Prevrnuli smo svaki kamen, kuću naopačke, tražili ime po Nedođijama i predali se pre nego je meč i počeo... Pomirili se sa kurrrvom sudbinom
i rezignirano okrenuli novi list ne pročitavši prethodni.
Duuuuuufffffffff - grunu Mrka drvenim čekićem i viknu:
"Proooooooodatooooooo!"
I rodi se "B l o g o v a nj e"
/////////////////////////
Idu dva odrona u fazonu "ala smo ribe"
- Siiiiiiiis, xoTJemo kod MrrrrkYe na kafiTZu?
- U bre, prestani da cijučeš ko svaki retard!
- Šoooo?
- Ako te čuje onaj 503, će vidiš ša je dramaturgija!
- A? Misiiiš onaj 505 sa crtom?
- Sestro, začepi ta usta ko vrata od golfa!
- E, jes' uđanila one jade ispred kafančeta? Ne smeju da uđu...
Ej, bre, kako se sada zove kafanče? "Blogojavljanje"?
"Bogovanje"? "Bogojavljanje"?
- Ispod kog kamena sam tebe iskopala, glupačo?
Sada se zove "Blogovanje"! Zapamti i začepi, bre?
Jer, ako zineš - letimo napolje!
//////////////////////
Sutradan:
- Kuku, sinko, pa svaki li si kamen morao da prevrneš, ovu zmijurinu da nađeš i dovučeš u kuću!?
- Daj, bre, kevo ne drami... I nemoj tako za moju ženu, a tvoju snajku!
- Jaooooj! Bolje na kuću bombu da mi bacila, nego sito! Pa, ono li je žena, slepče jedan!?
- Što tako?
- Pa lepo... Ne mož' u kupatilo od nje da uđeš nikad! Uglavnom i telefon tamo nosi i stalno seva i škljoca,
nemo' nešto oko struje da sjjjebe! A svaki gu dan gledam sa drugačije obrve kad se probudi i išeta!
- Dobro, kevo, moderna vremena...
- I kak'e ono zajjebancije stalno kupuje? Nekak'e električne štipaljke za kosu što se same greju, pa gu kosa posle
bude i uvrčkana... Odjednom se pojavi sa usta naduvana i crvena k'o majmunsko duuupe, pomislila sam da peglu
poljubila, il' neku alegoriju dobila...
- Alergiju.
- I to isto! Nokti k'o tarabe u crveno ofarbane... čudo da se ne seti bar neko šerpiče malečko da donese u kuću bar
nešto da skuva!
- Dobro, kevo, ne drami... mali generacijski jaz...
- A unučići? 'Oću li to da doživim?
- Znaš, njena figura...
- Jao, sinko, konju jedan! Pa bolje da sam kamen rodila svinje dupe da češaju, korisnije i pametnije bi bio na ovaj svet,
jeb'o te kamen koji si podigao ono siktavo čudo što nađe, da mi je samo taj kamen da nađem, o glavu da ti ga razbijem!!!
Za to li sam ti usranu guzicu brisala?
- E, tiše malo, kevo, probudićeš je, a ume da bude džangrizava, tek je podne...
- E, džaba je meni, možda se nekada i opametiš... A sad odo' na groblje da zamolim Racu grobara, da mi iskopa jednu raku,
odma' da legnem i čekam da umrem, samo više to da ne gledam...
* ovo smo napisali Vukajlija i ja... ovaj Vujaklija i ja... ovaj... Mrki, bre? S' kim sam napisala ovo, a?
-
i rezignirano okrenuli novi list ne pročitavši prethodni.
Duuuuuufffffffff - grunu Mrka drvenim čekićem i viknu:
"Proooooooodatooooooo!"
I rodi se "B l o g o v a nj e"
/////////////////////////
Idu dva odrona u fazonu "ala smo ribe"
- Siiiiiiiis, xoTJemo kod MrrrrkYe na kafiTZu?
- U bre, prestani da cijučeš ko svaki retard!
- Šoooo?
- Ako te čuje onaj 503, će vidiš ša je dramaturgija!
- A? Misiiiš onaj 505 sa crtom?
- Sestro, začepi ta usta ko vrata od golfa!
- E, jes' uđanila one jade ispred kafančeta? Ne smeju da uđu...
Ej, bre, kako se sada zove kafanče? "Blogojavljanje"?
"Bogovanje"? "Bogojavljanje"?
- Ispod kog kamena sam tebe iskopala, glupačo?
Sada se zove "Blogovanje"! Zapamti i začepi, bre?
Jer, ako zineš - letimo napolje!
//////////////////////
Sutradan:
- Kuku, sinko, pa svaki li si kamen morao da prevrneš, ovu zmijurinu da nađeš i dovučeš u kuću!?
- Daj, bre, kevo ne drami... I nemoj tako za moju ženu, a tvoju snajku!
- Jaooooj! Bolje na kuću bombu da mi bacila, nego sito! Pa, ono li je žena, slepče jedan!?
- Što tako?
- Pa lepo... Ne mož' u kupatilo od nje da uđeš nikad! Uglavnom i telefon tamo nosi i stalno seva i škljoca,
nemo' nešto oko struje da sjjjebe! A svaki gu dan gledam sa drugačije obrve kad se probudi i išeta!
- Dobro, kevo, moderna vremena...
- I kak'e ono zajjebancije stalno kupuje? Nekak'e električne štipaljke za kosu što se same greju, pa gu kosa posle
bude i uvrčkana... Odjednom se pojavi sa usta naduvana i crvena k'o majmunsko duuupe, pomislila sam da peglu
poljubila, il' neku alegoriju dobila...
- Alergiju.
- I to isto! Nokti k'o tarabe u crveno ofarbane... čudo da se ne seti bar neko šerpiče malečko da donese u kuću bar
nešto da skuva!
- Dobro, kevo, ne drami... mali generacijski jaz...
- A unučići? 'Oću li to da doživim?
- Znaš, njena figura...
- Jao, sinko, konju jedan! Pa bolje da sam kamen rodila svinje dupe da češaju, korisnije i pametnije bi bio na ovaj svet,
jeb'o te kamen koji si podigao ono siktavo čudo što nađe, da mi je samo taj kamen da nađem, o glavu da ti ga razbijem!!!
Za to li sam ti usranu guzicu brisala?
- E, tiše malo, kevo, probudićeš je, a ume da bude džangrizava, tek je podne...
- E, džaba je meni, možda se nekada i opametiš... A sad odo' na groblje da zamolim Racu grobara, da mi iskopa jednu raku,
odma' da legnem i čekam da umrem, samo više to da ne gledam...
* ovo smo napisali Vukajlija i ja... ovaj Vujaklija i ja... ovaj... Mrki, bre? S' kim sam napisala ovo, a?
-
nasmejali se do suza. Svak cast
