “етнички Бугари” блажено несвесни свог бугарског порекла?

 

[Boris T]

Зар само толико? Зар Чомаков и Цанков нису установили да и у Босни и Херцеговини живе “етнички Бугари” блажено несвесни свог бугарског порекла?

Pogledajte prilog 1683142

Искрено нисам видео маргиналније и пропагандистичкије писање на ову тему од горњег текста, не знам где си нашао те чланке. Бугарски Витлејем се звао град Елена код Великог Трнова, а не Солун. Ниједан озбиљан историчар или лингвиста не сматра да су Ћирило и Методије бугарског порекла. Престани са срањем - ово је историјски потфорум, а не психијатријска болница.

 

[Лекизан]

Тема су Балкански ратови па се тога и држите, сви коментари који не припадају теми биће обрисани, а за овакве објаве имате друге теме.

 

[Brđanin]

Je li Primorski odred Petra Bojovića ostavio topove crnogorskoj vojsci nakon napuštanja opsade Skadra 1913.? Montenegrini kažu da nije, Srbi da jeste.
@Pumpaj Pumpanović Pumpanov
@АнаиванГорд