U suštini Avengersi i sve što uz to ide je jedan skup filmova, poprilično ambiciozan projekat za koji mislim da nije do sada zabeležen u filmskoj industriji.
Problem sa ozbiljnim režiranjem i materijalom za rad leži u tome što sve ima svoje procedure i načine spremanja i otpremanja. I to mora da prođe kroz multikorporacijski režim ocenjivanja toga šta je prikladno, a šta nije prikladno za rad.
Jedine osobe koje su dale prstenac celom tom Holivudu su bili braća ili sestre Vajčovski, kako kada su radili Matrix, tako i kada su radili i drugep rojekte uključujući i Sense 8, serija koja je imala ogroman budžet za svaku epizodu što je i dovelo do toga da se ukine eventualno jer su snimali na mnogo lokacija i trošili tuđ novac.
The Avengers su svakako ogromna degradacija filmskog smisla i toga šta jedan film predstavlja. Ali upravo se tu vidi koliko je jak i prisutan ''hype'' režim filmske industrije u odnosu na to šta amerika želi da vidi. Oni su ljudi sa konzumerskim načinom razmišljanja koji, ako može, ne sme biti previše dubokouman jer onda će biti glup i dosadan. Zato z njih pravljenje filmova koji imaju happy end postoje jer ne mogu da se suoče sa malo tragedije. Ili, ako se već stavlja u plan tragedija, mora da bude opravdana.
The Avengers i sve što se vezuje za njih je jedno veliko nahajpovano smeće, podjedanako kao i novi Star Wars filmovi ili praktično sve što izlazi u poslednjih ne znam ni ja koliko godina na velikom radaru. Poenta je naći zanimljive i interesantne filmove ispod radara, što je u suštini veoma teško.
Još od Transformersa sep ojavljuje taj ''zvuk'' u pozadini, longhorn fazon ili kako se već kaže - ne znam tačan termin - koji čini ljude nahajpovanim. Svaki trejler koji ima makar malo akcionog će to da postavlja u prvi plan.
Jedini film koji to nije stavljao u prvi plan je bio Guardians of the Galaxy koji sebe nikada nije uzimao ozbiljno. Ovo je film koji ti odmah predlažem da gledaš, čim ovo pročitaš da ideš da potražiš i skineš i uvidećeš veliku razliku jer je film praktično komedija.
Drugi deo je takođe zanimljiv.
Ovo je upravo MIXTURE koji se koristio za kreiranje daljih filmova. Od tada i Tor je postao zanimljiviji, i Captain America kao i ostala postava (osim peglamena koji uvek glumi kao da će da zakasni na autobus za posao što ume da veoma brzo dosadi).
Ovi filmovi koriste vrstu humora koji se promovisao tokom ranih 2000ih u crtaćima koji su među prvim medijskim materijalom uspostavili taj odnos MULTIVERSE koncepata, još od Freda kremenka i Džetsonovih, pa sve do Skubi Du i Džokera (da, Betmen i Skubi su zajedno).
Većinu filmskog materijala radi kostimografija, odnosno manjak iste. Dodaje se akcenat na to šta će neki lik da uradi ili kaže, a sve je svedeno na minimalni napor da se situacija zakomplikuje jer, kao što sam rekao, ameri ne vole da mućkaju glavom previše.
Sve mućkanje glavom se definiše nekim malenim simbolima koji se mogu videti sa strane, koji su više ''homage'' nekom influensu od ranije, tipa homage to this or that movie ili homage to this or that director, teško da to predstavlja nešto unikatno ili konceptualno zanimljivo bilo kome osim ljudima koji su teški nerdovi. Upravo filmovi koji su skrojeni za teške nerdove i dozvoljavaju da takve stvari postaju norma, a onda se takvi ili njima slični filmovi štancaju u nedogled dok se ne pojavi neki film koji će da izmisli novu foru ili caku, pa se onda pojavi još 20-30 filmova koji kopiraju istu foru ili caku.
Isto imaš i u industriji video igara recimo, nakon uspeha Dark Soulsa odjednom svaki action rpg bi da bude Dark Souls, iako su svi živi pljuvali Dark Souls zato što dolazi iz Japana, a pogotovo toksična PC igračka postava koja se kune u crpg, a danas ne može da zamisli dobru priču bez konceptualizacije Dark Soulsa i načina minimalizma prilikom komunikacije i interakcije. Činjenica je, i to dosadi. Isto kao što i filmovi sa temom superheroja dosade.
Mada ja ovo ne bih nazvao superherojskim filmovima, više bih nazvao ''Action Figures Galore'' jer je sve predstavljeno u tom nekom detinjastom šablonu, šarenolikom, sa smešnim momentima.
Vrhunski filmovi iz celog tog Avengers dela su
Antman (glavni glumac poznat od ranije, igrao je ulogu momka Fibi Bufe iz ''Prijatelji'' serije i glumio na praktično isti način jednog smotanog ''why not'' lika koji se sa svim situacijama brzo pomiri)
Guardians of the Galaxy (prvenstveno zbog muzike i koncepta toga kako se neočekivana družina, zapravo, spoji. Čak i da nisi ljubitelj superheroj filmova, ovaj vredi pogledati zbog toga što je film sopstvena parodija)
Thor: Ragnarok (koji je bukvalno definisan pređašnjim filmom)
Zato što su to jedini filmovi koji su zapravo bili KOMIČNI. Na trenutak ''Piss off ghost'' sam se valjao od smeha, isto kao i ''I'm Mary Poppins, y'all''. To je taman komedija.
E, sada, kada gledaš The Avengers filmove, tu imaš sve njih na momente kako se pojavljuju i ponešto rade.
Neke priče su dobre, neke priče su loše.
Na primer Age of Ultron nije loš, to ti je kao kombinacija Transformersa i Avengersa uz Monster movie of the Week fazon. Prepoznatljivi elementi, priča, metodika, ali će ti se dopasti jer objašnjava dinamiku tog sveta i dozvoljava da se upoznaš sa likovima. Likovi dobijaju malo progresije, character build-up itd.
Ali, ne možeš očekivati bilo šta dubokoumno odatle, osim ako ne uključiš sopstvenu maštu. Mnogo toga ostaje nedorečeno. Univerzum nije toliko ''krvav'' poput recimo DC univerzuma gde imaš Justice League koji su, po mom mišljenju, idila za comic multiverse.
Inače, ako si gledao film ili seriju Constantine, znaćeš da se i tu radi o Comic Book liku. Arrow, Flash itd, svi su povezani.
