Не умем да волим.
Умем само да чекам,
надам се, молим.
Сузе што капљу
низ обод лица
враћам назад до срца,
ко птица дрхтава,
мрежом сапета,
од неба отета.
Не умем да волим.
Твоје ме речи гребу и боду,
краду слободу,окивају,
прозоре душе зашивају.
Молим се крадом,
мислиш шапћем,
речи што видају ране,
речи жуђене драгане,
а ја тужна и сама,
дете у гомили – заборављена.
Ко ће ме наћи?
Изгубљену међ дванаест девојака,
Истог стаса, лика и гласа,
чекам да будем препозната,
од вештичјег зла отргнута,
на коња белог попета,
женику своме у дворе донета.
Умем само да чекам,
надам се, молим.
Сузе што капљу
низ обод лица
враћам назад до срца,
ко птица дрхтава,
мрежом сапета,
од неба отета.
Не умем да волим.
Твоје ме речи гребу и боду,
краду слободу,окивају,
прозоре душе зашивају.
Молим се крадом,
мислиш шапћем,
речи што видају ране,
речи жуђене драгане,
а ја тужна и сама,
дете у гомили – заборављена.
Ко ће ме наћи?
Изгубљену међ дванаест девојака,
Истог стаса, лика и гласа,
чекам да будем препозната,
од вештичјег зла отргнута,
на коња белог попета,
женику своме у дворе донета.