Postojao je narod koji je govorio sopstvenim jezikom, međutim makedonska politička nacija je pravu samosvest u tom periodu tek sticala, na to je daleko najviše uticao krajnje agresivni i bezobzirni bugarski (i njihov i egzarhistički) pritisak i njihovi pokušaji brisanja samog pomena Makedinaca koji bi kao takvi mogli postojati i mimo Bugara i uprkos njima (Grci to zbog veoma različitog jezika nisu mogli, bez obzira na jednako izražene asimilatorske namere) makedonsku samosvest je bugarski (i turski) pritisak vršen preko Bugarske egzarhije i usporavao ali i jačao, kao turski pritisak na Srbe kao takve: Makedonci se kao narod pominju u turskim dokumentima od Karpoševog ustanka, mada Bugari i makedonski narod i Karpoševu titulu Kralj Srba prevode sa “Bugari”. Zahtev Stojana Novakovića da se štampaju udžbenici na makedonskom jeziku se u Bugarskoj inače prikazuje kao “krunski dokaz” da su Srbi “izmislili Makedonce”.
Све што Бугарска данас оспорава, она је она уствари признала 1946. године када је потврдила да су Македонци посебан народ. Тада је изменила уџбенике и у њима признала да та историја припада Македонцима. Међутим, негде током 1960-их, променила је став.
Прва слика је директива Министарства образовања свим школама да се историјски материјал мења и да деца од сада уче да је то македонска историја.
Друга слика је наредба о попису у Бугарској, којом се обавештава да ће се Македонци рачунати као посебна нација и македонски језик као посебан.
Тређа слика је ЦИА докуменат из 1944 г. који каже да Бугарска војска која долази у Југославији да помогне Тита, да је састављена од 10 хиљада Македонаца (из Пиринске Македоније)
Задња слика - ЦИА извештај из 1951 каже да Македонци из Пиринске Македоније траже да се отцепе из Бугарске и припоје Југославији.
А ти питај бугаре како су Срби успели створити Македонце и у Пиринској Македонији?
МИНИСТАРСТВО НАРОДНЕ ПРОСВЕТЕ
№ 605
30194....г.
СОФИЈА
До г-ђа/г-н Директорима гимназија
У ВЕЗИ СА: предавањем историје македонског народа у VII разреду гимназија.
У вези са предавањем историје македонског народа, за коју је предвиђен 1 час недељно у VII разреду, уз смањење изучавања историје бугарског народа са 3 на 2 часа недељно, имајте у виду доле изложено као руководну линију за наставнике историје.
По бугарској историји - питања о пореклу јужних Словена и њиховом месту међу Словенима. Друштвено-економски систем, родовска заједница. Обичаји, право, религија, војна вештина. Насељавање Словена на Балканском полуострву. Територијална расподела словенских племена на полуострву. Промене у њиховим друштвено-економским уредбама под утицајем Источног римског царства - да се обрађују у часовима бугарске историје веома укратко. Иста наставна материја је предвиђена у македонској историји.
Наставна материја о Ћирилу и Методију - стварање словенске писмености и културе. Ћирилови и Методијеви ученици - такође веома укратко.
Самуило. Одбрамбени ратови против Византије. Борбе са Србима. Унутрашње стање. Пад под ударима Византије - да се обрађује само у часу македонске историје; значи изучавање ових питања у бугарској историји се изоставља.
Богомилство укратко, пошто се изучава и у македонској историји.
Византијска владавина укратко, а устанци Петра Дељана и Георгија Војтеха да се изоставе. Они су предвиђени у македонској историји.
Битка на Марици (Черномен), на Косову пољу и Краљевић Марко - да се изоставе.
Македонско питање, Илинденски устанак и др. да се изоставе.
1946 год,
Брза телеграма
До господина градоначелника у околини,
Одмах сазовите контролоре и бројаче и обавестите их да приликом попуњавања графе 13 у војничкој карти и графе 5 на домаћинском листу у рубрику националност уписују "
Македонска", осим за Јевреје, Цигане, Турке и Бугаре који су дошли изван граница Бугарске. Бугаромуслимани се уписују као
Македонци по националности, без обзира на то да ли су одавде или са друге стране реке.
Град Новос
О. Уртов /Лаков/
КАНЦЕЛАРИЈА ЗА СТРАТЕШКЕ УСЛУГЕ
ВАШИНГТОН, Д.C.
26. септембар 1944.
Досије: ПСФ**
МЕМОРАНДУМ ЗА ПРЕДСЕДНИКА
Управо смо примили, путем нашег представника у Софији, следећи извештај од лидера македонског федералистичког покрета:
1. Национална ослободилачка бригада је у процесу реорганизације од стране федералистичких лидера.
Ова бригада је састављена од Македонаца који су део бугарске војске.
2. Бугарска војска ће опремити ову бригаду, која ће имати преко 10.000 чланова.
3. Под искључивом командом Тита, ова бригада ће се борити у Македонији.
4. Према федералистичким лидерима, Македонци, комунисти и федералисти су се ујединили.
5. По договору, а не путем плебисцита, аутономна Македонија ће бити формирана унутар Федералне Југославије.
С поштовањем,
Вилијам Ј. Донован
Директор
ДЕКЛАСИФИКОВАНО
По овлашћењу ЦИА
007622
ОД ОБС
8. марта 1974.
СЛУНЕТ.**
https://www.cia.gov/readingroom/docs/CIA-RDP80-00809A000600400112-2.pdf
Према избеглицама које су дошле из Бугарске, македонски проблем поново је избио у тој земљи. Македонци из Ћустендила, Петрича, Горње Џумаје и Неврокопа (сви близу границе са Југославијом), као и из Момчилграда, Крумовграда и Карааџалија (грчки погранични дистрикти), заједно са онима који живе у областима насељеним Помацима, пресељавају се у северну Бугарску, јужну Добруџу и на обале Црног мора. Македонци, који овај поступак посматрају с гнушањем и мржњом, желе да се придруже Југословенској Федеративној Републици. С тим циљем, јединице организоване у планинама Бугарске воде герилски рат против комуниста.