BALANSIRANJE

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)​

BALANSIRANJE


Oduvek sam umela da pišem....sad, što to nisam stalno i radila ima svoje razloge. I dobro je što je tako, jer su reči moje izgleda čekale da sazru, da imam vremena za njih. Retorika mi je jača strana.......što nikako ne znači da usta ne zatvaram.....čak naprotiv......ali kad imam da kažem onda to i uradim pismeno i smisleno.
I tako, prošlog leta krstarim ja malo ovom Krstricom i uočim blog. Nisam do tad tu zalazila, nije mi privuklo pažnju a ni vremena nisam imala za nova istraživanja. Do tada sam bila samo na Svetu životinja....meni dovoljno. Elem, vidim šta se tu zbiva, pročitam nekoliko blogova, jedan mi se baš dopao. Nežan i setan, melanholičan....baš kao i ja u tom momentu....napisao ga je muškarac a to nije mala stvar (posle više nije pisao tako nežno)......dotače me baš onako pošteno (mada sam ja inače nedodirljiva hahaha) .....i tras....pade Ljiljka kao zrela kruška (kao one gospa Marine kad uzriju pa same padnu ali se rascopaju.....a slatke, med im ravan nije).Već sam uveliko pisala tu moju knjigicu (znam da je nepravilno, ali ja tako volim da kažem) te otvorih novi folder i stadoh na megdan belom ekranu. I tako je počelo.......jedna priča, druga priča, pa priče iz knjigice, pa pesmice, pa fotografije, pa priče o psima, porodici, stvaranju, vaspitanju, gubitku i dobitku....a sve vedre, nasmejane, klibere se moje reči sa ekrana, ja se smejem dok pišem jer se sećam pa se sve trudim da odaberem prave reči ne bi li eventualnom čitaocu što potpuniju sliku stvorila.....da se i on smeje.....ma pozitiva i to ogromna......i tako skoro do broja 150....pa sam obrisala......
A lepo sam napisala, to znaju oni koji su malo duže ovde, da neću pisati o lošem, o tuzi, bolu, nevoljama, strahovima i životnim tugama......neću, ne zato što toga nemam, naprotiv, već zato što to nije ono što želim dati. Zato, svo blatište koje mi je život dovukao ljubomorno zadržavam za sebe jer želim da dam samo lepotu, vedrinu, osmeh i istinite priče (jedino gde sam izmišljala je u Pepeljuzi 2...ali ne zato što sam ja htela nego zato što su me čikali....nisam ni znala da i to umem hahaha). I tako......čitajući te vesele priče, ljudi stekoše utisak da je moj život savršen i naravno da sam ja kao glavna junakinja savršena, a kakva ću i biti nego takva...ma, princeza koja ume da gletuje, farba, brusi, okopava, prodaje na pijaci, odgaja decu ( i to dobru decu) i pse i cveće i uz sve to ima svoju firmicu.....uglavnom.....ispadoh u očima čitalaca savršena žena u savršenoj porodici i svi zajedno u savršenom dvorištu sa savršenim psima .....ma bre, treba da dodju da snime film o meni hahaha
To sam zaključila na osnovu komentara....ma mogu ja da objašnjavam koliko hoćeš zašto mi treba komentar, ali ljudi neće da napišu pa to ti je....osim nekolicine

oni što prodjoše ne znam da l' shvatiše,
oni što zastaše, ne znam da l' ne razumeše.

Moja greška.......nisam dovoljno analitički sagledala konačan efekat svog poduhvata „lepe reči“.
Pošto sam knjigovodja, to se mora izbalansirati.....moram na drugu stranu da dodam ružno, bolno, užasno, teško......kako bi saldo bio 0 (slovima: nula)...hahaha....šalim se, saldo će biti u korist lepih reči jer ako bi bio 0 zašto uopšte živim, a ako bi bio negativan, tj. u korist užasnih reči ....e, onda treba da se samoubijem. Zato je sada u toku poduhvat „užasne reči“ koje su do sada vama na monitore donele samo deo one strane mog života kojeg sam htela da poštedim čitaoce.......a sve u cilju da savršenstvo ne postoji.....samo ljubav, rad, razmišljanje, planiranje, dogovar i razgovor, poverenje.......jednom rečju zajedništvo.
Još jednom napominjem da su sve priče i pesme istinite kao i fotografije,i da sve ulaze u knjigicu koja će, čini mi se, ako je ikada sredim, ličiti na papazjaniju jednog života.

Za kraj, odlomak iz bloga “Tren” o tri žene, mojoj majci, tetki I nani…..

Ne hulim na Boga I ne kunem sudbu jer davno naučih od njih tri da se život živi, voli I ljubi, da se suza I osmeh jednako poštuju, da pružena ruka ne znači uvek “daj mi” nego I “izvolte”, da male stvari smeh u oko nateraju, da živimo trenutke I lepe I ružne……….
Zato je ova knjiga, koju pišem za moju porodicu, posvećena njima. Za prošlo, sadašnje I buduće pokolenje. Da se zna, da se uči I da se pamti filozofija mojih gospi koje život nije mazio ……….”Život je lep onoliko koliko si sposoban da iz trena , a u trenu, lepote upiješ”
Posvećeno mojim gospama koje odmaraju

PS Znam da je poduži tekst,ali je informativnog karaktera...nešto kao izmene i dopune....tako da, baš me briga...ugodno vam čitanje dragi moji, sad i ubuduće

 

[SibirskiTigar]

Ja probao jednom da stojim na fudbalskoj lopti,balansirao, pa se i danas secam kolko mji je bilo neprijatno posle pada sa nje. Ovo nema nikakve veze sa ovim sto si ti pisala. Jednostavno naslov je izazvao secanje da provali iz mene i bilo bi ruzno a da ga ne zapisem.
Da budem iskren ne razumem kakav ti balans pravis. Zivot se sastoji od lepih i ruznih dogadjaja. To sto si ti pisala samo o lepim dogadjajima iz tvog zivota je tvoja zelja da opises trenutke na koje si ponosna,ja sam bar tako shvatio. Pisala si ti i o teskim trenucima...praviti kucu sa lopatom u ruci i kreditima,pozajmicama na ledjima nije bas neka lepota. Ko to nije radio on moze da stekne pogresan utisak, ja nisam

 

[LJILJA MMM]

Ja probao jednom da stojim na fudbalskoj lopti,balansirao, pa se i danas secam kolko mji je bilo neprijatno posle pada sa nje. Ovo nema nikakve veze sa ovim sto si ti pisala. Jednostavno naslov je izazvao secanje da provali iz mene i bilo bi ruzno a da ga ne zapisem.
Da budem iskren ne razumem kakav ti balans pravis. Zivot se sastoji od lepih i ruznih dogadjaja. To sto si ti pisala samo o lepim dogadjajima iz tvog zivota je tvoja zelja da opises trenutke na koje si ponosna,ja sam bar tako shvatio. Pisala si ti i o teskim trenucima...praviti kucu sa lopatom u ruci i kreditima,pozajmicama na ledjima nije bas neka lepota. Ko to nije radio on moze da stekne pogresan utisak, ja nisam

 

[zxy]

Mora sve da bude balansirano i bilansirano pomenuh ti ja to jutros.A ti to bolje znaš.To važi za sve u životu.Pa vidiš da sad pričaju i o antimateriji koja drži ravnotežu .Sve je u ravnoteži samo je najteže otkriti onu u nama."Ko spozna sebe spoznao je Boga"(sv.Kliment Aleksandrijski)Pa napred u nove pobede i piši.Poz.

 

[Riada]

Dok si na blogu postavljala prozu,ja sam doista stekla dojam da ti savrseno uspijevas uskladiti sve u zivotu i divila sam ti se .Medjutim,
kad je iz tebe progovorio pjesnik,shvatila sam da si i ti od krvi i mesa.
Mislim da znas sta hocu da kazem.Dakle,nemas potrebe da vrsis rebalansiranje...poezija te odala,a ja te lijepo opominjala da je trnovit put pjesnika,he,he
p.s.ja i dalje smatram da si ti zena dostojna divljenja.

 

[zeljena]

Divna si...

 

[*pustinjakinja]

Nema ni jedne zivotne price u kojoj nema i one ruznije strane, bar ja ne znam ni jednu, jedino je dobro sto postoje ruzne, manje ruzne uz one mnogo ruzne, pa i ne bude sve u svemu bas uzasno ruzno.Lakse je pisati o onoj ljepsoj strani zivota, dakako.To se rado i cita i pise.
A ljudi k'o ljudi, u svakom slucaju bolje je da misle da ti je zivot savrsen nego da te zale.Ne zeleci sazaljenj imam sve manje volje da me drugi citaju, sve vise zadrzavam misao i rijec za sebe i sve sam dalja ljudima.Bilo bi rajski da nema losih prica, no ovo ipak nije raj, samo je zemlja.
Zelim Ti jos mnogo vedrih prica, sto manje onih manje vedrih, i ni jednu sasvim oblacnu.Pozdrav

 

[LJILJA MMM]

Mora sve da bude balansirano i bilansirano pomenuh ti ja to jutros.A ti to bolje znaš.To važi za sve u životu.Pa vidiš da sad pričaju i o antimateriji koja drži ravnotežu .Sve je u ravnoteži samo je najteže otkriti onu u nama."Ko spozna sebe spoznao je Boga"(sv.Kliment Aleksandrijski)Pa napred u nove pobede i piši.Poz.

Eh.....za balansiranje i ravnotežu u svemu, ne samo u ciframa, zna svaki knjigovodja....šteta što nas praktičare ne pitaju....garant bi svima bilo mnogo bolje.
Ja samospoznah sebe a moje bliske samo spoznah, ali nas radi....jer tek kad sebe shvatiš i prihvatiš možeš spoznati i one oko tebe i ono oko tebe, prirodu stvari i prirodu poretka, odnose medju ljudima i gledati u oči životu kakav jeste, čas lep čas ružan a ne spuštati pogled.....tako da sam i to dobrim delom odradila ne na nekom visokom filozofskom nivou, naravno, jer filozofijom se ne bavim, ali na sasvim zadovoljavajućem nivou da mogu kormilariti svojim životom. Tako da mi ostaje samo da pišem koračajući napred
hvala

 

[LJILJA MMM]

Dok si na blogu postavljala prozu,ja sam doista stekla dojam da ti savrseno uspijevas uskladiti sve u zivotu i divila sam ti se .Medjutim,
kad je iz tebe progovorio pjesnik,shvatila sam da si i ti od krvi i mesa.
Mislim da znas sta hocu da kazem.Dakle,nemas potrebe da vrsis rebalansiranje...poezija te odala,a ja te lijepo opominjala da je trnovit put pjesnika,he,he
p.s.ja i dalje smatram da si ti zena dostojna divljenja.[/QUOTE]

Znam šta hoćeš da kažeš...i ja to pokušah putem ovog teksta......tako da si ti odgovorila Tigru umesto mene.
To je ono sa čim su me ljudi povezali. E, sad, da bi knjigica bila realna, a mora biti realna, valja reći i nešto drugačije. Ja i uspevam da uskladim sve obaveze.....ali nema mesta mojim ljubavima.....ono za šta ukradem vreme je pisanje jer sam 16 sati pored računara i to računam, jer je i to moja ljubav. Sada je tako....pa i to je moje. Zaista poezijom mi je mnogo lakše da izrazim tugu....nekako, kao da je sve jasno a nije jasno, ne moraš biti ni tako precizan, možeš reći a ne moraš, možeš sakriti (e, to volim da radim) ....
U pravu si ti....sve mi je to od poezije....hvala za ovo boldovano

 

[LJILJA MMM]

Divna si...

A zašto?

 

[LJILJA MMM]

Nema ni jedne zivotne price u kojoj nema i one ruznije strane, bar ja ne znam ni jednu, jedino je dobro sto postoje ruzne, manje ruzne uz one mnogo ruzne, pa i ne bude sve u svemu bas uzasno ruzno.Lakse je pisati o onoj ljepsoj strani zivota, dakako.To se rado i cita i pise.
A ljudi k'o ljudi, u svakom slucaju bolje je da misle da ti je zivot savrsen nego da te zale.Ne zeleci sazaljenj imam sve manje volje da me drugi citaju, sve vise zadrzavam misao i rijec za sebe i sve sam dalja ljudima.Bilo bi rajski da nema losih prica, no ovo ipak nije raj, samo je zemlja.
Zelim Ti jos mnogo vedrih prica, sto manje onih manje vedrih, i ni jednu sasvim oblacnu.Pozdrav

Prvo, hvala na komentaru
Da, uvek ide u paketu i lepo i ružno. Nekome se, na žalost, desi mnogo toga užasnog i verujem da je strahovito teško izaći iz tog kruga. I verujem da to donosi osamu.....ipak, ja volim da si tu jer onda znam da si dobro.....tako da nisi baš sama....ako ti išta znači, moja malenkost je tu bar za ovog smajlija
Veruj, moje tužne reči se više čitaju nego vesele....valjda zato što su iznenadjenje čitaocima....meni nisu na žalost, a volela bi da nemam šta tužno reći.
Hvala na lepim željama....biće još puno lepih priča....ubi me ova poezija što reče Riada

 

[gagili48]

poezijom mi je mnogo lakše da izrazim tugu....nekako, kao da je sve jasno a nije jasno, ne moraš biti ni tako precizan, možeš reći a ne moraš, možeš sakriti (e, to volim da radim) ....
U pravu si ti....sve mi je to od poezije....

E sad znas LJILJO sto ja pisem poeziju. ali postoje i trenuci srece...koji se ponekad nadju u stihovima...
Potpuno te razumem. Svako od nas ima lose i dobre dane, lose i teske trenutke...zavisi samo koliko uspemo da ih osvestimo, sagledamo realno i dozivimo na pravi nacin...Mada, svaki trenutak u zivotu coveka ima svoju lepotu... Zaista lep text a ti PREDIVNA ZENA...
Nisam nikada knjigovodje posmatrala kao ljude od emocija dok tebe nisam ,,upoznala"

 

[pely]

O, Ljiljo, moja omiljena pisateljko,
Što god odlučiš da pišeš, imaće vrednosti za mene, za nas kojima daruješ svoje dane, svoje vreme, misli, emocije, ljubavi....

``želim da dam samo lepotu, vedrinu, osmeh i istinite priče``
Hvala Ti na najbolji, najvredniji otkinuti deo tvoga života.

Svi putevi vode do Tvog srca i Ti umeš da razluciš ono sto je prolazno od onog sto je konacno, i tačno znaš šta hoćeš.
Volim da Te čitam, volim Te što čuvaš sjaj u svojim očima i radost u srcu, što dobro vidiš i razlikuješ prave vrednosti a privid odbacuješ.
U životu je neophodan balans izmedju strogosti i samilosti, dobroga i zla....Svi izbori su dobri zato što su Tvoji.

 

[LJILJA MMM]

poezijom mi je mnogo lakše da izrazim tugu....nekako, kao da je sve jasno a nije jasno, ne moraš biti ni tako precizan, možeš reći a ne moraš, možeš sakriti (e, to volim da radim) ....
U pravu si ti....sve mi je to od poezije....

E sad znas LJILJO sto ja pisem poeziju. ali postoje i trenuci srece...koji se ponekad nadju u stihovima...
Potpuno te razumem. Svako od nas ima lose i dobre dane, lose i teske trenutke...zavisi samo koliko uspemo da ih osvestimo, sagledamo realno i dozivimo na pravi nacin...Mada, svaki trenutak u zivotu coveka ima svoju lepotu... Zaista lep text a ti PREDIVNA ZENA...
Nisam nikada knjigovodje posmatrala kao ljude od emocija dok tebe nisam ,,upoznala"

knigovodje.....još jedno mišljenje stvoreno slikom koja se prezentuje i čiju zamku ljudi upadaju a da zapravo i ne razmisle o tome....isti slučaj sa mojom prezentacijom.....ljudi ko ljudi i te knjigovodje.....Naravno da ima loših i dobrih dana....meni danas nije loše uopšte.....a da u svakom trenutku, osim onih najtragičnijih, ima lepote.....znam, napisah nešto malo o tome. Opet ona sa ovim PREDIVNA.....hvala, dovoljan je i

 

[LJILJA MMM]

O, Ljiljo, moja omiljena pisateljko,
Što god odlučiš da pišeš, imaće vrednosti za mene, za nas kojima daruješ svoje dane, svoje vreme, misli, emocije, ljubavi....

``želim da dam samo lepotu, vedrinu, osmeh i istinite priče``
Hvala Ti na najbolji, najvredniji otkinuti deo tvoga života.

Svi putevi vode do Tvog srca i Ti umeš da razluciš ono sto je prolazno od onog sto je konacno, i tačno znaš šta hoćeš.
Volim da Te čitam, volim Te što čuvaš sjaj u svojim očima i radost u srcu, što dobro vidiš i razlikuješ prave vrednosti a privid odbacuješ.
U životu je neophodan balans izmedju strogosti i samilosti, dobroga i zla....Svi izbori su dobri zato što su Tvoji.

Uh......Pely, ali nisam napisala ovaj blog da bi me hvalili zaboga. Samo sam htela da kažem da iza tog lepog, iza ovih tvojih reči, stoji veliki rad, razmišljanje, odricanje zarad nekog cilja, stvaranje i nesvadjanje....kao i mnogo bola i tuge što donese život. Htela sam da kažem da nije sve lepo ali da samo lepo hoću dati ali da ne zaboravite da je to lepo samo deo mene.......ali, ljudi su me poistovetili sa tim lepim. Zato i kopam tamo gde sam loše sakrila.....nema drugog načina nego da to objavim....a nisam želela....i čitam......čitam.....
Hvala Pely

 

[tetka971]

 

[LJILJA MMM]

hvala tebi