Umorne usne,
Porušen svet.
Oblak prašine na strašan mir.
Slučajno reći
Slučajne reči?
Ili smo davno
Rekli ih mi?
Otišlo sve je.
Mrtvi su sni.
Život se kiti novijim ruhom.
Nas sada nema- mi nismo "mi"
Oprosti mi...
Oprosti mi...
Zaboravi ti...
Ja zaboravit' neću.
I opet ću ćutke podneti ćutnju.
Oprosti za bezdan,
Oprosti mom svetu.
Oprosti mi najzad,
Što ti ja oprostit' neću.
Buncam već sada!
Ja praštam lako...
I volim snažno svom dušom svojom.
Iz navike ćutim, i ne ćutim rado.
Ni sam ne znam kako...
Ne pitaj "zašto?"
Voleli jesmo.
Čemu sad reči?
Bajka je bila, i bajka je svela.
Toga sad nema...
Tužno je veče.
Negde u meni tinja tvoj plam.
Ti ne znaš, i ne trebaš znati.
Koliko volim
I kroz kakav žar...
A odmakle snove,
Mogući život
Neostvaren naš,
Ostavi iza,
Negde za sobom,
A mene pusti
Da budem sam.
Porušen svet.
Oblak prašine na strašan mir.
Slučajno reći
Slučajne reči?
Ili smo davno
Rekli ih mi?
Otišlo sve je.
Mrtvi su sni.
Život se kiti novijim ruhom.
Nas sada nema- mi nismo "mi"
Oprosti mi...
Oprosti mi...
Zaboravi ti...
Ja zaboravit' neću.
I opet ću ćutke podneti ćutnju.
Oprosti za bezdan,
Oprosti mom svetu.
Oprosti mi najzad,
Što ti ja oprostit' neću.
Buncam već sada!
Ja praštam lako...
I volim snažno svom dušom svojom.
Iz navike ćutim, i ne ćutim rado.
Ni sam ne znam kako...
Ne pitaj "zašto?"
Voleli jesmo.
Čemu sad reči?
Bajka je bila, i bajka je svela.
Toga sad nema...
Tužno je veče.
Negde u meni tinja tvoj plam.
Ti ne znaš, i ne trebaš znati.
Koliko volim
I kroz kakav žar...
A odmakle snove,
Mogući život
Neostvaren naš,
Ostavi iza,
Negde za sobom,
A mene pusti
Da budem sam.
