Tako grozno vreme nije bilo odavno. Sastavilo se nebo i zemlja u vodenoj stihiji.Po takvom vremenu put postaje mesto plutajucih vozila i pesaka koji se hvataju za slamku kisobrana. Bilo mi je dosadno vozeci 20 km na sat uz muziku koja je ponovljena treci put danas. Mrzelo me je i da promenim stanicu. Posmatrao sam prolaznike i vozila i vodu i svetla, osecao sam se grozno.Toliko grozno da nisam imao zelju da menjam to stanje. Glupo vreme, glup dan bez ocekivanja, glupi umisljeni komentari, opste glupilo.Taman sam video rupu u celiku i dodao gas kada sam je ugledao. Stajala je nestvarno sama ispod igracke od kisobrana, dobro umotana i mirna,kao da se nista ne desava oko nje. Podigla je ruku, shvatio sam da ne zaustavlja taksi. Stao sam 10 metara dalje i vratio se smetajuci celoj koloni. Dok je ulazila slomila je prijateljicin kisobran. Odmah je pocela pricu koja me apsolutno nije interesovala, ali sam cutao i paznju posvetio putu. Shvatila je da nisam za pricu i zacutala.
"Dokle idete" - pitala je posle krace pauze. Isao sam kuci, ali mogao sam da produzim bilo gde. Rekao sam mesto gde idem, a ona meni da nije dugo u tom kraju i da ne zna, bas, gde je to. Skoro je kupila stan u tom kraju i ne poznaje ga najbolje. Kupila? Interesantno. Imala je godina taman kad se danas mladi zaposljavaju, oko trideset. Cutao sam. Pomenula je poznati objekat u blizini stana. Prosao sam skretanje za kucu. Nesto u njenom smirenom glasu delovalo je na mene, a i nije bilo daleko kolima.
"Eno, vidite onu zelenu zgradu, mozete tu da me ostavite". Stao sam malo dalje, a ona je uz "Hvala" istrcala do ulaznih vrata najblize zgrade. Odgovorio sam "Prijatno" ubacujuci u brzinu. Kad sam okrenuo auto primetio sam da mi mase i istrcava na put. Stao sam. Otvorila je vrata uz jos jedno "Hvala" ostavila na sedistu papiric odlepljen sa ulaznih vrata i otrcala niz ulicu do sledece zgrade.
Znao sam sta pise i pre semafora,ali sam ga pogledao tek tada " Lela 066.......".
Nisam znao sta bih rekao, mrzelo me je da objasnjavam. Poruke su mi se smucile mnogo ranije tako da sam papiric spustio pored racunara. Ukljucio sam racunar i osetio gadjenje. Na silu sam ga iskljucio i pre nego se podigao. Pustio sam radio, legao sam obucen i nastavio da citam esej o temi koja me je zanimala, ali sam vec na pola bio razocaran. Zaspao sam posle pet recenica....
"Dokle idete" - pitala je posle krace pauze. Isao sam kuci, ali mogao sam da produzim bilo gde. Rekao sam mesto gde idem, a ona meni da nije dugo u tom kraju i da ne zna, bas, gde je to. Skoro je kupila stan u tom kraju i ne poznaje ga najbolje. Kupila? Interesantno. Imala je godina taman kad se danas mladi zaposljavaju, oko trideset. Cutao sam. Pomenula je poznati objekat u blizini stana. Prosao sam skretanje za kucu. Nesto u njenom smirenom glasu delovalo je na mene, a i nije bilo daleko kolima.
"Eno, vidite onu zelenu zgradu, mozete tu da me ostavite". Stao sam malo dalje, a ona je uz "Hvala" istrcala do ulaznih vrata najblize zgrade. Odgovorio sam "Prijatno" ubacujuci u brzinu. Kad sam okrenuo auto primetio sam da mi mase i istrcava na put. Stao sam. Otvorila je vrata uz jos jedno "Hvala" ostavila na sedistu papiric odlepljen sa ulaznih vrata i otrcala niz ulicu do sledece zgrade.
Znao sam sta pise i pre semafora,ali sam ga pogledao tek tada " Lela 066.......".
Nisam znao sta bih rekao, mrzelo me je da objasnjavam. Poruke su mi se smucile mnogo ranije tako da sam papiric spustio pored racunara. Ukljucio sam racunar i osetio gadjenje. Na silu sam ga iskljucio i pre nego se podigao. Pustio sam radio, legao sam obucen i nastavio da citam esej o temi koja me je zanimala, ali sam vec na pola bio razocaran. Zaspao sam posle pet recenica....
